Ћипико, Иво - Приповетке
„Хвала!” веле јој, кад би се сити напили. Па онда би им се очи сукобиле и пријазан осмијех јавио, као да се одавно познају. И малдане сваки дан неко дође и пође, а први се враћају, и све тако...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Како холми у Данице взигравају жару, Тако у твог ја погледа восијавам дару. Смјех на лицу и пријазан свега струка твога Нетљена је, до дна серца, пажит ока мога; Гледећи те, ја утапам у пламено море, К'о што трепте када