Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гледај само па оздрави, А те тешке јаде друге Отисни и, заборави, Још ће бити сјајни дана, Но сад чу ли свог пријана... 50. Де јунака ја остави? Ко зна, брже, гле и јако! Брже, лудо да с' не бави... Па баш нико и никако?
твога; Још када те ту погледим млада, Споменем се доба од некада, Споменем се своји млади дана, Де имадо једнога пријана, Као јунак беше нам он дика, А истога као ти облика. Зато кажи што је моја жеља: Кога ми ти кажу родитеља?
А ти копај две ладне гробнице, Никад Цвета неће издајице“... Земљу, браћу, пријана издао, На крст часни руку подигао, Оцрнио образ света тога, Света тога, па још и онога: Ох, срце је занело га
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Оца и сина, супруге, кћери, Брата и сестре, друга што вјери, Сродника мила, пријана радка, Нијесу ми тако имена слатка, Ко твоје име, које ћу знати Свеђ' љубит Мати, свеђ' љубит Мати.