Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мало се јунака скупило да голему силу маџарску са свога огњишта потисну — ал’ залуд борба! Брат до брата, пријатељ до пријатеља, са убојним оружјем у руци паде.
Мој муж, а ваш пријатељ и сустрадалник, умро је!... И сад је слободан, навеки слободан! Не стиже му хладно гвожђе ни ноге ни руке; не гоне га
Очи су му још од суза влажне биле. — Видиш, сине, то ми беше веран друг и искрен пријатељ, и он је умро! Љуба му је удовица, а јадна деца сирочад!... Сирота деца!...
Мора да ти је срце добро, буди ми пријатељ! Ох, кад би то примио! Ала бих срећна била ја! Ја никога нисам имала, никоме не могох исказати моје јаде, сузе су моје
Буди ми пријатељ, о добри човече! Она ућута и необичном пажњом проучаваше црте на моме лицу, нестрпљиво чекајући мој одговор.
Е, баш сам жељан људи и света!... Не знам где се мој стари пријатељ Марко толико забавио? Има, ваљада, две-три недеље како нам није дошао?... То ви’ш, Маро, није лепо од њега!
Ал’ веле да је дошао неки царски комесар у нашу Кекенду, па још говоре да је Маџар!... А пријатељ Макса шнајдер још ми је и то казао да га познаје; па вели да је и он од оних што су палили Кекенду...
“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . Дакле, ја и мој пријатељ — обојица „омладинци“ — кад смо прегледали инвентарије наших покретних и непокретних добара, уверисмо се да имамо на
— Хе, хе! — поругљиво смејући се, додаде Никола Белић, — ти мислиш, пријатељ-Радоване, да он у тим лонцима јело готови?... Зна то моја Стојна боље него ма ко... Мађије су оно!... Хе, главо!
— Но већ познајеш га, — увераваше кмета пријатељ из Рековца, — у Србији нема два човека као што је наш капетан! Са Николом Белићем дођоше неки гости из Кнића: лепи,
— Ствар се мора извидети, мора се пронаћи ко је у Планинцу паликућа. — Не сумњам, пријатељ-Радоване, — рече Никола, не сумњам, него баш знам ко је!...
капетана у Рековац; а Марку Ћосићу кажи нека се и он спреми да заједно с пријатељ-Николом идемо. А ти, Никола, узми оно подераније гуњче, да види г.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но испитајмо сами себе нисмо ли сами криви кад нас сродни и пријатељи не љубе. Ко је самом себи на свету пријатељ, никад неће верна пријатеља стећи. И ко самом себи угађа и служи, луда сасвим има гооподара.
Много пута добри човек и љубезни пријатељ може нам из незнања недобар совјет дати. О оваком се овде не говори: њему није за зло примити, он нити је мислио нити
Кад смо здрави, сами се о себи и с штетом другога старамо; ко ће нам дакле у невољи пријатељ бити?”| Наравоученије Ево право состојаније онога који у време благополучија и здравља сам о себи мисли.
” Наравоученије Са свим људма добро је у миру и љубови живити, а с комшијама најбоље. „Бољи је наблизо пријатељ него надалеко брат)” вели Сирах.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ду), одговор ће одма доћи.” Кнезови остану да чекају одговор на њина прошенија из Стамбола. Везир је био јаничарски пријатељ и ништа није знао о томе, и кад види да се кнезови не разилазе из Београда, зовне и̓ себи и рекне им : „Зашто не
словима писати Хаџи-Сали-бегу у Сребрницу, да измамимо од њега штогод барута и олова, јер је он био против дахија и пријатељ је био Хаџи-Муста-паши.
” упита Чардаклију. — Чардаклија заноси рекалијски: „Ја идем, господине, тражимо гдегод службу, а писао ми је један пријатељ да у Јашу има код чокова служба, зато тамо идем”. — „А одакле си?” рече обрштер.
данас по одлазећем њи̓овом куриру у Стамбол у име императорово јелчији аустријском писати да би султан, као њихов пријатељ, заповедио Турцима да од онаког са Срби поступања престану.
Но друго что?” Ја: „Он говорил, что он као добри пријатељ султанов будет јему писат, чтоби народу серпскому облакшат. Но будет ли султан послушат, не знаје.” — Граф: „Правда.
Извесно је да Срби много неправо трпе, и трпити морају до времена, вас пак уверавам да сам ваш пријатељ био, и јесам, да сам вас помагао барутом, оловом, топовима, ̓раном, советима добрим, словом и делом, све сам оно чинио
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов. Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетку и помажу један другом у
« И може бити да би тако и било. Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи неким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити
— Осим Николе с фамилијом, ту је на балу и Бранко Небрановић, адвокат и први пријатељ и познаник газда-Николин. Никола га не раздваја готово од своје родбине.
Адвокат га увери да ће он то као пријатељ све покварити ако се и учини прошевина, па оде. Пупавац изиђе да се прошета, прође поред Николине куће.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И шта га се тиче Станко!... И ко је тај Станко?... Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...
Па поче брисати сузе... — Не ваља се сузом испраћати! Нека му бог да живота и здравља... Господе!... Ти му буди пријатељ!... Ти му буди разговор!... И погледа на небо. Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...
По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту. Њима се није ишло. Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... Дуго су ћутали...
— упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. — Није. — Ја, ко гракће? — Пријатељ... Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. Харамбаша је седео и премишљао.
И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао. Тако је то, мој Иване!... Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... Иван сагао главу па се замислио...
Маринкове речи урезиваше му се у срце. Он је осећао да су оне истините. Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... Па опет, опет!...
У души својој он је наскоро био раскрстио. Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... Стигоше пред хан. Крушка беше у одаји с Лазаром.
— рече Иван. — Знам доста. Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ. И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства. Него, ја!...
Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: — Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? Тешко, боже, Младену, казати се не може!
Ја знам, он ме мрзи... Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!... Али ако се сукобимо... И њему сину једна мисао кроз главу. Он приђе Турчину. — Молим те! — рече он.
Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: — Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ. Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... Онда седе и зарони главу у руке...
Кипео је гневом. „О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!... Ал̓, неће... Ту је бог, стари пријатељ!...” Па окрете журно дну села. Упутио се поповој кући. „Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А наша мати седи с нама у другој соби; очи јој црвене, лице бледо, руке сухе, и час пô понавља: „Боже, ти нама буди пријатељ!” И тако се он сасвим отпади од куће. Само ћути. Матери никад не гледа у очи.
Чудновато да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа. Још је чудније што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.
— литургија; црквена служба острица (острига) — укусна морска шкољка ототањити — ударити у плач пајташ — другар, пријатељ пансионат (панснон) — интернат, васпитни завод пачалуци — доњи везени део ногавица на турским панталонама пексијан
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Бољу вам не бих знао пожелети. Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време —
»Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц«. — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке... Само једну чашицу. — А, захваљујем лепо. — Ама само једну. — Не, не, верујте... не пијем.
? Говорим ја њој откад још: »Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лêр код фрајле Нимфидоре,
Пак шта онда? — Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири? — Поп Олуја!!! Та мени, мени дабоме!
Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ. — Таман к’о што ваља! Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте па да вам он
До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан! Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци! — Хе, лако је теби! Ал’ ја све слутим да ће се искобељати, знам ја њега!.. Е па збогом.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити. Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, реко би му Љуба: — Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не
Зар да пристане на мање од хиљаде форинти? Не, давно се оженио један његов пријатељ ком је таст обрекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио само седам стотина, те због три стотине има сада са тастом
Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те тако опет добије вољу ва женидбу. У вароши Г.
Марку ни бриге. Доктор неко време лечи Перу и излечи; само ће мало храмати. Нађе се добар пријатељ берберину те га поучи како да тужи Рогозића, Пера берберин тужи Марка, а суд буде праведан и донесе осуду да се Марко
Рогозић, добар пријатељ Свилокосићев, дозивље овог да му у пословима помогне. То овај радо чини, јер може што и научити.
Конференција свршена. Свилокосићу није мило било, али није на ино, први му је пријатељ Марко, њему све мора жртвовати. Но, он добро живи И са Ћирковићевом кућом, па може од стране Алке кивњу на се навући.
као пештански фишкал; друго прокатор а друго фишкал; друго, кад узмеш нашег, знаш како је, онај је с оним род, онај је пријатељ, онај оног мрзи, па је све једно с другим сплетено, па откуд се сунцу надаш, лед те туче. Узми само Миливоја.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ужасно. А сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене. Па, јел' то муж и друг и пријатељ, најбољи друг и највећи пријатељ? Жалосно заиста.
А сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене. Па, јел' то муж и друг и пријатељ, најбољи друг и највећи пријатељ? Жалосно заиста.
Африка
Познао сам га одмах по лику, толико сличном лику његовог брата; који је мој велик и пријатељ. Он је некада био у Африци генерални директор агрикултуре а сада води једно велико предузеће за производњу кафе.
Пред нама су непрестано морнари, који раде ћутљиво и приљежно Бретонци, Корзиканци и Црнци. Ја сам пријатељ са једним Бретонцем, који се зове Роберт Л'Вотр. Увече, кад сврши посао, долази на кљун брода.
„Дакар није Африка!“ понавља мој пријатељ, који ми тако забрањује да се одушевљавам овим урођеницима што су ту као представници скоро свих племена екваторске и
Парк са стазама посутим шкољкицама, седефастим и руменим. Пред главном кафаном један пријатељ са брода обраћа ми пажњу на црнца који показује огромног питона.
Иначе, све су ове жене страховито брбљиве, уочљиве, горопадне. Мој пријатељ говори са њима бамбара, што је језик судански, али који, као Европљани француски, говоре сви трезвенији црнци у
или што тако мисли, ову тврдњу овако преводи: Бој мора да је изврстан иначе га његов господар не би довео чак до мора; пријатељ господарев хтео је да га узме к себи, на шта бој није, из ко зна каквих разлога, пристао.
Навика је најгори непријатељ сазнања, каже седи пријатељ, на моје дивљење, не толико што тако јасно закључује о ономе што се мени само чинило, већ нарочито што тако
Седам крај њега, и гладан и жедан; почињем одмах своју причу о Комои и шалупи. Мој пријатељ се сав промени у лицу; „Па то је све удешено да би вас испшумпали!
Вуије није био први пријатељ с ким сам се тако брзо спријатељио, и за кога сам имао апсолутно поштовање. Ја сам видео људи исто тако величанствених
Н. им је, разуме се, рекао да сам ја инспектор, да сам дошао да видим како они живе, да ли су послушни, да сам његов пријатељ, и да ћу све записати.
И један и други, шакали у отимању о ову тамну афричку савану. Једини пријатељ кога сам имао овде усред дивљине био је Меј црнац Бауле, који ми, видевши да сам завршио вечеру, донесе опет своје
Црнци су продужавали да сваки сат одричу да иду даље, и мој им је пријатељ претио; грдио их, раздавао им новац од шкољкица; молио их и шамарао.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ПЕТАР: Шта вичеш тако, нисам ја глув! Ћир Дима је казао да му таки одговор однесем. ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич се дерао и питао, гласно, Исаковича, шта су он и његова жена у башти радили. Да је у питању његов пријатељ, мудри и просвећени ди Ронкали, не би питао. Њега су, кажу, у детињству ушкопили, али капетан је задриго.
Како је хтео да дође и види Божича, који се вратио, и како ће доћи у визиту Божичу. Он је, каже, пријатељ Божичу. Божичева кћи посматрала га је, међутим, подругљиво.
Одбиће. Куда да иду? Навикнуће се на своју ћелију, на корицу хлеба, на самоћу, на мишеве. Миш је ту једини пријатељ и посетилац човека. Проћи ће много дана, недеља, месеци, година.
Његов пријатељ, каже, у Бечу, није Волков, него премијер-секретар Черњев. Кад је био у Бечу, лепо су се провели. Не допада му се, што
Теодосије - ЖИТИЈА
И када је Сава дошао у царствујући град, цар пријатељ прими га с великом чашћу, јер је од младости био као анђео. Цар га запита о здрављу И о животу светога старца оца
у пустињи, а осим тога био му је и пријатељ, јер кћи цара Теодора Ласкара беше удата невеста Радослава, сина Стефанова, синовца светог Саве.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Миш пророк окрену према старој крушци да се нађе с мачком Тошом, али тамо нађе само пса Шарова. — Гдје је наш пријатељ мачак Тошо? — зачуди се Миш пророк.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Уосталом, можда је то баш добро што сте дошли, ја... мени је потребан у овом тренутку пријатељ; ја имам потребе у овоме тренутку да с ким проговорим. Седите, молим вас.
ПАВЛЕ: Мој друг из детињства, мој школски друг, мој ортак у предузећу, мој нераздвојни пријатељ... ЉУБОМИР: Господин Новаковић! ПАВЛЕ: Да, он, он! Ах, како је то подло, како је то одвратно!
Најзад, прескочимо њега. АНТА: Сасвим, прескочимо мене! ПАВЛЕ: Али мој млади пријатељ, господин Протић, према коме сам ја имао толико љубави И поверења и коме сам ја...
СПАСОЈЕ: Мога положаја? Зашто мога? ПАВЛЕ: Видећете зашто. Ваш зет је био некада мој млади пријатељ; ја сам га из школске скамије увео у живот; умео је да стече и моју наклоност и моје поверење.
ИВ АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ АГНИЈА: Добар дан желим. Гле, и ви сте ту, пријатељ-Анто, баш добро. Хтела сам и иначе да вас потражим, да вам кажем: ја сам ону ствар сасвим друкчије чула но што сте ми
Зар за вас то значи рушење друштва и друштвеног поретка? Зар једна перверзна жена, један лажан пријатељ, један разбојник на катедри универзитета, један отимач туђе имовине и један кривоклетник; зар су то стубови на којима
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тада би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба више примати”. Седне госпођа Сока. Пуше и прелазе у разговор са једног предмета у други.
Кад ето каруца. Стану пред механу. Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца”.
Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи. Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини.
— Доктор тако каже. — Па тако да умре неудата? — Шта ћемо? — Уверени сте да сам фрајла-Јуце пријатељ? — Најбољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. — Ја се жртвујем за њу.
И путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет година. Варошки иижињер, његов пријатељ, који је с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчунао је да је Шамика за четрдесет година, путујући између у.
цамараде) — друг, пријатељ Цампаніле ді Сан Марцо — звоник цркве св. Марка (у Венецији) каноник (лат. цаноницус) — у католичкој цркви: више
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
је када добри људи, без намере и против своје воље, урекну управо ону особу коју јако воле (на пример: родитељи децу, пријатељ пријатеља, драга драгог итд.
Зато, ако мајка, рођак или пријатељ похвале дете због његове бистрине, доброг напредовања, здравља, изгледа и сл., они онда одмах морају да додају и ове
XXВИ, Београд 1948, с. 322. ¹³ (Јукић, Ј. Ф.), „Народни обичаји у Босни“, Босански пријатељ, св. 4, Загреб 1870, с. 165. ¹⁴ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 196. ¹⁵ Драгић, М.
²⁶ Кордунаш, М., исто, с. 215. ²⁷ Фортис, А., исто, с. 53. ²⁸ (Јукић, Ј. Ф.), „Народни обичаји у Босни“, Босански пријатељ, 4, Загреб 1870, с. 166. ²⁹ Чајкановић, В., „Бабине“, Народна енциклопедија, (ур. С.
426; (Јукић, Ј. Ф.), „Народни обичаји у Босни“, Босански пријатељ, 4, Загреб 1870, с. 176. ¹⁹ Ђорђевић, Т. Р., Вештица и вила у нашем народном веровању и предању, Дечје новине, Горњи
Јоллес, А., Једноставни облици, ЦСЦ, Загреб 1978. (Јукић, Ј. Ф.), „Народни обичаји у Босни“, Босански пријатељ, 4, Сарајево 1870. Јунг, Ц. Г., Човјек и његови симболи, Младост, Загреб 1984. Јунг, Ц. Г.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
средовечном мушкарцу догодило се овако: једнога дана, када није знао куд пре да се окрене од посла у канцеларији, неки пријатељ му је послао једну девојку да моли за запослење. »Само ми је још она данас требала!
кад је пријатељ код кога је неко време становао заборавио да му остави кључ од капије, па је до зоре скакутао по снегу и обилазио
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бјеше ми добар пријатељ набавио фес и капутину, те прођох неопажен. Кад се већ дохватих ломнога пута, био сам сигуран, а кад пријеђох границу,
ваљада, бити тешко по њеком послати писмо на дубровачку пошту; наћи ће се, ваљада, и њеки од трговаца которских, какав пријатељ црногорски, на кога би могао стићи одговор.
се замишљајући с каквом ће радосном испитљивошћу његова драга Лудмила и ујак Вацлав и зет Андрија, судија, најбољи пријатељ његов од дјетињства, читати његова писма, како ће их хранити да их доцније мало Јан наслиједи!...
— Е, добро ми дошао као пријатељ и вазда добро дошао у моју кућу ти и твоји! — рече кнез, па преметну разговор на друге работе!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Наш највећи дечји песник, Јован Јовановић Змај (1833—1904) био је, разуме се, велики пријатељ и љубитељ зечева. У следећим стиховима осећа се ритам скакутања и поигравања, примљен и научен од дугоухих: Скочи
њихови житељи (1 954), Зечеви и зечић (1946), Узгајање зеца — симпозијум о дивљачи (1975), Узгајање зечева (1966), Мој пријатељ зец (1977), Болести кунића и зеца (1976), Прича о зецу из Црне Африке (1975), Нyéл, фоголy, фáсáн (1957), Афрички зец
у то нема сумње: дечји песник, Радовић је истовремено и васпитач, васпитач васпитача, и, после Змаја, најодговорнији пријатељ наше деце. Познавање деце Добро познавати децу — шта то, у случају аутентичног дечјег песника, значи?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
нашао у тешким приликама. Гони га митрополит, који не може да му опрости што хвали Доситеја Обрадовића и што је пријатељ Вука Караџића; манастирска братија, од које се толико разликовао својом интелигенцијом, кињи га, као што је кињила и
Патриот и романтичног духа, пријатељ Вука Караџића, он је народне песме још више почео волети и ценити. Још 1817. у Видину бележио је народне песме.
у народном духу, у којима се славе сувремена јунаштва црногорска (Пјесна за Вида и Мирчету, Ударац на Мартниће, Вук пријатељ овчи и акростих Нахије).
Умро је готово сасвим заборављен. МЕДО ПУЦИЋ Банов друг и пријатељ, дубровачки властелин Медо (Орсат) Пуцић родио се марта 1821.
Он не удара у неку високу филозофију, но насмејано прича шта му се на путу дешавало, онако као што пријатељ пише пријатељу у интимном писму.
Стално борављење Копитарево у Бечу у вези је са Караџићевом привезаношћу Бечу. Кроз цео живот Копитар му је остао пријатељ, заштитник, саветник, па и сарадник, и рад Вука Караџића није могуће замислити без велике сарадње Јернеја Копитара.
Архимандрит Никанор Грујић, иако пријатељ Караџићев, штампао је 1852. нарочито дело Примѣтве, у коме је доказивао нетачност превода и сумњичио Караџића да се
БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ Друг и пријатељ Бранка Радичевића, »једна од првих и највећих планета сунца Бранковог«, Атанацковић је у српској приповеци био оно што
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерујући. Ко би то био да га тражи! Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно залутао и сјетио се њега? Зашто да га узнемирује тај свијет? .
Сремац, Стеван - ПРОЗА
степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико«.
— вели Јова. — Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ! А да имам, ја би’ ти показао шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!
А да имам, ја би’ ти показао шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини! — Не, без све шале — вели Јова — имао би’ за нешто да те замолим.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пловио сам низ вјетар, лак и слободан, а за мном једрио мој велики пријатељ и побратим. Пратио ме је у корак, у стопу, и није требало да се озбирем, он је вјерно јездио за мојим петама.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Кад ти брат не буде брат, ни мајка мајка, па ни кадија пријатељ, кад се свако о своме јаду забави? Пусти мене, замисли се о себи! Ти си сад себи насиље учинио!
Колко ли ми је пута та сенка била једини пријатељ! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ово чекање почиње да ме нервира! Окружио се стражом, па се и окуражио!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Мало вријеме прође па дође и краљ, краљев пријатељ и пријатељев син. Уљегоше у собу и мишљаху да им је краљица заспала, па рече краљ: — Види је како се најела Грбе, па
Одмах одоше сва тројица у поћеру за Грбом. Истом Грбо преш'о из ђаволске државе у крштену, а краљ, његов пријатељ и син му на границу. Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо!
У онога цара био је доглавник стриц онога момка, па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор. Он рече цару: — Кад он неће ту кожу теби да дâ, гледај да му скрхамо врат, заповеди му да учини што не
да ме прате чије сузе и клетве; волим неправду трпљети, него ли је чинити; добрим се и непријатељ придобије, а злим и пријатељ одбија; нека ти је дакле прост живот, кад ти је мио толико, а мислим да ћеш и ти, ако си човјек, знати шта ти ваља
Чудно било то људима, па ће га напослетку један пријатељ једнога дана запитати: — А зашто тако радиш, ефендија; најпре истучеш ђака, па му тек онда даш крчаг у руке?
ГЛУВИ ВУК У селу Прњавору био један качар по имену Вук, који је био мало наглув. Једног дана нађе га неки његов пријатељ у шуми где сече дрво за обруч, да поправи кацу, па му назове бога: — Добро јутро, пријатељу Вуче!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Али то је ствар врло чудна. Колико се догађа по свету да нам је један човек данас пријатељ, а сутра није, па тако је и с девојкама. ДОКТОР: Видите, опет не знате; ја разумевам оне које су рђавог поведенија.
Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима. МИЛОШ: Зато се сатире само на сиромае праве.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ и „Здрав подмладак“, или ону која му увек положи на леђа кад год је извуку из нафталина: „Књига је највећи пријатељ човека!
— почиње маман. — Та зна зашто живи! — Ха, Кокан! — једва дочека матори. — Је ли то онај твој пријатељ, научник, што не може да заспи ако у кревет не понесе мецу из детињства?
Кад зрело размислим, збуњивана сам још од малих ногу: пола живота су ме учили да је пас најбољи Човеков пријатељ, а другу половину сам морала да набубам да је највећи пријатељ Човеку — књига!
ногу: пола живота су ме учили да је пас најбољи Човеков пријатељ, а другу половину сам морала да набубам да је највећи пријатељ Човеку — књига! Е, па сад, ко је највећи пријатељ, питамо се ми? Нека се то већ једном рашчисти!
Е, па сад, ко је највећи пријатељ, питамо се ми? Нека се то већ једном рашчисти! Ја лично мислим да је искрен пријатељ онај који ти прљаве ствари,
Е, па сад, ко је највећи пријатељ, питамо се ми? Нека се то већ једном рашчисти! Ја лично мислим да је искрен пријатељ онај који ти прљаве ствари, уместо иза леђа, каже у лице!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Да се манемо тога разговора. — Ја мислим, Алекса, да си ти јошт мој пријатељ. АЛЕКСА: Зар би ти сумњати мого? МИТА: Пријатељство се у нужди показује.
А зашто? АЛЕКСА: Из најпростијег узрока. Немам! МИТА: Шта? И ти си ми доктор, адвокат и учитељ био? Збогом! Такав пријатељ мени не треба. АЛЕКСА: О, о, о, немој тако жустро! МИТА: Музику нећу да трпим, знаш ли?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ МЕДО Док јуре даље брзо ко стрела, срете их медо, пријатељ пчела. „Сумњива журба — медо их гледа — можда сте нашли језеро меда?
Овде је главни чаробњак славни, пријатељ ђавола, вила, (још мало — добиће крила!) свакаквих чуда пекар, наш Јоца, надрилекар.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жену сам оставио као луду у кући. Разумем да онај мој пријатељ није хтео оставити своју да би ми пренео цемент. Трамонтана ме је тукла у лице и било је хладније но икада у овим
Имао сам утисак да га познајем давно. — Ја сам њин најбољи пријатељ. — Јест, то је наш најбољи друг. Он се ове године вратио из марине и не раздвајамо се никада као да смо браћа.
— Куда то, стари вођо? — А, Армандо, ти! Господин хоће да обиђе мога Пипа. То је стари пријатељ. Водимо га, видиш. — Баш љубазно. Поздравите Пипа. Жена је моја ишла јутрос код Лоње и донела ми о њему вести.
— Заиста? Колико ви све знате! — Калико се може! Хоћеш ли доћи после? — Можда. Ево један наш пријатељ иде да види Пипа. Здраво, пријатељи! — Отиди, Пабло, напред, да кажеш да долазимо.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: Тако ти је то, мој Агатоне! Данас јесмо, сутра нисмо. ВИДА: Шта ћеш; такав је закон божји, пријатељ-Проко, па не бива друкче! ПРОКА: Не бива, боме!
САРКА: Срамота од света! Ово је први, седмодневни, парастос, па један свештеник! ГИНА: Јеси ли ти то, пријатељ-Агатоне, тако наредио? АГАТОН: Откуд ја? Ко мене пита? Ту је адвокат, он је старалац, па је он ваљда тако наредио.
! Данас мало већи и јачи падају под стечај, па зашто не бих ја? ВИДА: И ако је пао, пријатељ-Агатоне, теби није ништа зајео.
ПРОКА (буни се): Зашто, кобајаги? ГИНА: Ако можеш ти, пријатељ-Агатоне, може и он. АГАТОН: Ама, може, не кажем да не може, само погледај га какав је. Ето, погледај га, молим те!
ГИНА: Опрости, пријатељ-Агатоне, али ја мислим, нисмо дошли овде да се вређамо, већ да се искупимо око успомене покојникове, да га ожалимо као
предузећа црни капут; па нека Трифун направи тужно лице као кад на једанаест извуче кеца; па нека се овај отмени пријатељ Мића обуче тужно, по журналу; па нека се жене огрну и забраде црнином; Сарка удовица нека обуче своју црну хаљину у
ВИДА: Ама, реци ти мени, пријатељ-Агатоне, каква је то тетка? АГАТОН: А зар ја знам? Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две собе и кујна, што
Мене, право да вам кажем, више буни ова девојка. МИЋА: И мене! САРКА: Тебе, пријатељ-Мићо, друго буни, а мене друго. АГАТОН: Шта има да те буни, прија-Сарка, девојка као свака девојка.
МИЋА: Али се мора признати да је лепушкаста! САРКА: Море, остави то, него кажи ти мени, пријатељ-Агатоне, ако знаш, како му онако дође ова девојка? АГАТОН: Шта знам ја?
ГИНА: Није трпео фамилију. САРКА: А тетку трпео. ТРИФУН: Па трпео, дабоме, јер му није род. САРКА: И, што каже пријатељ Танасије, ето да ме ко запита: Ти си, Сарка, је ли, близак род покојноме Мати? – Јесам!
ТРИФУН: Уха, кад пре твој? ТАНАСИЈЕ: Море, има ту вреднијих ствари од будилника. ВИДА: Ја велим, пријатељ-Агатоне, да се когод од нас усели у кућу да сачува ово. САРКА: Па јест, ето могла бих ја. ВИДА: А што баш ти?
Одох ја! (Оде.) ПОЈАВА XИИ ПРЕЂАШЊИ, без ТРИФУНА ГИНА: Па то ће цео свет да се усели? САРКА: Чудо нећеш и ти, пријатељ-Мићо? МИЋА: Ама, ко каже да нећу? Ако је чија дужност да се нађе овде као чувар, онда сам то ја на првом месту.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
дугуљасти рубац (марама) од финог веза (памучног платна) извезен златом наједном углу јазиџија - писар јаран - друг, пријатељ; драган јектати - пуштати јек, звук из себе, оглашавати се, одазивати се јеком; викати; јечати, стењати јектијаш, в.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
душе и грађанских жила, као гудало из далека, као моја невидљива рука, свирати сваки лептир бео, и сваки јастук врео. Пријатељ мој месец невесео, у страсне ноћи мајске, голицаве бестидне рајске песмице, јер си ма часак само драга једног попца
Мени, сам тај факт нимало не би био сметао, већ и зато што је та несретница била изванредно лепа. Међутим, мој пријатељ Ранко Младеновић, Пироћанац, шаљивчина, узео је онда да ту девојку изводи у друштва.
Тамо се налазио онда и Душан Матић. Пре мог одласка из Београда мој пријатељ доктор Ђурица Ђорђевић и његова жена Криста (рођ.
Они нас не знају – томе смо ми криви. Талијани су нпр. запрепашћени како о њима мислимо. Један мој млади пријатељ показивао је, овде, малог анђела, дрворез, из једног од наших најстаријих манастира.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио.
То постаде душевна храна друштва. — Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. — Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. И опет смеј.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: — Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... У страни, преко потока, грмну пуцањ опет.
Станко берберин предложи, да молимо владу и скупштину, да се наше место сматра као неприступна тврђава, пошто не пријатељ ни с које стране не може у њега ући.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА: Ето ти сад! Сад па да почнемо да се вређамо. Нисам ја зато, брате, дошао; него сам дошао као човек и као пријатељ да се разговарамо као људи.
ЈОВИЦА: Да ми не да бог! ЈЕВРЕМ: Е, па шта друго може? ЈОВИЦА: Знаш, мислим се нешто и велим, ако си ми ти пријатељ, ти и још два-три у чаршији, те ако хтеднете да ме помогнете... Велим, знаш, ово је сад добра прилика...
ПАВКА: Младене, отрчи одмах кум-Стеви и кажи му... ЈЕВРЕМ: Чекај!... иди, овај, кум-Стеви и газда-Арси и пријатељ-Мики и реци им... СПИРА: Реци им: газда-Јевремова Даница... СПИРИНИЦА: Ама, пусти човека нека каже што је почео!
и то знамо... ПАВКА: Па нек иде Младен? ЈЕВРЕМ: Нек иде... иди... чекај... реци кум-Стеви... ПАВКА: ... И пријатељ-Мики... СПИРИНИЦА: ... И газда Арси... ЈЕВРЕМ: Па добро, ал'шта да им каже? (Сети се.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.
! — Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна. Долазе до степеница. Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче: — Где је моја Софка?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
прошлих, и лепих и ружних, Путања наших, и ведрих и тужних, Крај огњишта свога, ми утешно знамо Да у свету један пријатељ постоји Непроменљив: дом наш, и у њему своји. ЈОШ МАЛО...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
далека наводити, како су га зли људи озлогласили у селу, да је он тобож вјештац и којешта друго, а у истини да је он пријатељ доброј дјеци, да живи осамљен јер му је то мило.
“ рече Владика. „Бјеше добар, Господару. Мио добрим људима и они њему... Баш с једним те добрим Његушем бијаше велики пријатељ.“ „А с којим, то?“ „Са сердаром Пејом!
“ „Ама ко је он?“ „Ово је најбољи мој пријатељ. Из једнога смо мјеста. Заједно смо учили и одрасли.“ „А онај други?“ „Не знам!“ „А ђе иду!“ „Не знам ни то...
Мило ми је, реци, што је мој пријатељ овђе, па ћемо се по тенану проразговарати доцније!“ Сердар одби неколико димова, смишљајући ново питање, а у то Јанко
Одиста, пошто мене тамо нестаде, власт ће бити обзнанила и остале моје домаће. Овај мој пријатељ, не бјеше тада у Котору, но је служио негдје далеко, нити је знао шта ја учињех.
Најзад се диже и стаде ходати, на прстима, по одаји. Пријатељ му као да чу кораке, јер промрмља нешто кроза сан. Јанко се тада брзо поврати на своје мјесто, обу саме опанке на босе
Шта ја знам, како је навикао!“ Јанко, смијући се прихвати му Бога и одговори да му се пријатељ сад наређује, па да ће изаћи у авлију.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Без деце — без руку. — Умре кумче, раскину се кумство. — Ако смо и браћа, нисмо дружина. О ПРИЈАТЕЉСТВУ — Пријатељ се хита у вољи, а кума у невољи. — Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри.
— Ако смо и браћа, нисмо дружина. О ПРИЈАТЕЉСТВУ — Пријатељ се хита у вољи, а кума у невољи. — Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри. — Боље је и пријатељ наблизу, нег’ брат надалеко.
— Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри. — Боље је и пријатељ наблизу, нег’ брат надалеко. — Добро је у паклу имат’ пријатеља.
— Човјек: не жали толико на непријатеља, колико на пријатеља. — Бољи је паметан душманин, него луд пријатељ. — Ко је себи душманин, како ће другом бити пријатељ.
— Бољи је паметан душманин, него луд пријатељ. — Ко је себи душманин, како ће другом бити пријатељ. — Сачувај ме, боже, од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам сачувати.
— Ко непријатељу опрашта, пријатеља добија. — Сваком пријатељ — себи душманин. — Ко нема душмана, нема ни пријатеља. — У старом душманину нема нова пријатеља.
19 Питали змију: — Зашто ти је свак душман? — Зато што ни ја нијесам никому пријатељ. 3. О ТУРЦИМА 1 Питала шћер оца: — Који оно људи прођоше сад испод нашега села?
— Они те се неће рађати. 19 Питали ученици учитеља: — Ко је највећи непријатељ свјетског рода? — Смрт. — А пријатељ? — Смрт. ИВ КАЗИВАЊА А) ПРОЗНА А) ВЕРОВАЊА 1.
БЛАВОР Блавором се назива једна неотровна змија, за коју се у народу прича да је пријатељ човека и да га брани од отровних змија, с којима се бије и побеђује их.
Дај, Боже, да би наш бан међу браћу и дружину долазио, мјесто му чинили, част му наносили, нека би пријатељ имао гајрета; да би наш брат домаћин у цркву ходио, праведно се Богу молио, да би задужбине дијелио, прилоге остављао
расте и напредује) свака твоја работа, како вода о Божићу, а лист и трава о Ђурђеву-дне! И да ти сваки твој брат и пријатељ завиди па добро! И да ти у ови дом повратка више не буде; већ ако гостом кад дођеш!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ваш У Бечу о Мученицима 1853. захвални пријатељ Вук Стеф. Караџић ПРЕДГОВОР Године 1821 ја сам у Давидовићевијем новинама наштампао неколико нашијех народнијех
” У онога цара био је доглавник стриц онога момка, па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор. Он рече цару: „Кад он не ће ту кожу теби да да, гледај да му скрхамо врат, заповеди му да учини што не
млијеко најбјеље, пак по вечери справи га у своју постељу да леже, те пошто леже, однесе свијећу из собе у којој му је пријатељ лежао, и пошто заспи, принесе му пунан шкип умузенога млијека при постељи.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Аферим, пријатељу! Аферим, пријатељ-Јовча! Отворе се часком врата на кујни, једна снаха у нанулама са свећом оде горе у Јовчину собу, отвори је, запали
ПРВИ ПРИЈАТЕЉ (свирачима, сеоским са гочем и зурлама): Ви ту доле, пред кујном. Одморите се. Док затреба. С нама само тиха свирка.
Данас, сутра, ако не умре. ПРИЈАТЕЉИ (престрављени поскачу, дотрче до њега.) ПРВИ ПРИЈАТЕЉ (несуђени свекар, плачно): Не бој се, пријатељу! Оздравиће она. Не одричем се ја. И болесну, ја ћу да је узмем...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да предузмем опет ову материју и, на моје извиновљеније да бих ја рад што боље и полезније издати, један мој љубезни пријатељ запросио ме да му у нашем взаимном писма соответствованију назначујем што знања достојније од мојих догађаја, које ја
Но, игуман Теодосије, будући особити пријатељ протопопе Јоана Новаковића у Книнском Пољу и његовога комшије попа Марка Бједова с Пађена, пошље ме к њима.
добром и сердечном Андреју пребудем годину и месец и, правда, да како он, тако и учитељ Хрисант, подобне и мој стари пријатељ Антоније [Х]ерцеговац, слабо су ме пуштали да кад у трактеру ручам, позивљући ме к себи на трапезу; но, опет
Овде се најпре познам с епископом романским, господином Леоном Ђиуком, који ми је потом велики пријатељ био. По неколико дана пођем с мојим учеником у Јаш, у дом ј великог принципског вестијарија, господина Георгија Балси.
У Витембергу, октомбра 8, 1788. Х ДРАЖАЈШИ СЕРДЕЧНИ ДРУЖЕ! Остављајући Молдавију, мој добри пријатељ, романски епископ, наложи ми, кад дођем у Саксонију, да примим у моје надзиратељство његова | два младића Александра
„Један мој добар пријатељ“, говори ми господин Лузинијан, „кому сам о теби казивао, просио ме да те поведем сутра к њему на ручак; жели да те
По фтором часу поставе трапезу и дође господар дома, мој нови пријатељ, мистер Јоан Ливи. С њим се поздравим и почнем разговарати латински, којим језиком он бесеђаше с предивним
И кроме ови[х] гостију, мој пријатељ г[осподин] Ливи свакога фторника частио би неке своје пријатеље од учени[х] људи, а свакога петка бивали би у довољном
Ови достојнејши господин б’јаше срдечни пријатељ мојега благодетеља Ливи, и како ме чрез њега позна, постане и мој особити патрон, наложивши својему љубимому, док год
Овај б’јаше млад човек около 25 година возраста, званијем секретар при неком|господину, пријатељ Мг. Ливин, к[а] којему често долазаше, и ту сам се с њим познао.
капамаџија — јорганџија капелан — помоћник пароха карар — постојаност, сталност, безгрешност кардаш — друг, пријатељ карисиме — најдражи, најмилији карнавал — бела недеља, месојеђе касателни — у вези с нечим касати се — тицати се
— пута крашан — красан, леп крепост — јачина, снага Креуза — кћи тројанског краља Пријама луча — зрак љубазник — пријатељ љубвеполни — пун љубави, веома љубазан љубезнејши — најљубазнији љубезник — љубазан човек љубезно — лепо
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, дувало, стари пријатељ провинцијалов. Па онда фра-Жвалоња тија је да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.
, док се, најзад, Бакоња каза, а на то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости! Ми смо друговали толико година заједно кад је био парох у К!
Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од парохијског дома.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја сам му донео водицу и име, док га не крстимо. Кума нећу да слушам. Име ће му бити Адам. Први човек и мој покојни пријатељ тако су се звали. Мијате! — викну. — Пали прангије! Пали, Мијате, родио ми се унук!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Имао је десет хиљада људи, а био је сам. Ни Јеврем, иако брат и у истом котлу, није му сада био пријатељ, још мање Љубица; можда, чак, ни деветнаестогодишњи Михаило, за кога се тукао.
Ханџија у Белом Потоку, под Авалом, Турчин, био му је и пријатељ: у јесен 1803. и у зиму 1804. године много пута му је, кад је претила турска потера, слао тајне поруке.
Најгоре је било то што се више није знало ко је пријатељ, а ко непријатељ. Уосталом, зар није, у последњим годинама Првог устанка, издаја сваке врсте, међу Србима, постала
Нарочито ситнице. Је ли онај пријатељ из Трста, коме је упућен, поштом, сандук са тајним прогласима, на време о томе обавештен?
У њој је био мир и са тим миром је примила Вучића. Али чим је проговорио, тај човек који јој је некада био пријатељ и из кога се још, на све стране, расипала снага, мир се измрвио и отишао до ђавола.
што и интереси других Обреновића, као што није знала у којој јој је мери непријатељ тај човек који јој је некада био пријатељ. Није била сигурна ни коме је она, осим својој деци, пријатељ.
Није била сигурна ни коме је она, осим својој деци, пријатељ. Негде сасвим далеко била су остала она времена кад су сви они, око Милоша, били повезани чистијим поверењем.
Ако је Вучић припремао буну против Михаила, она је припремала буну против Вучића. Али пријатељ из прошлости био је јачи и бржи: у августу 1842.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Списа!“, узвикну Архимед, обрадован. „Да, преписа првокласних научних дела које је твој пријатељ Конон, члан александриског Музејона, дао исписати за тебе на трубама папироса“.
Он одану душом. „Герарда из Кремоне? - Знам га врло добро, он је - Бог му дао дуг живот! - мој искрени пријатељ“. Вратар се указа на вратима чекаонице, јављајући ми да ме часни Герардо очекује у својој соби.
„Али Шот је мој пријатељ!“, узвикну Герике. „Од њега немам да се бојим“. „Може бити“, одговори му син, „да је пријатељски расположен према
Он је посећивао редовно Њутнова предавања и постао његов поштовалац и пријатељ“. „То му служи на част“ рече Пембертон. „Он беше одличан државник, учествоваше у оснивању државне банке, у стварању
„То верујем! Ваш монарх је, то знамо и ми овде, пријатељ напредњачких идеја и заштитник научничке слободе. Када је пре дванаест година посетио своју сестру, нашу краљицу
зиду моје собе за рад, а што ју је израдио наш стари сликар Јован Исајловић, млађи, који се родио и живео у даљу и био пријатељ наше породице, представља Тодора у његовом „бидермајерском“ оделу, са уским оковратником, белим свиленим прслуком из
“ „Оженисмо га“. „А није ли такав лек био сувише јак?“ „Слушајте само! Један добар пријатељ мога мужа, астроном Ламонтије, који је некада учесвовао у лапландској експедицији премеравања Земље, пао је за време
Тада ме увек обузме неподношљив осећај несигурности и беспомоћности, па побегнем као и тај ваш пријатељ“. „Тако? - Е, сада ми је све јасно“. „Да, тако некако је морало бити.
Али хад га ослових по имену и помиловах га он увиде, и по држању деце, да сам пријатељ куће и пружи ми, на мој захтев, своју шапу. После тог братимљења упути се натраг, свом господару у сусрет.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
устаје, јер неће више да слуша, узима љутито књигу с полице, и после, испружен на кревету, напорно дише, док се његов пријатељ протеже снажно, дотерује своју гргураву косу и иронично се смеши.
У неким ретким приликама, у извесним односима он је, истина, предан и одан, осећајан, друг и пријатељ, али у суштини, у дубини, откривен у свима приликама, он је себичан, саможив, он је себи најпречи.
И тако прођоше неколико дана. Али једном приликом ја случајно сазнах да се мој пријатељ од неког времена налази у једној од овдашњих болница.
У Комзи, једном селу тамо код Кроје, био ми је пријатељ, један поштен кмет, који је имао кћер младу, лепу и честиту. Ја сам је изабрао за свога сина, здравог, кршног Рустема.
— Па крешући палидрвце да поново запали своју угашену цигару, наш пријатељ заврши претећи: — Али о овоме ником ни речи! Обећали сте?!
иначе у основи једна уметничка иако небохемска природа — што је, код нас бар, велика реткост — ватрени, дакле, пријатељ Талије и једини откупљивач гардеробе оне банкротирале дружине, био је познат по мани која му је некад и затворила
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Највећи пријатељ глумачке дружине, њен заштитник, покровитељ, у неку руку повјереник и заступатељ у мјесту био је Егидио.
Да мој мали пријатељ слијепац није слијеп, њему бих је поклонио да се игра у врту на сунцу.) Стао сам пред „закључаном собом”, окренуо
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Никад Вујо не одлежа ни дан апса... Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.
Ова Јула пара вреди... Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез. Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У онога цара био је доглавник стриц онога момка, па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор. Он рече цару: — Кад он неће ту кожу теби да дâ, гледај да му скрхамо врат, заповеди му да учини што не
да ме прате чије сузе и клетве; волим неправду трпљети него ли је чинити; добрим се и непријатељ придобија, а злим и пријатељ одбија; нека ти је дакле прост живот, кад ти је мио толико, а мислим да ћеш и ти, ако си човјек, знати шта ти ваља
Мало вријеме прође па дође и краљ, краљев пријатељ и пријатељев син. Уљегоше у собу и мишљаху да им је краљица заспала, па рече краљ: — Види је како се најела Грбе, па
Одмах одоше сва тројица у поћеру за Грбом. Истом Грбо прешô из ђаволске државе у крштену, а краљ, његов пријатељ и син му на границу. Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо!
— Е, то је што друго, — рече снаха. — Казаћу ти и то, али боље је да питаш мога оца. Свекар упита пријатеља, а пријатељ му рече: — Прође нерода, води неплода, а носи неница. — Шта ли је то, снашо?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Он је дуго времена радио у Чикагу у кланици где је свакодневно мерио на хиљаде свиња. Ето зато!“ Мој пријатељ, поштовани Чонси (Сханцеy М.
Била је то идеална прилика, утолико пре што је један пријатељ наше породице био на челу тог подухвата. Тада сам претрпео потпуни слом нерава који сам већ раније споменуо.
ручка, крцкао лешнике за директора радова господина Чарлса Бечелора (Цхарлес Батцхеллор), који је био Едисонов присни пријатељ и његов помоћник. Ту сам упознао неколицину Американаца, који су ме заволели због моје вештине у игрању билијара.
Ово је, могу да кажем, један од незаборавних догађаја којих се сећам. Мој пријатељ ме је упорно пожуривао да се што пре вратим у Париз и тамо затражим помоћ.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једном ме позвао својој кући у којој сам затекао неколико његових колега. Један од њих био је и мој пријатељ, прота-песник, а други је био мађарски лутерански свештеник који је веома добро говорио српски, а у Панчеву је био
Радост у његовим очима, и топао стисак руке уверили су ме да ми је пришао као пријатељ. Испричао ми је да живи у Будимпешти.
Треба да додам још и то да је мој добар пријатељ Хенри Осборн, чувени научник, тада већ био на другој години студија Универзитета у Принстону.
Тада сам ја бивао господар целе Творнице. Ту је, међутим, био и један мој пријатељ, доста старији од мене, али нижи по функцији у Творници. Звао се Билхарц.
Мој добри стари пријатељ није знао да сам у то исто време проводио многе сате студирајући Тиндалову књигу ”Топлота као облик кретања” и чувена
Његов пријатељ је био професор Вебстер, предавач грчког и латинског језика на Аделфи академији у Бруклину. Понуда доктора Шепарда ме
Посветио се науци и то специјално астрономској фотографији, као и његов чувени пријатељ доктор Џон Вилијам Дрејпер, аутор ”Историје интелектуалног развоја Европе”.
Мој присни пријатељ, Винтропов нећак, кога сам раније поменуо, био је изванредан козер. О мом подучавању испредао је зналачки сијасет
године. Винтропов нећак, мој добри пријатељ бујне маште, смислио је нову причу у вези са предходним догађајима и дао јој је наслов: “Српски сељак против америчког
последње године студија поменуо сам свом ментору Ратерфорду експеримент који је у слушаоници демонстрирао Руд, његов пријатељ, у то време професор физике на Колумбија колеџу.
Када сам напустио подијум Академије са дипломом Колумбије у рукама, мој стари пријатељ, доктор Шеперд предао ми је букет ружа са најлепшим жељама које ми упућује његова породица и Хенри Ворд Бичер.
Непријатно ми је било, али сам искрено признао да ми је Ратерфордов син, мој добри пријатељ Винтроп, поклонио ту књигу на дан мога путовања. Нисам имао времена да разгледам књигу и ставио сам је у свој пртљаг.
Ћипико, Иво - Приповетке
” Сада је парон Зорзи још угледнија личност у граду, пријатељ висока клера и доброчинитељ свете Цркве. Остраг неколико година поклонио јој икону светога Николе у сребро оковану,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
мала руковет песама – што је можда случајно, можда и не – сва потиче из записа које је Иван Јастребов, тај велики пријатељ нашега народа, крајем прошлог века објавио у Петрограду.
]. Пријатељ кога је песник у давну недељу изневерио зарад својих путничких пустоловина и тај исти пријатељ коме доцније у страшном
]. Пријатељ кога је песник у давну недељу изневерио зарад својих путничких пустоловина и тај исти пријатељ коме доцније у страшном очајању одлази свакако су две слике које се узајамно расветљавају.
Одмах сам књигу превео, али су Нолит и СКЗ одбили да је објаве. Објавио ју је идуће, 1970. године, мој сарајевски пријатељ Сава Пујић, који је због ње покренуо и нову библиотеку „Лингвистика и поетика“.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Он је уверен да ћу ја његову ствар искрено заступати и зато ми је поверио. ЖИВКА: Али шта се мене тиче ваш пријатељ и ваш проводаџилук. ЧЕДА: Одмах ћу вам то објаснити.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Већ у првим реченицама , наиме, приповедач Миле обавештава нас да његов пријатељ из детињства Мита, коме он долази у посету, умире; али до краја приповетке остаје нејасно од чега болује.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
ниже њега Дурут и најодабранији Колашинци. С леве опет агина званица и пријатељ, чувена злица Селман Чибуковић, дед којега је пребегао испред Карађорђа такође из негдашњега Карановца.
сутјеска — кратак, јако сужен део речне долине, теснац тебавија — пратилац, оружани садруг, следбеник, истомишљеник, пријатељ господарев торбеш — потурица, погрд– нија реч од потур.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мирна срца стојим, крајње дане бројим Да се скинем с душе пријатељ’ма својим: Ако ј’ и то мало, већма ћу их смирит’ С обећањем да се нећу повампирит’.
Петровић, Растко - АФРИКА
Познао сам га одмах по лику, толико сличном лику његовог брата; који је мој велик и пријатељ. Он је некада био у Африци генерални директор агрикултуре а сада води једно велико предузеће за производњу кафе.
Пред нама су непрестано морнари, који раде ћутљиво и приљежно Бретонци, Корзиканци и Црнци. Ја сам пријатељ са једним Бретонцем, који се зове Роберт Л'Вотр. Увече, кад сврши посао, долази на кљун брода.
„Дакар није Африка!“ понавља мој пријатељ, који ми тако забрањује да се одушевљавам овим урођеницима што су ту као представници скоро свих племена екваторске и
Парк са стазама посутим шкољкицама, седефастим и руменим. Пред главном кафаном један пријатељ са брода обраћа ми пажњу на црнца који показује огромног питона.
Иначе, све су ове жене страховито брбљиве, уочљиве, горопадне. Мој пријатељ говори са њима бамбара, што је језик судански, али који, као Европљани француски, говоре сви трезвенији црнци у
или што тако мисли, ову тврдњу овако преводи: Бој мора да је изврстан иначе га његов господар не би довео чак до мора; пријатељ господарев хтео је да га узме к себи, на шта бој није, из ко зна каквих разлога, пристао.
Навика је најгори непријатељ сазнања, каже седи пријатељ, на моје дивљење, не толико што тако јасно закључује о ономе што се мени само чинило, већ нарочито што тако
Седам крај њега, и гладан и жедан; почињем одмах своју причу о Комои и шалупи. Мој пријатељ се сав промени у лицу; „Па то је све удешено да би вас испшумпали!
Вуије није био први пријатељ с ким сам се тако брзо спријатељио, и за кога сам имао апсолутно поштовање. Ја сам видео људи исто тако величанствених
Н. им је, разуме се, рекао да сам ја инспектор, да сам дошао да видим како они живе, да ли су послушни, да сам његов пријатељ, и да ћу све записати.
И један и други, шакали у отимању о ову тамну афричку савану. Једини пријатељ кога сам имао овде усред дивљине био је Меј црнац Бауле, који ми, видевши да сам завршио вечеру, донесе опет своје
Црнци су продужавали да сваки сат одричу да иду даље, и мој им је пријатељ претио; грдио их, раздавао им новац од шкољкица; молио их и шамарао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
пића, он узвикну радосно: — Ах, то сте ви, Хлудове, (Хлудов је татина маза некога богатога рускога купца, и присни пријатељ Черњајева) виновник овога доброга напитка? Хлудов се задовољно смешио: — Ја, ваше превасходство!
— Да бежимо одавде — рече мој пријатељ, отац М. — да нам не преседне и баница и печено пиле. (Отац М. беше нам донео у логор добру чацт, поткрепљену великом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— и обрати се дами: „Хоћете ли да узмемо такси?“ Пристала је, разуме се. Мој пријатељ оде по кола, а ми остадосмо сами. Тхе!... Познанство на силу, случајно, где је мој друг заинтересован.
Зато се нисам ни старао да јој моје присуство учиним пријатнијим. Дошао је најзад и мој пријатељ, те седосмо у кола. Када смо изишли из главне улице, њих двоје држали су се за руке, као да су стари познаници.
Пружену руку је примала, али своју није нудила. Ако јој мој пријатељ пребаци руку преко рамена, није се противила, али би се лако нагнула напред, као да се боји неће ли је случајно
Онако беспосленом паде ми на памет: ето, исти овај мој пријатељ, па напослетку и ја лично, када се сутра нађемо на положају одакле треба нарогушено да посматрамо околни свет, сутра
А тесна хаљина припила се уз њено тело, и облине се јасно испољавају... Била је то раскалашна младост. Мој пријатељ обухвати је око појаса и своју главу принесе њеним грудима.
Али ипак сам их видео. Најзад сам устао. — Еxцуѕез моі... Је ѕуіѕ оццупé. Ил фаут qуе ј’аілле1... Мој пријатељ посматрао ме је некако неодређено, као да се буди. Онда заглади косу. — Како... где ћеш?...
— Вама је непријатно? — запита ме. — О, ни најмање... Али пошто се мој пријатељ задржао више него што је рекао, принуђен сам да идем. — Устао сам и узео своју капу.
Сви навалише на мене да останем. Само је Одета ћутала и гледала ме замишљено. Извињавао сам се како ме чека један мој пријатељ који је данас допутовао. Поздравио сам се са свима. Најзад сам пришао Одети. — Испратићу вас — рекла је тихо.
— упаде Ћирић. — Као и увек досад на Солунском фронту допуњује командир. — Мој пријатељ показао ми је и директиву Врховне команде, која ће у току данашњег дана бити достављена свима јединицама.
— Како су могли да пронађу гробове? — запита мој млади пријатељ. — То је заиста дивно чудо. На поораној њиви, где не постоји више никакав траг, знали су да одмере тачно место где је
И нигде се нису преварили. — Вала, иако су нам били противници, такав народ заслужује да живи — размишља мој пријатељ. — А где је гробље наших војника? — Наших? — као да се чуди вођа. — Цела земља. Планине, јаруге, врзине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Људске благонаклоности Добродетељ не тражи Као дволични пријатељ. Он, Кад се смејеш ти, смеје се; тужиш ли Ти, и он ће, верност сваку обећава Уст’ма, серцем не мисли Тако, нег’ се
Доћи ће, мислиш? — „Не Знам те”, рећи ће. — Редак у Невољи пријатељ. — Веруј у Творца, и Добродетељ љуби; она је верни ти Свуд содруг у несрећи, Срећи, чести и нуждама. 1835.
може и не може јаче; Ноћ се у дан створи, дан у ноћ окрене, Да невина младеж не види гди вене, Премда доста пута пријатељ јој јавља Да ће, ах!
Певати млађан нећу Пријатну лозе сласт, Варљиво злато нека Сујетнима на част, Пријатељ свагда веран Ребра Адамова, Том’ певат и служити Биће ми радост сва. 1839.
Григорије Гершић (око 1775-1835) „био је најбољи пријатељ Лукијанов, саветник његов и у књижевним питањима и иначе” (В. Стајић), учитељ у Карловцима и директор српских основних
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: А братство? ЈЕЛИСАВЕТА: Зар ти је брат? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Није! ЈЕЛИСАВЕТА: Није, — Нит’ ти је Радош веран пријатељ! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Како?... Зар и Радош?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
На зборовима код цркава и манастира, на кумалима и свадбама приказивао би кум куму, пријатељ пријатељу част и поштење: „'Вала ти, куме, 'вала ти пријатељу!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Вечни Бог ми тихи кут Кад затресе небо гром, Вечни пријатељ мој благ. Ја славим те и волим, Вечни, вечни мој! ПОБЕДНА ПЕСМА Да живи Давид, Филистина гром, Избра га вечни
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: — А је ли био пријатељ Марко? — Био! — мирно, поуздано одговори. — Па? — Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.
позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко... И зато да одмах дођу.
И зато да одмах дођу. И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
искрености, код два пријатеља: ако је онај коме се дâ да је пресече, тачно преполови, ни мање ни више, онда је прави пријатељ (СЕЗ, 41, 1927, 167; Боѕ. нар. пріп. ‹Сіѕак, 1870› № 30; БВ, 1, 1886, 236; Срп. дијал. зборн.
на њиви за време сетве предсказују да ће жито издати, вране — да ће добро родити, а свака певачица — »тежачица«, тј. пријатељ тежаков — предсказује срећу, и њој орач и сејач остављају од свога јела, говорећи: »Ово тици тежачици, Која тица бога
Ћипико, Иво - Пауци
Било би и вријеме, — опази један од играча с другога стола, — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава ... и ја сам пратио цијелу ствар. — Пусти, бога ти! — прекиде га друг у игри.
Одахну, угледавши га. — Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво. Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро. Уто к њима приђоше тројица ђака. Разговарали су талијански. Пиеро га пристави. Бијаху и то Далматинци.
У том стању затекоше га ускрсни благдани. Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.
— добаци отац за њим. С улице крену жупској кући. Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.
И поздравите све који за ме упитају!“ „Збогом, сто пути збогом!“ „Ваш вирни пријатељ Јуре”. Иво дочита, и— замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он је био велики господин, пријатељ, можда и рођак краљев, а сам краљ међу научницима свију векова. Једна слика на зиду моје собе, коју често посматрам,
И цариградске новине објављују мој долазак. Тако ми бар пише један пријатељ са којим сам проживео неколико година у инжењерској пракси.
Мој пријатељ, мењајући сваке треће године свој позив, сада је професор американског колеџа у Бебеку. Овај лежи у дивном парку на вис
Тамо у моме родном дому немам никога више, Дунав је остао још, једини пријатељ из раног детињства. Иначе, заиста, немам ближих познаника ни у самом месту, са чијим сам се становништвом и у
очинском дому, израђен је од нашег познатог старог сликара Јована Исајловића који је живео дуго година у Даљу и био пријатељ наше породице.
Вођа изасланства, племенити госпар Бунић, дочека нас најљубазније. Кад му се претставих као присни пријатељ школски друг Геталдићев, он се врло обрадова.
сам му дошао на испит дочекао ме је као свог доброг познаника, а кад га у његовим очекивањима не разочарах, остаде ми пријатељ и покровитељ целог свог живота.
Један мој пријатељ, професор Универзитета у Грацу, поможе ми у том потхвату, те напослетку пронађосмо Вегенера, у друштву неколицине,
„Шта мислиш,“ запита ме мој пријатељ „хоће ли нам икада поћи за руком да ову нашу малу Земљу, коју авион може да облети за који дан, оставимо иза леђа и
“ - „То није ништа!“ рече мој пријатељ, испив чашу вискија, „брзина наших ђулади прешишаће за коју годину два километра у секунди, а за коју деценију...
“ Али мој пријатељ не даде се разоружати. На сваку моју замерку, он нађе брзо одговора. Напослетку стадосмо рачунати и погађати се са
Мој пријатељ одахну и испи чашу улађеног шампањца. „Чудна ми чуда! Двадесет и шест километара. Ситница! Ниси ли ми ти сам причао дан
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Уопште гледано, другу половину 19. века карактерише већи број часописа намењених деци школског узраста (Дечји пријатељ покренут је у Земуну 1875, Радован у Новом Саду 1876, Голуб у Сомбору 1879, Змајев Невен 1880, затим Српче у Београду
Тимотије Илић: Пријатељ сербске младежи (преводи и оригинална сочињенија, књ. 1 (књ. 2 1843, књ. 3 1845) 1842. Рођен Милорад П.
Јован Сундечић: Низ драгоцијенога бисера... (песме и нове песме) У Сомбору покренут Пријатељ српске младежи, српски лист за децу (уредник Никола Ђ. Вукићевић) 1867. Милорад П.
Рођен Бранислав Цветковић (Чика Брана) Умро Јован Грчић Миленко У Земуну покренут други српски лист за децу Дечји пријатељ (уредници Александар Кузмановић и Мита Нешковић) 1876. Стеван В.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И онда опет неки порив, неки глас нагона и позива, нешто јасно и једино лепо: постати пријатељ деце, чувар деце, ма чије, свачије.
За лепу Хермину је млади жупник тврдио да је права анцилла Деи1. А господин Јоксим, велики пријатељ жупников, додао: да је девојка, као таква, можда и родила сина посредством непознатих сила.
Понекад је малчице више пио. [„Од муке што нема више старих Римљана”, говорио је извињавајући га, пријатељ његов господин Јоксим.] Али је зато врло мало јео. Чувао лепи свој стас.
— Госпа Нола сад уздахну, и мало стаде. — Пријатељ сте нам стари, па могу да кажем све што мислим. Без моје дозволе, и против моје забране, нађе начина да се облачи у
— Госпа Нола, решена да поправи своју грешку, остала је опет будни пријатељ Јуличин, бар колико је у онај мах имала суда и увиђања у ствари.
Кад га је испраћала, рекла му је: — Дођите опет. Временом ћете можда и Јулици моћи бити пријатељ. За сада, смирите се, млади сте, издржаћете, заборавићете. Ето, и ја сам издржала, ја која сам главни кривац.
” — „Каква је то професија, ако ко Бога зна, људи! али новац пада, и стиче се пријатељ... Ко то измисли, богами, измислиће још много шта.” — „Нигде више нема оног пустог фуражног надзорника!
— Не, ја га волим у суженом обиму, просто као Јеврејина, баш као Јеврејина. Јеврејин је изузетан пријатељ; он може човеку да буде одан упркос свим променама и сметњама, и одан скоро с неком религиозном ватром...
А сигурно не док сам ја жив... Има ли још кога да посведочи да сам ја био онај пријатељ и побратим Влаовића који је имао кључ од њихове куће да улази и излази како хоће, да износи из куће што хоће...
Агница, млада девојка за удају, бледуњава, витка и висока на оца, учтива по некој врло пријатној урођеној финоћи; и пријатељ и побратим господин-Васин, и пријатељ искрен целе куће, Миша Богдановић, браца-Миша и чика-Мита.
витка и висока на оца, учтива по некој врло пријатној урођеној финоћи; и пријатељ и побратим господин-Васин, и пријатељ искрен целе куће, Миша Богдановић, браца-Миша и чика-Мита.
Мимић је без протествовања слушао шта му пријатељ говори; и смислио да заврши разговор овим речима: — Такво моје држање, чини ми се једини пут да нађем коначну
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Проча чуда што аљине праве наћи ћете код нашег Рабенера. О новом комплиментирања начину који је исти пријатељ наш изнашао, на пример: ја желим вашем изрезаном фраку добро јутро; ја се препоручујем у милост вашег извезеног
) — друг, пријатељ КАРУЦЕ (итал. царозза) — кочија КАСАТЕЛНИ — који се нечега тиче, односни, дотични КАЧЕСТВО — својство, особина,
) — (скраћено од) пријатељ ПРИНАДЛЕЖИТИ — припадати коме, убрајати се међу ПРИНЦИПАЛ (нем. Прінзіпал, из лат.) — старешина, газда; начелник,
« СОВЕШТАВАТИ СЕ — саветовати се СОВРШЕНИ — одрастао СОДРУГ — друг, пријатељ, побратим СОЗДАНИЈЕ — створење (созданије божије) СОИЗВОЛИТИ — благоизволети; дати своју сагласност, пристати,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мој један пријатељ, сећам се, направио је у младости један корак у живот без панталона и врло је рђаво прошао. Панталоне су не само
излажем ја све ове добре особине панталона као непријатељ сукње; напротив, ја мислим да ћу се тиме баш декларирати као пријатељ сукње што будем више добрих особина панталона пронашао.
— То значи, ви не признајете велико дело Колумбово? — Ах, како да не! Ту скоро један мој пријатељ, господин Џон Бовтерс, покушао је на чамцу да пређе из Америке у Европу и није успео, што само увеличава Колумбов
Но ни муж није био мање љубазан; напротив, он ми је поклањао нарочито поверење и показивао ми се врло искрен пријатељ. Једном смо приликом, он и ја, шетали врло дуго усамљеним стазама парка, и тада се међ' нама водио овај чудан
брак одиста личи на акционарско друштво, где дивиденду вуку гдекад пунице, свекрве и свастике, а гдекад и какав кућни пријатељ.
Један мој пријатељ, бавећи се мислима о односу државе према браку, дошао је био на срећну идеју, како би се на тај начин чак дала извести
— Брак, да би био оно што се жели, треба да има троје... — Знам: муж, жена и кућни пријатељ. — Не прекидај ме! — избрецну се на мене искуство. Брак чини троје: љубав, поверење и стрпљење.
лекар био је мишљења да ја морам у року од двадесет и четири сата умрети, док је други, његов колега и иначе мој добар пријатељ узбуђено узвикивао: „Тај је кадар још месец и два да се вуче овако!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ама, је ли баш то написао? — нагиње се поп Момчило. — Јест, јест, твој најбољи пријатељ, с киме си у она срећна времена појео осам стотина четрдесет и седам ћулбастија — одговара Душан. — Кипислцауф. А-ха!
Званични извештаји не стижу. — Био сам данас у дивизији. Прилично су закопчани. Један ми пријатељ рече да је ситуација критична... Разуме се! — потпуковник Петар принесе прст устима, као знак: ником ни речи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све спава, Док звездани слап слива се на жито, Јулије Цезар, мој пријатељ кроз векове, Погледом ме као светом водом крштава, И припрема на дела јуначка. О пролеће дивотно, све са тебе полуди!
То беше мој пријатељ који жуђаше да ме види; Погођен мојом патњом, седе и плакаше, Он, који негда рече да ми на срећи завиди, Тешком,
А пријатељ: ”Господе, он ти вели: Ти знаш да лице твоје штујем! Но речима погрдним које једино сада зна, Речима које чупа из муке
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Причини се Старцу да то и није Страшило, већ стари пријатељ Софроније који му иде у сусрет. Најдужи и најмршавији је био Софроније у девет села унаоколо. Куда је отишао?
Али, све док ме будеш волео, све док ме се будеш сећао — бићу ти пријатељ, бићу с тобом, чак и ако будем на Брегу Светлости или негде другде... — Мицко се осмехну и поче нову игру.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
75 КОВАЧ 77 ХЉЕБ 78 РИБАРИ 79 ПРЕД КОЛИБАМА 80 ХАЈДЕМО, МУЗО 81 ВЕЧЕРЊА ЗВОНА 82 ЈА И МОЈ ПРИЈАТЕЉ 85 УГЉАРИ 86 ТЕЖАК 87 РУЧАК 89 ОПИСНЕ ПЕСМЕ 90 НА ЖАЛУ 91 ПОД ЈЕДРИМА 92 ПРОЉЕТНЕ
Хљеба! Хљеба! 1910. ЈА И МОЈ ПРИЈАТЕЉ Све ме срце моме пријатељу вуче! Он је бачвар. Овдје станујемо оба. Још од ране зоре па до глухо доба Он теше и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И ја сам се љуто раздертио, да кад дођем нову пријатељу, пријатељ ће мене застиђети, и турити кавгу у сватове; него, браћо, кићени сватови, десио се данас међу нама главан јунак
је Копитар те песме с највећом ревношћу препоручивао туђем књижевном свету, општио је с њима Јаков Грим, и овај велики пријатељ народних књижевности загреја се одмах за нашу поезију.
Каравлашка — Влашка Карановац — Краљево Кара-Окан — град у Караманији у Малој Азији караула — стражара кардаш — пријатељ касаба — варошица кастил — намерно, нарочито катана — војник коњаник каук — чојана округла капа, горе пљосната,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
а ни толика поштења не издајући му бар колико слуга своме господару или официром својим војиштани, ја л' му на беседи пријатељ пријатељу!