Јакшић, Ђура - ПРОЗА
гроб и мртвачка глава... Јест, драги пријатељу, живот је жалостан! И тешко ономе који се усуди те тужне листове у големој књизи живота превртати!
О, никад, никад, пријатељу! Па и опет, ја их се радо сећам; радо спомињем та три добра дана, то неколико срећних тренутака; они су мени оно што
Тако су, драги пријатељу, судили Маџари Србима, а тако исто и Аустријанци Маџарима. — Ти ли си тај, што ослобођење васцелога Српства тражиш?...
бога слободе... И мој отац, драги пријатељу, беше у то кобно доба осуђен — на смрт. Али ту пресуду не могоше душмани народа нашега извршити.
Ето, драги пријатељу, са тога ми доброга оца осудише на смрт. Са те големе кривице његове морао сам и ја оставити нејаку браћу и родбину и
Гледао сам малене српске четице где, као плеву, развеју читаве баталијуне Маџара... О, веруј ми, драги пријатељу, да нема под небом јуначнијег народа од српскога... али ни несрећнијег!...
и сваки ће народ дан свога васкрса славити! . . . . . . . . . . . . . . . . . . Нисам могао, драги пријатељу, да ти приповедам о тужној четрдесетдеветој а да прећутим бесну четрдесетосму годину... Обе су ужасне!...
Ето, драги пријатељу, од свију наших вештина песништво је на највишем ступњу: па кажи ти мени колико нас има који бисмо умели и хтели
— Имаш ли оца и мајку? Ил’, можда, брата старијега? — Никога немам, непознати пријатељу, на големоме свету никога!... — Глас јој је задрхтао, а по мирним цртама лебдео је неисказани бол уцвељеног срца.
имала, никоме не могох исказати моје јаде, сузе су моје на срце падале, зато је тешко као олово; о, господине, о, пријатељу, лакше би било души мојој, само кад би слушао тугу моју — јер ме нико не хте пријатељским саучешћем саслушати.
А у тужним очима лежаше израз пун благодарности: — Ах, имала сам оца, пријатељу, али га не памтим. Малена сам била кад ми га црни попови отеше, па га дубоко у земљу сахранише; па док су они појали,
И он је, сиромах, доста пропатио! И низ њено бледо лице потекоше сузе. После ме погледа, жалостиво смешећи се: — О, пријатељу, ала си ти добар човек!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Нашли смо Светога Петра кључе — рекне једном свом пријатељу који се овој премени чуђаше — не треба нам више сагнутим ходити”.
Покаже лаву своје рогове, пак се врати и без „Остај збогом”. „Та причекај, пријатељу, 'оди, поседи мало, сад ће част бити готова!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Рано сутрадан (18. фебруара 1804. године) јавим се мајору Митезеру, мога оца добром пријатељу, и моме познанику, јер ме је отац често к њему слао.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих. Оди, пријатељу, рува лепа!...« А сиромах сељак пролази као кроз шибу. — Еле, у таку једну болту стаде на занат тај мали Мојсило
'Оди лепа рува, снашо, пријатељу, стрина, брале, ујна, сејо, тето!...« и већ што год има могућих термина у својти човековој — знао је све напамет!
Бошко мало поћута, па рече да све верује попу, као свом познанику и добром пријатељу; да он не налази момку мане; да се могу баш и опријатељити — само ако и Стамена буде вољна.
— Сад ћемо, попо — одговори Бошко, па се окрете Стамени: — Хајде, дете, намести попи и овом пријатељу доле на чардаку. Стамена запали зубљу луча на огњишту, па оде да простре гостима.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: — Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? Тешко, боже, Младену, казати се не може!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Откуд си и ко си, нико знати неће: Љубав или мржња, судба или жена. КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ Пријатељу Слободану Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам срце неком кога није; Душа ми је пуна
КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ Пријатељу др Војиславу Д. Маринковићу ЦАРСКИ СОНЕТИ ЦАРИЦА Ти си лепа наша царица у круни, С десет дубровачких пажева; и
Али од Косова пође ли прам праха, Затрепери цело срце соколићу, Отворе се широм очи смарагдове. МОЈА ОТАЏБИНА Пријатељу Милану Владановом Ђорђевићу АВЕ СЕРБИА Твоје сунце носе сад на заставама, Ти живиш у бесном поносу синова; Твоје
ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ Пријатељу Милану Ракићу ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу, Играћемо опет бурни валс, кô прије, С
КЊИГА ЧЕТВРТА: ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ Пријатељу Иви Ћипику 1. ЧОВЕК И ПАС С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алпијским путем изнад језера пео сам се те
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« — А они се, веле, ухватили сваки за своје уши, па зинули, па се замислили, а после га питали: »А одакле си ти, пријатељу?« — А он каже: »Ја сам из Иђоша!« — »Из Иђоша?« питају они. — »Баш из Иђоша!« — »А ди је то?
Африка
Ја је одмах по повратку радосно поклањам пријатељу. Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села
Само сам видео госпођу Беде; она ме је уручила гну од Сен Калбра, овај ме предао Швајцарцу и његовом старијем пријатељу, а само ме је Швајцарац вратио са тог пута, ја код њега сретам већ нову прилику за даља путовања.
То су ти баобаби пуни тешких плодова и гигантских птица који су се толико допали моме седоме пријатељу да је он решио да баш крај њих заснује град.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ТВРДИЦА (ШАЉИВО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА) Високоученом господину Гаврилу Пекаровичу медицине доктору свом љубезном пријатељу посвећено Радо т’ друже дижем памјатнике Посвећујућ’ теби моје књиге.
Окружен теретом званија мога, за одржати пријатељу моме задану реч, морао сам при слабом составу и очију и целог воопште тела мога, тако рећи, часове красти и к
ЈАЊА: О, господин нотариус, имам већ прилика за њу. Кир Диму, мој стари пријатељу, човек поштен, вредно трговац... МИШИЋ: Забога, за њега да дате вашу господичну кћер?!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Понеси, Петро, и подај деци прија Јованиној! То је била јетрва његове мајке. Ову чутурицу, Петро, подај пријатељу Гаврилу! Ракија је љута, лепа! Није комова, какву он има. Нека носи за појасом и пине кад се умори!
А деда Гаврило повика: Жив био, сине, кад си ми ово донео! А хвала и пријатељу Луки! Тако су се ето, из бездана људских успомена, том намирисаном, надодољеном, официру, који се тукао у биткама на
Теодосије - ЖИТИЈА
Преподобни Симеон посла богоноснога Саву да све јави њихову пријатељу цару Алексију о утврђењу манастира, да га назове царским манастиром, те да њиме не влада ни прот нити ко други осим
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ни сиромашнији неће примити новчану награду. Нема ствари, изгледа, коју госту и пријатељу неће обећати, често и оно што очевидно неће моћи извршити.
Ни сиромашнији неће примити новчану награду. Нема ствари, изгледа, коју госту и пријатељу неће обећати, често и оно што очевидно неће моћи извршити.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Зашто су ме спремили у џак? — питаш ме, пријатељу мој ! Е, то ти ни ја сам не знам тачно казати. Лијепо сам живио код свога газде, чича-Трише, млинара.
Због тога он опрезно напомену: — Молим те, лакше мало с тим твојим ноктима, страх ме је! — А и ти, драги пријатељу, не мрдај много њушкицом испред мог носа, јер, знаш како је, могу се ја овако у мраку заборавити — искрено признаде
ДНЕВНИКА) „Кад сам се оно треснуо с оне велике крушке, паде за мном и Миш пророк, угледа ону мишју рупу и рече ми: — Пријатељу Тошо, идем да видим ко има унутра, а ти погледај да ли је Шаров остао жив послије ове туче од крушака.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ЈБУБОМИР: Не жалите што сте ми се поверили; пријатељу сте поверили. Моје обавезе према вама нису тако обичне; ви знате колико вас ценим и поштујем.
Да не бих донео пренагљену одлуку, једини је начин да побегнем сам од себе. Хвала вам, пријатељу, ви сте ми дали добар савет. ЉУБОМИР: Ако вам је потребна каква моја услуга? ПАВЛЕ (сети се).
па се отуд враћа са једним волуминозним свежњем рукописа везаних између картона, по облику фасцикула): Ово је, млади пријатељу, моја највећа драгоценост.
АНТА (чеше се): О, мајку му, баш ми се не иде у 'апсу. СПАСОЈЕ: Не иде се ни мени, пријатељу! Мислиш ти то је тако: ове године идем у Карлсбад, ове године идем на Блед, а ове године идем у 'апс.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти схваташ, млади пријатељу? - насмешио се, само што је то био један од осмеха за које се већ следећег тренутка питате јесу ли и постојали.
- Ти схваташ, млади пријатељу? поновио је. Схватао сам. Без оног ,,млади пријатељу” цела ствар би се завршила опоменом разредног старешине.
- Ти схваташ, млади пријатељу? поновио је. Схватао сам. Без оног ,,млади пријатељу” цела ствар би се завршила опоменом разредног старешине. Овако ће, сигурно као што је сигурно да постојим, пасти укор.
, али, „дужност, је дужност, млади пријатељу!” Разред је смрдео на парфеме кад је Хаџи-Николов ушао у учионицу кораком парадног коња који зна да је леп, и почео
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
амусант) — пријатан, забаван, занимљив амице (лат. амицае) — пријатељу! ангажирати (фр. енгагер) — узети у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађати; ангажирати се — заузети
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зарадивши око хиљаду талира, на продаји сребра, једном своме пријатељу, Грку, Димитрију Копши, није био баш незадовољан, али му је било неизрециво досадно.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез викну: — Мак’те се, да ја с њим прозборим! Гомила се раздвоји: — Јеси ли ти Рус, пријатељу? — Не. Чех. — Шта је то: Чех!? — Мал’да не што и Рус — објасни Крцун. — А како ти је име? — Јâн. — Како рече?
Па се окрете госту, који сјеђаше погнут: — Фала ти, љубавни и болећи пријатељу, јер виђу да те текнуло у срце наше јадовање и ето с нама заплака, прије но што окуси нашега хљеба!
Не могући у Бечу ништа учинити, пише у Русију, своме пријатељу, њеком ђенералу Зорићу, Србину. Овај га позове к себи. Владика пође и поведе са собом тога Долћија, коме бјеше име
— Али ја не пристајем да се Милица уда изван моје куће! — рече Мираш. — Драги пријатељу, ти те власти немаш, рече му благо владика. — Ако ће кнез да је дâ за твога сина Станоја, може, али не мора.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, да вам кажемо зашто смо, то јест, дошли. Као што сам казао, то јест, овај господар, млад као што га видите, има кућу,
МАТИ: Да Бог да и мати Божија, само љубав и добар живот. МЛАДОЖЕЊА: (Та новце, зар не чујеше?) ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, ви знате садашњи обичај.
(Младожења пољуби оца и матер у руку, они њега у образ.) ПРОВОДАЏИЈА: Збогом, пријатељу! ОТАЦ: Збогом! ПРОВОДАЏИЈА (у поласку матери): Пак пријо, само једну добру киселу чорбу за вечеру, то јест.
Онако једног печеног ћурка с целером, то јест, а пријатељу, шта велиш? ОТАЦ (смеши се): Тако, тако, кажите им све; јер знате какве су жене: „Е, па нисмо знале“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Робинсон у друштву није прави Робинсон. Само у пустињаку, у борцу, у пустолову, у луталици и нежном пријатељу, ми препознајемо себе, своју судбину.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он не удара у неку високу филозофију, но насмејано прича шта му се на путу дешавало, онако као што пријатељ пише пријатељу у интимном писму.
29. децембра 1825. писао је он из Беча једном пријатељу: »Не могу вам казати, у каквој сам ја сад невољи. Вјерујте ми, да на Божић нијесам имао зашто купити фунте меса, а
У почетку 1814. пише он једном пријатељу: »Овде је неки Вук који прекрасно пише српски.« И он се одмах упознаје са Караџићем, узима га у своје руке и упућује у
писао своме пријатељу Словенцу Жупану: »Срби ће вас све за собом оставити! Овде је неки Вук који прекрасно пише српски.« Караџић је тада
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Рожљика донесе из амбара велику гранату од хаубице и поднесе је свом пријатељу под нос. — Јеси ли је видио, а, колик добро прасе.
Куд ли ми се само журило? — А ти је сад потражи, брзоплети мој пријатељу невесело се смјешка просиједи саговорник. — Нигдје више на свијету нећеш наћи једно тако безазлено босоного дјевојче,
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Христос воскресе. Нећу ја чекати да прођу две године за одговорити чловеку љубезнику и пријатељу, каконо ти неки обичавају.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Е, мој пријатељу, — вели му орлетица — ако то желиш онда се мораш за то добро спремити. Дакле, чуј ме. Треба ти девет крухова, девет
Уздахне крмак, па рече псу: — Немаш ми на што, мој пријатељу, завидити, но ја тебе завидим јер не знаш зашто мене кућа овако добро жири, а знаћеш и ти кад будеш до мало дана моју
дана нађе га неки његов пријатељ у шуми где сече дрво за обруч, да поправи кацу, па му назове бога: — Добро јутро, пријатељу Вуче! — Сечем обруче, — одговори он. — Како си, јеси ли здрав? — Чини ми се да је прав. — Шта ради стара прија?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Однео сам Горгонзолу министру за сир и војну музику (иначе, мом личном пријатељу), сачекао да ме прими и испричао му шта се десило.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Трамонтана мало, господине. — Значи ништа од риболова? — Ноћас ништа од риболова, господине. — Добру ноћ, пријатељу. — О, добру ноћ! Остајете ли дуже код нас, господине? — Одлазим рано ујутру. — Пријатан пут онда, господине.
Остајете ли дуже код нас, господине? — Одлазим рано ујутру. — Пријатан пут онда, господине. — Хвала, стари пријатељу. И упутих се лагано низ обалу. Иза себе чујем како старац затвара капију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета. — Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук
А не знате... ви не видите шта је у мени... И сам нисам знао... Сад видим... Јест, овај... — О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па насе саже и пољуби је.
— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Што се, болан, не обрну, На жалосну мајку твоју И невјесту добро младу И сирочад твоју малу? Но се надам, пријатељу, Ти си браћу замолио, Да подижу сиротињу, Да ти тјеше стару мајку! Ал’ што ће ти тужна љуба, О за Бога!
Ал’ што ће ти тужна љуба, О за Бога! Но ћу тебе прекорити, Мој болећи пријатељу! Што се болан не подигнеш? Ево дошли пријатељи И одиве, благо, твоје, Што не речеш: добро дошли!
Не фала ти, не ваља ти! Па ћу тебе замолити Мој завидни пријатељу! Тражи тамо друштво твоје, Имаш тамо добра доста! Кад, делијо, тамо дођеш, Да развијеш свилен барјак Да покупиш
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Као што рекох, кад би цензура нешто брисала, Бенешић би то давао музичару Коњовићу, своме пријатељу, да допева. Лично сам Бенешића видео тек при мом одласку у Италију, у његовој канцеларији, на Гричу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Али, пријатељу, ваља да знаш да у свету, па и у овој пустој гори, има много ствари које те могу наљутити. Ако нема људи, ту су комарци
Дође му један човек па му каже: „Пријатељу, не ваља ти радња. Немој само кресати лишће и сећи стабљику од погане биљке а корен јој остављати, него чупај биљку из
Сутрадан позове старца. — Но, пријатељу, јеси ли се предомислио? — упита га он блаже. — Не, царе! — одговори старац кратко и одлучно. — Па зашто?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: (изненади се): Због жене?... (Прекрсти се.) Ама шта говориш, човече и пријатељу, зар те мој муж гони због жене? СИМА:... Реци му: није човек крив! Једанпут-двапут што је испребијао жену, то толико.
ко зна како је он то горе, у Београду, представио; тек чуо сам да је начелник једном свом пријатељу рекао: ја избрисах Илића! ЈЕВРЕМ: Гле, молим те, баш тако рекао?
ЈЕВРЕМ: И ти мислиш? СРЕТА: Ја мислим, брате и пријатељу, да ћеш ти и нико други бити народни посланик! ЈЕВРЕМ: И то баш... овај... онако, да будем изабран?
Упамти то! XВИ ГОСПА МАРИНА, ПРЕЂАШЊИ МАРИНА (долази споља): Добар дан, пријатељу, добар дан желим! Ју, да вас нисам у послу прекинула? ЈЕВРЕМ: А, није, свршили смо!
Збогом! ЈЕВРЕМ: Збогом! СРЕТА (одлази). XВИИ МАРИНА, ЈЕВРЕМ МАРИНА (пошто је Срета отишао): Ово мени, пријатељу, личи на агитацију; чим је тај Срета ту. ЈЕВРЕМ: Па шта ћеш, пријо, и то је посао!
ЈЕВРЕМ: Па ако, пријо, да разговарамо. Извол'те, седи! МАРИНА (седајући): Ја мислим, пријатељу, да за такве ствари као што је, што кажу, веза за цео живот, треба најпре искреност. ЈЕВРЕМ: Треба!
ЈЕВРЕМ: Па јес', ви волите! МАРИНА: Не кажем, пријатељу, да се нама није допала девојка и, што кажу, споразумели смо се као људи и за све друго што припада девојци и што је
Али, пријатељу, кад је дошло до тога да се изађе с фарбом на среду, онда вам ја морам рећи да смо на друго рачунали. ЈЕВРЕМ: На шта
ЈЕВРЕМ: На шта друго? МАРИНА: Видите, пријатељу, ваша је фамилија, изгледа, врло велика? ЈЕВРЕМ: И моја и женина. МАРИНА: Можда најмање двадесет до тридесет
МАРИНА: Не кажем то, пријатељу, ал' овде је реч о искрености. Да смо ми знали да ви хоћете да будете посланик... ЈЕВРЕМ: А да сам ја знао да он хоће
ЈЕВРЕМ: А да сам ја знао да он хоће да буде посланик... МАРИНА: Па лепо, пријатељу, ал' кад се хоће, све се то још може поправити. ЈЕВРЕМ: Како да се поправи? МАРИНА: Можете се ви још и одрећи!
ЈЕВРЕМ: А је л' те то он, бога ти, пријо, послао да ми говориш? МАРИНА: Боже сачувај, пријатељу! Али сам ја, знате, ову ствар сасвим искрено почела, па сам рада да се одржи та искреност између нас.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад не би било маме и тате Да нас на сваком кораку прате! Пријатељу, хајде, стисни петљу И пођи у сусрет далеком светлу Ка којем воз цело столеће Дању и ноћу, стално, полеће.
Кори уљеза и дођоша Лазара, праведника и праваша: „За мене је највећа некултура Кад неко у свашта нос свој тура! Пријатељу, много причаш! Дај-де, За појас задени шупље гајде, И не замишљај да си зубља Савременога човекољубља!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати: — О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
170 ТАКО ЋЕ БИТИ 172 ПРЕДВЕЧЕРЊИ ПУТ 173 ОБИЛИЋ 174 ХРАСТ 177 ЗА СТОЛОМ 180 ОСРАМОЋЕНИ САН 181 ТЕОДОРА 183 ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ 186 САМОУБИЦА 188 ВЕЗЕ 190 СИМБОЛИ 192 СОНЕТ 193 РАВНОДУШНА ПЕСМА 194 АМБИЦИЈЕ 195 ДОСИТЕЈ 198 ГРОБНИЦА
ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ Јовану Радуловићу Шта да ти кажем, пријатељу млади? Речено је: „Има време кад се сеје И време кад се жње;“ — и кад
ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ Јовану Радуловићу Шта да ти кажем, пријатељу млади? Речено је: „Има време кад се сеје И време кад се жње;“ — и кад се ради; И кад се човек сваком раду смеје.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Пејо искочи. Женске се поређаше до врата, у кући. „Добра ти срећа и добар ми дошао, пријатељу! Стара кућо, ђе си ми!“ одговори Пејо, скинувши капу и љубећи се у лице са гостом.
Шта ће бити? Да остајеш, или да полазиш?“ „Мој добри, драги Адолф, мој вјерни пријатељу!“ поче Јанко, тронут, ухвативши га за руке, онако голуждрава. „Ти мене познајеш не од јуче, него из дјетињства.
да, мој пријатељу, мени се чини да се нећу претужно с тобом растати него напротив. Разумијеш ли ме, синоћ ми је јадно било помишљајући
“ Адолф натрца мундир, очешља се у часу. Никад ваљда, у своме животу, није се брже обукао. „Дакле, ево, што је пријатељу...“ „Но, остави предговор, па ми кажи у кратко: како ја тебе могу усрећити?“ „Ако узмеш моју сестру!
Адолф зину и избуљи очи. „Да, мој пријатељу, ако се ожениш са мојом добром Елвиром, ти добри и племенити човјече!“ Адолф га једнако гледаше у чуду.
Дакле, пријатељу, ето видиш да је до тебе да усрећиш њу, па и мене. А вјеруј ми и себе, јер је то дјевојка, какијех је ријетко.
А вјеруј ми и себе, јер је то дјевојка, какијех је ријетко.“ Адолф се једва разабрао од првога чуђења. „Мој драги пријатељу, све је то чудно... Чини ми се да снијевам... Ја, ја не знам шта да ти кажем...“ „Реци: ’хоћу’ — па си ми рекао све.
“ Адолф се пренерази. „Да, пријатељу мој, ноћас сам се увјерио да ми се срећа смиловала, послије тешког времена...“ Он све искрено исприча пријатељу, па у
„Да, пријатељу мој, ноћас сам се увјерио да ми се срећа смиловала, послије тешког времена...“ Он све искрено исприча пријатељу, па у заносу, додаде: „Зар није срећа у онакоме дивноме женскоме створу, у овоме украсу ове узвишене красоте, ове
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сачувај ме, боже, од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам сачувати. — Потужи се пријатељу — да те пожали; потужи се душманину — да ти се освети. — Ко непријатељу опрашта, пријатеља добија.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
КАРАЏИЋ СЛАВНОМЕ НИЈЕМЦУ ЈАКОВУ ГРИМУ ПРЕДРАГИ И МНОГОПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉУ Ви сте с покојнијем Копитаром највише учинили те су се Српске народне пјесме на славу народа Српскога тако разгласиле
Кад краљу књига дође и види шта му пише, он рече посланику: „Ја ти, пријатељу, не могу ништа одговорити, док не питам ђевојке,“ По том отишавши к својој кћери каже јој, како је та и та краљ проси
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Ау, пријатељу! ЈОВЧИН ГЛАС И осем ове куће, дедовске, и баште и нешто воћа овде, све ја сâм стекао, прикупио, здружио...
ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Аферим, пријатељу! Аферим, пријатељ-Јовча! Отворе се часком врата на кујни, једна снаха у нанулама са свећом оде горе у Јовчину собу,
Одморите се. Док затреба. С нама само тиха свирка. Је ли тако, пријатељу? ЈОВЧА (трза се): Да, пријатељу. (Виче према отвореним вратима кујнским.) Подрум отварајте!
Одморите се. Док затреба. С нама само тиха свирка. Је ли тако, пријатељу? ЈОВЧА (трза се): Да, пријатељу. (Виче према отвореним вратима кујнским.) Подрум отварајте!
СОФИЈА (одмахне им само руком, замакне у кујну). Пауза. У соби, горе, утишанији жагор: »Ако, ако, пријатељу! Аферим, Јовче! па тиха, мека, чежњива свадбарска свирка.
ПРИЈАТЕЉИ (престрављени поскачу, дотрче до њега.) ПРВИ ПРИЈАТЕЉ (несуђени свекар, плачно): Не бој се, пријатељу! Оздравиће она. Не одричем се ја. И болесну, ја ћу да је узмем... ЈОВЧА (бесно, очајно, оштро): Нема јој лека, нема!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Оћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица? Ја би те и сад повео, па било и насилу да није тако са фра-Брном као што си ми казао. Дакле, дијете?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Његова политика... заседа и галама. Зар га није школовао због сујете и амбиције? Он је... Је ли, пријатељу, по чему би ти познао сина Аћима Катића у пуку војника? Само брбљаш и не мислиш.
као рибу ухваћену на удицу повукло унутра изазивачко и снажно: „Уђи, пријатељу Аћиме! Чуо сам да си стигао па те чекам.“ Неко је устао са столице и Аћим је сео до самих врата.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Другом и рогови и реп. Јој! Јој! Међу лудима плану смех. — Гле, какав си! — насмеја се пријатељу пријатељу. — Гле, колики су ти рогови, ах, хах! — А колика је твоја репина?
Другом и рогови и реп. Јој! Јој! Међу лудима плану смех. — Гле, какав си! — насмеја се пријатељу пријатељу. — Гле, колики су ти рогови, ах, хах! — А колика је твоја репина?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Очекивала га је обавеза која га је унапред замарала а коју никако није могао да избегне, јер је то била обавеза према пријатељу Вуку Караџићу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
90 XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ 93 XЛВ ОТАЦ И СИН 95 XЛВИ ОТАЏБИНА 97 XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО! 99 XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ 101 XЛИX СПОМЕН НА
“ Дижите школе, Деца вас моле! Ј. Јовановић 3мај XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ Да ти Бог да много лета, А што више с отим боље, И дуката пуста злата, Да те пуно задовоље!
Трпи и живи!... Пријатељу драги, О многом чему мислио сам ја О, благо оном ко не мисли ништа! Тај мање тужи, мање јада зна.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Ја сам“, рече он, „своме поштованом колеги и драгом пријатељу Клејтомаху од срца благорадан што ми је својим оштроумним примедбама створио могућност да своје предавање допуним и
Он предузе да сва та сазнања изложи у једној својој расправи и пошаље је у Александрију свом пријатељу Конону. Како му Еуристенес беше саопштио, лађа „Изис“ требало је да пође за осам дана у Александрију; до тог доба
крај живота, хтеде он да пошто-пото доврши своје започето дело о интегралном рачуну и да га остави у аманет којем свом пријатељу да га, кад-тад, пошаље у Александрију, а на руке његовог пријатеља Ератостена.
„Имате право! Ја, будала, нисам на то ни мислио“. „Дозволите ми, драги пријатељу, да се ја за то побринем“. Пођох у кујну и стигох онамо таман на време да последњи добар залогај, једна сочна јагњећа
Био је одличан математичар“. Вадим обе његове књиге из џепа и прелиставам их. „Ево видите, драги пријатељу, овде је прикупио резултате својих испитивања, обазрео се и на радове својих савременика и подвргао их оштрој критици.
“ Затим размисли о нечем, узе оба примерка свог дела у руке и предаде их Пембертону. „Ево, драги пријатељу, узмите ове књиге и терана“. „Није, драги мој, није бога ми!
„Ох, драги пријатељу“, одговара ми она, „преживела сам неизрециве страхоте и невоље“. „Чуо сам то, милостива госпођо“. „У првим данима
„Много Вам захваљујем, госпођо грофице, што сте ми са толико поверења и као свом старом пријатељу испричали све што сте преживели од дана када Вас упознах па све до данас“.
Кад стигосмо до клупе и седосмо, он ми рече: „Одавде можете, мој драги млади пријатељу, обухватити једним погледам онај кутак света у које проведох без прекида четрдесет година живота, пошто сам пре тога
Са њиме видимо само уску траку предела кроз који путујемо, а посматрамо је туђим очима“. „Имате право, драги мој пријатељу!“ „Чичерон се узима само при забавном путовању, а не при испитивачком“.
„Разумећете, драги пријатељу, са каквом радозналошћу и прилежношћу почех да проучавам дела тих људи. Први утисак који она на мене учинише уби ме у
„Тако ли је то?“ „Тако, на жалост! Сада разумете, драги пријатељу, зашто су геолошки документи тако непотпуни“. „Разумем“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шта ми помаже, ајд’ кажи, молим те. — Како, шта вреди? Нема ту вреди и не вреди, пријатељу. И опет се пргави пуковник. — Није у томе ствар: вреди и не вреди.
ми, некако лакше било што је најзад свршено са оним безбројним лептирима, који су толико досађивали моме јадном пријатељу па му чак и пили нешто и у онако жедној глави.
Узбунило је ово Митра, па му каже: „Побогу, вели, пријатељу, јеси ли ти зрео човек? Зар не знаш, вели, шта је то велика варош?
Такав би заслуживао да му се каже овако: Е па, чуј ти, пријатељу, друже, или како му драго, остави се, молим те, придике; мани се празне сламе и разговора!
што је могуће жешће подстаћи, подбунити, управо распалити у Лепиру Алекси, колико Талијином, толико и своме личном пријатељу и уметничком колеги, ону силну страст за даске што су увек значиле прави правцати живот и пуну славу (исказану
— За који? За овај? Зар за овај овде? Јок, не могу — брани се Икета. — Бадава, пријатељу, што не могу, не могу, немој ме терати, част и поштовање. Зар ја мојим муштеријама?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А онда се искрао и сишао опет к пријатељу аутомобилу. Очевидно, сасвим скорашња набавка. Извадио је испод предњег сједишта велику нову крпу јелење коже и узео
И то сад не више из некаквог обзира или сентименталности према негдашњем пријатељу, већ из нечег стварнијег: у мене је био ушао неки мутни страх од тог непознатог, новог човјека што у њему дријема и,
Подвукао је више пута да ми у свему стоји на располагању, нека му само кажем, без трунка устручавања, као старом пријатељу и другу из дјетињства и тако даље, ако сам случајно, хм, ако сам случајно у малој моментаној новчаној неприлици.
Треба се свакодневно умивати сумњом, као водом. Да, пријатељу. Једна сама основна полуга, једна сама унутрашња жица, то је ипак премало, пресиромашно.
Један дан чега? Не знам. Један дан живота ваљда. И мени је колпортер понудио „сутрашње новости”. — Не, пријатељу, хвала! — одговорио сам му. — Ја одлазим на два дана. Имате ли можда прексутрашње новости? — Не! Тога нема!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. — Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко
Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. — Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Е, мој пријатељу, — вели му орлетица — ако то желиш, онда се мораш за то добро спремити. Дакле, чуј ме. Треба ти девет крухова, девет
Затијем га упита: — Знаш ли ми, пријатељу, казати како је име божијој матери? Црногорац се мало промисли, па му одговори: — Марија.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Надзорник Швајцарац упутио ме је пријатељу, такође Швајцарцу, који је имао мали хотел у Филаделфији. Овај човек желео је да у његовом хотелу будем на комплетном
Захваљујући Нивену из Кембриџа и мом пријатељу Енглезу из Луцерна, у Беч сам стигао у другачијем расположењу у односу на оно које ме је обузимало када сам, пре
Захваљујући Нивену из Кембриџа и мом пријатељу Енглезу из Луцерна, у Беч сам стигао у другачијем расположењу у односу на оно које ме је обузимало када сам, пре
Једном приликом сам рекао неком пријатељу из Кембриџа да моја газдарица, Рут и веслање потпуно одређују мој живот. Он ме је схватио и потврдио да ове три ствари
године. Максвел је имао врло високо мишљење о свом младом америчком пријатељу и несумњиво га је топло препоручио за професора физике овог Универзитета.
У сличном шаљивом тону ја сам упитао: - Зашто не ирског порекла? - Е, мој пријатељу - рече он са веселим бљеском у очима - ви сте сувише промишљени и опрезни да бисте личили на Ирца.
- Да, драги мој пријатељу - рекао је на то он - ја сам Вам већ предложио да урадите то. Не заборавите само да Тиндалов стипендиста не сме никад
Значајно је да је крајем овог периода, у јануару 1865. године, Максвел у једном писму интимном пријатељу написао ово: “Довршио сам расправу о електромагнетној теорији светлости и мислим да је то велика ствар, све док се не
Видео сам га неколико пута, када је долазио у посету Институту за физику свом пријатељу и рођаку по жени, екселенцији фон Хелмхолцу.
Електромагнетна теорија светлости коју је, као што сам раније рекао, назвао ”велика ствар” у писму упућеном пријатељу, била је круна електромагнетне теорије.
месеци после ове конференције, сазнао сам да је један од тамо присутних научника, саопштио једном нашем заједничком пријатељу да је на основу мог говора у Панчеву о америчком идеализму, мислио да ћу на београдској конференцији рећи нешто о
Када је отишао на пут у Европу, оставио је свога пса једном пријатељу. Али овоме је пас побегао и лутао кроз шуме Норфолка у потрази за господаром. Једног дана дошао ми је у кућу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тако се, рецимо, стих „Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу Дунав тече!“ из „Путника“, познат по томе што је збуњивао савременике56, једноставно
наставља, развија у шестој строфи „Вука ИИ“: По вечери једној ипак изађох из тишине, Иђах још једном горући истоме пријатељу, С ким слушах толико младачки лик истине, И који ме залуд, са тугом, чекаше у недељу Давну [...].
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
А, чекај, нисам ти још ни казао све. Казала ми је Живка још и ово: ако лепим оставиш жену, ти ћеш, пријатељу, добити као награду класу. Замисли, добићеш класу! И ето, видиш, имаш да бираш шта више волиш: жену или класу?
ВАСА: Уха! Па ти, ако тако потераш да лицитираш, можеш ми још рећи да би волео две жене са четири класе. Не бива то, пријатељу! Што не бива, не бива! Него, слушај ти мене, па лепо зрело размисли.
ЧЕДА: Гле, молим те, е, то нисам знао. ВАСА: А знаш ли ти, пријатељу, да си тиме учинио највећи грех који живи човек може учинити.
ЧЕДА (спречи му пут): Ехе, пријатељу, куда си навро? РАКА: Јаој, пуштај ме, хоћу да га пробуразим. ЧЕДА: Кога море? РАКА: Срету Матића.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Поп се наднесе и властелински га премери у свој његовој огромној дужини. — Устани, пријатељу! — А? — одговори му овај најпре збуњено па после презриво. — Шта „а“?.. Устани, устани!
„Забога, није Косово то што ти мислиш, пријатељу! Ево, живи смо још, те како!..“ Окрећем се около и гоним коња насумице, а он осећа пут за брда и отимље ми се да пође
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Збогом, Јово, пријатељу драги, Многе ране у гроб си понео, Јер си Српство ти љубити жарко Умео и смео. »Стармали« 1887. Др.
Сад поричем! Па већ газиш тисућ пут! То је оно што је добро, — ма не било јóван, гут. Зато даље, даље, даље, пријатељу рода свог, Опет велим даље, даље, — и у Даљу, и ту ј’ Бог. Бог ако нас кушат’ воли, за то ће нам дати моћ.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Георгиевском, свом предрагом пријатељу посвећено Кад би моја књига била Љупка, кано лице твоје, И сву скромност у се влила, Која краси
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
189 ПРИЈАТЕЉУ ПУТНИКУ 190 ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ 191 ДОК БУДЕШ ПЕВАО 192 ВЕСЕЛА ПЕСМА 193 ЗЛА СВЕСТ 194 ПРОМЕНИ СВОЈУ ПЕСМУ 195 ОЧАЈНА ПЕС
189 ПРИЈАТЕЉУ ПУТНИКУ 190 ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ 191 ДОК БУДЕШ ПЕВАО 192 ВЕСЕЛА ПЕСМА 193 ЗЛА СВЕСТ 194 ПРОМЕНИ СВОЈУ ПЕСМУ 195 ОЧАЈНА ПЕСМА 196 ЗАЈЕДНИЧКА
чудесно Чути нећеш: дивни подтекст грома, И псе који чувају свете области У отвореном потиљку који опседа песника. ПРИЈАТЕЉУ ПУТНИКУ Кроз туђе срце води прави пут Ко другачије путује наилази на таму О докле ли ће тужан стићи Тај што више нема
учене ватре с висока чела Слепац зна краћи пут до зоре И предели непокретни као нада Сричу своје име на његовој усни ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ Танасију Младеновићу Срећан ко исписујући песме и посвете Избегне њиховом прејаком смислу разумљивости
Краков, Станислав - КРИЛА
Из једне ложе пијани руски капетан неком је непрестано претио празном шампањском боцом. — Утешићете се... пријатељу, ето узмите Ивету, моју малу... сада ће певати... да, моју малу жену... узмите је за вечерас...
— Је не ѕуіѕ паѕ бете, моі... бранио се он тада и предлагао на уво друге ствари. — Гарцон, још вискија, пијмо пријатељу, гледајте је... гледајте колена и чланке... сваки крвни створ се по томе познаје.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја је одмах по повратку радосно поклањам пријатељу. Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села
Само сам видео госпођу Беде; она ме је уручила гну од Сен Калбра, овај ме предао Швајцарцу и његовом старијем пријатељу, а само ме је Швајцарац вратио са тог пута, ја код њега сретам већ нову прилику за даља путовања.
То су ти баобаби пуни тешких плодова и гигантских птица који су се толико допали моме седоме пријатељу да је он решио да баш крај њих заснује град.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Вук и Радак долазе.) РАДАК: Хеј, пријатељу! Шта тражиш ту, Откуд и гавран крилом храпавим Излеће брзо, страхом задахнут?
ЋЕРИМ (маша се крадом ножа): Шта ли ће сад?... ИСАК (приближује се Ћериму): Хеј, пријатељу!... Ага-Ћериме! Ти си бар пашин хлебац кусао, Па ћеш му знати мудру навику: Где двоје раде, трећи мирује!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Лака ти била српска земља, добри пријатељу!... Иако су Турци били бројно много надмоћнији, наши издрже два читава сата упорне борбе (од 10 до 12 часова) па онда
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Замоли нас да седнемо, а она изиђе. Остали смо сами. — Шта ћу ти ја? — обратих се наново своме пријатељу. — Е, зар сам знао да станује овако далеко. Уосталом, поседећемо мало па ћемо отићи. — Отићи?...
Он остави хитро кутију на место, приђе столу и седе. — Опростите, господо... променила сам хаљину. — Она приђе моме пријатељу и седе на наслон његове фотеље. А тесна хаљина припила се уз њено тело, и облине се јасно испољавају...
— Éгалемент енцхантé!... Задовољан сам што тако лепо мислите о моме пријатељу. — Он приђе и помилова је по образу. — Хајдемо, децо! У ресторану запахнула нас је пријатна топлина.
На једном заравњеном платоу остао је мермерни крст, који су подигли другови неком свом погинулом пријатељу. У јеловој шуми, са леве стране пута, налазио се неки вењак.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Раич архимандрит, биви тогда у Новом Саду учитељ, једному својему пријатељу ко утјешенију о смерти сочини. И к овим приложи му у њеколико рјечи на њега писмо, сљедујушчаго седержанија: „Дражајши!
кад је извјесни собратељ пјесана серпскије’ хотио печатат перву књижицу своју, предложио ми је, или паче наложио као пријатељу, да му што сверху изресца књиге сочиним; послужим, допадне му се, и приложи га — но и ја као чоек...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
На зборовима код цркава и манастира, на кумалима и свадбама приказивао би кум куму, пријатељ пријатељу част и поштење: „'Вала ти, куме, 'вала ти пријатељу!
манастира, на кумалима и свадбама приказивао би кум куму, пријатељ пријатељу част и поштење: „'Вала ти, куме, 'вала ти пријатељу! Ти мене почестовô овом чашом, а тебе Господини Бог сваким родом и берићетом.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ако опет неће да превали на твоју страну, а ја, пријатељу си ми мој, ударим мало језичак малим прстом, а кантар хоп, па превали на твоју страну.
ЖИКА: Она стока Јоса опет није пред вратима! Слушај пријатељу, изиђи напоље на бунар па ми укваси ову крпу, па после натенане да те саслушам. МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Како си, Јонатане, могао да подлегнеш? Срце моје, Јонатане, горком је патњом пуно. Био си моја срећа, пријатељу, брате мој. И ти си ме волео, Јонатане, више но своју душу. Љубав је твоја превазилазила и љубав жена.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: — Како си ми, пријатељу?
Ћипико, Иво - Пауци
Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење: ко није поштен човјек, није ни добар свештеник; зато нека бог поживи поштењачину попа
Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту! Лако за те...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Разговарам с тобом, спорим се око Матијине слике, тобож ја је браним а ти је нападаш. Може и обратно, пријатељу, може и обратно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) 83 ФАНТАЗИЈА У НОЋИ 84 ИСТОК 87 (ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ ВАЛИ) 88 У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ СИМИ Ј. АВРАМОВИЋУ 90 СТАРА ПЕСМА 91 ОМОРИКА 93 ЦИГАНЧЕ 95 АНЂЕО ТУГЕ 96 ОПРОШТАЈ СА ШАЈКАШКОМ 97 НА
) 141 ВЕКОВНИ СТРАЖАР 142 У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М. М. Х. 145 ПОСТАНАК ЉУБИЧИЦЕ 146 ОБУЋАР И ЊЕГОВ СИН 147 МОЈОЈ МУЗИ 149 ДАНАЈА 151 (ДОСАДА, МАГЛА И ТАМА...
) 208 ДВА ПЕСНИКА 209 ПРИЈАТЕЉУ 211 СРБИН У РАЈУ 215 ЕЛЕГИЈА ЈЕДНЕ ЗАЛУТАЛЕ ДЕПЕШЕ 216 РЕАЛИСТА 218 ИИИ 219 ПАСТИР 220 ВАРТОЛОМЕЈСКА НОЋ 223 ЦАР И
Трпи и живи!... Пријатељу драги, О многом чему мислио сам ја О благо оном ко не мисли ништа, Тај мање тужи, мање јада зна!
1887. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ СИМИ Ј. АВРАМОВИЋУ Кад протече младост што нас служи сада И покида живот све жице весеља, Кад нас борба смори и
А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене, И ломи се с мутним валом О вечите, хладне стене. 1890. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М. М. Х.
„Али знајте, рече Петар, не пуштам вас због стихова, Него зато, што је богу додијала ларма ова.“ 1888. ПРИЈАТЕЉУ 1. Да суморне мисли и тугу одстраним, Хоћу, драги друже, с тобом да диваним.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он је астрономска знања Вавилонаца донео нама, користио се сам њима и саопштио их свом пријатељу и ученику Анаксимандеру.
Са коликим је разумевањем саслушао моје, најновије јаде. Причао сам му о моме цариградском пријатељу испичутури и о његовим лепим намерама гостопримства, па му онда показах једну вест коју донесоше јучерашње новине:
“ Охрабрен тиме, он пређе у офензиву: „Ви бисте, драги пријатељу, требали да знате шта је предмет филозофије пре но што се усудите отпочети научне диспуте.
но, добро, за које столеће, прекорачиће она и свих једанаест километара.“ - „Али, драги пријатељу,“ успротивих се ја, „полетети том брзином значи смрвити и спржити се, претворити се, у неку руку, у садржину овог
Даље на истоку су Судети и Карпати. Ова вијугава сребрнаста пантљика, то је Дунав. Збогом остај, мој стари пријатељу! И на југу нови призори: плава Адрија са својим безбројним острвима, даље на десио Тоскана, Корзика. Оно онде?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
се бави поезијом за децу, пошто је на његов подстицај Змај написао и објавио песме прво у Школском листу, а затим и у Пријатељу српске младежи, српском листу за децу (Сомбор 1966, уредници Натошевић и Никола Вукићевић).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А ја да сам био осуђен на смрт, мене би убили као мачку... Не знаш ти, пријатељу мој, какве су то муке, и недао-бог да сазнаш.
који је имао врло велико и право искуство, јер је био лекар-човек, лекар-добар човек, говорио је неком заједничком пријатељу: „Мимићу би требало помоћи. Синоћ, нађем га, седи поред детиње постеље — мала има крајнике — и чита.
Села је под орах и горко плакала. Седи на шамлици, по старачки, обгрлила стабло колико може, и шапће: „Хранитељу мој, пријатељу мој!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Арх. монастира Ковиља, свом почитајемом пријатељу Ингениум цуи ест, цуи менѕ дівініор, атqуе ос магна ѕонатурум за знак спомена делце ово посвећује Сочинитељ Муза
Право! Дакле шта треба ту оклевати? Што ће бити јесенас, нека буде вечерас. Да дарујемо девојку, пак ће се видити; а, пријатељу, шта велите? Отац. Ако буде од бога суђено, оно ће бити. Младожења (прводаџији на уво). Новце, забога. Прводаџија.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Даљи опис мога живота поверио сам једноме своме пријатељу, врло талентованоме и отменоме господину, за којега сам се уверио да ниједну ствар не казује онако како је она била,
— Слушај, пријатељу, — рећи ће он, посрћући и наслањујући се свом тежином на будућег биографа — они што су пили са мном напустили су ме,
Ја не могу доћи на пијацу па рећи сељаку: „Пошто, пријатељу, једна пишла Рапхануѕ ѕативуѕ?“ а не могу ни у ресторацији тражити да ми се донесе једна порција Рапхануѕ ѕатівуѕ, јер
Исповедићу вам се и тада ћете већ разумети. Он поче затим једним пријатељским, поверљивим тоном: — Видите, млади пријатељу, ја и моја жена смо у рђавим односима. Још више него то, ми смо и пред бракоразводном парницом. — Ви!?
— Ви!? — згранух се ја. — Ви не верујете зар? — Али то је немогуће! — То је могуће, пријатељу, и нека вас нимало не вара околност што се ја и моја жена иначе лепо односимо.
— Разуме се да ћу вам је дати и то одмах. — Она поћута мало, а затим настави: — Видите, драги пријатељу, ја и мој муж смо у рђавим односима. О, више него то, ми смо пред бракоразводном парницом.
“ и пружио ми пријатељски руку. — Добро дошао, новајлија! — Боље те нашао, пријатељу! — А ухватише браћа, а, ухватише? — Ухватише! — А ти други пут пази кад завлачиш руку у туђ џеп.
— Није ни то! — Него? — Написао сам једну песму. — Песму? — насмеја се кесарош. — Причај ти то, пријатељу, другоме коме. — Одиста ти кажем. — Чудо не кажеш, осуђен си што си ишао у цркву на службу божју.
Рекао сам, још, да сам даљи опис мога живота поверио једноме своме пријатељу, и ову неисписану главу, ево, уступам њему. ПОГОВОР Ја сам у ствари завршио своју аутобиографију, али је л' те да
“ — „Да!“ — „Ја велим, драги пријатељу, — настави доктор пријатељски — што ће бити јесенас, нека буде вечерас. Наш народ је мудар и његова философија је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Затим, лупкајући га корбачем по рамену говорио је наглашавајући сваку реч: — Ја сам, пријатељу, дошао овде да купим, а не да се шегачим. — Молим вас, ви тражите све оно што ја немам — одговори трговац набусито.
Прича се да је црногорски генерал простосрдачно узвикнуо, када је видео једнога нашег књижевника: — О, драги пријатељу, ако вама нећу дати самар, ја коме ћу! — и потапшао га по рамену. Оно мало робе по дућанима распродано је.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ћут! Али херој сам на друмовима: Од свега највише волим да се опијем, а после тога још да путујем: Ко ти рече пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу Дунав тече! Ко ти рече Шар планину, кочијашу, друмовниче мој!
О, страшна, ти! По вечери једној ипак изиђох из тишине, Иђах још једном горући истоме пријатељу, С ким слушах толико младачки лик истине, И који ме залуд, са тугом, чекаше у недељу Давну; изразих сумњу своју у
Пио сам хладне воде, затим плакао, Спуштао чело своје на камен, милост Његову позвао; Писао пријатељу ипак да сам душу ђаволу продао; Поручивао посмртне листе, последњи новац ту дао: И никог није било да дође да ме
Распашћеш се. Ништа то не може спречити. Присуствујем твоме трулењу. Али ја те волим, пријатељу, једини који те воли, који те жали, који је без руку, пљујући крв, изашао да те види. Који те проклиње.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Хљеба! Хљеба! 1910. ЈА И МОЈ ПРИЈАТЕЉ Све ме срце моме пријатељу вуче! Он је бачвар. Овдје станујемо оба. Још од ране зоре па до глухо доба Он теше и бије и маљима туче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У вавилонском Епу о Гилгамешу Енгиду — после победе над не беским звером — каже Гилгамешу: „Пријатељу мој, победили смо небеског звера, зар нас потомство неће славити?
Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме каком пријатељу на зимовник, али најприје уговоре кад ће се на прољеће и гдје састати.
Стари Ђурађ, забринут за живот свога јединца, обраћа му се као што би се обратио човеку пријатељу: Дору седла, испод гриве љуби: „Ао доро, врло добро моје!
Када дође бијелу Леђану, лијепо га краљу дочекао: вино пише неђељицу дана. Тада рече Тодоре везире: „Пријатељу, Мијаило краљу, није мене царе оправио да ја пијем по Леђану вино, већ да с тобом свадбу уговорим: кад ће царе доћи по
Тада рече Мијаило краљу: „Пријатељу, Тодоре везире, што ме царе за сватове пита, нека купи колико му драго, по ђевојку када њему драго; него ћеш ми цара
Ја кад тако свадбу уредише, земан дође те ти дому пође, а прати га нови пријатељу, пријатељу дужде од Млетака, и прате га два дуждева сина, и прати га стотину Латина.
Ја кад тако свадбу уредише, земан дође те ти дому пође, а прати га нови пријатељу, пријатељу дужде од Млетака, и прате га два дуждева сина, и прати га стотину Латина.
Но иштети Иван на походу: иде мудро, проговори лудо, рече дужду, нову пријатељу: „Пријатељу, дужде од Млетака, чекај мене с хиљаду сватова, — од хиљаде мање бити неће, чини ми се хоће бити више; кад
Но иштети Иван на походу: иде мудро, проговори лудо, рече дужду, нову пријатељу: „Пријатељу, дужде од Млетака, чекај мене с хиљаду сватова, — од хиљаде мање бити неће, чини ми се хоће бити више; кад пријеђем
Књига Иву на кољено паде, ал’ му књига доста грдно каже: „Пријатељу, Црнојевић-Иво, кад забраниш у пољу ливаду, јал’ је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади
“ Грохотом се Иван насмијао, књигу пише, даде татарину, те је прати дужду од Млетака: „Пријатељу, дужде од Млетака, ну ослушкуј и ноћи и дневи: запалићу на граду топове, запалићу тридесет топова, па запалит Крња и
ноћи и дневи: запалићу на граду топове, запалићу тридесет топова, па запалит Крња и Зеленка, нека оде јека под облаке; пријатељу, часа не почаси, но ми прати низ море ђемије, да ми сретеш на мору сватове“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ту се пољар одједном сјети дрекавца, кољена му клецнуше и он се бржебоље прихвати боце. — Ракијо, пријатељу и у добру и у злу, помагај, нешто ме ноге не држе! Добрано је потегао из боце и брзо се окуражио.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
поштења не издајући му бар колико слуга своме господару или официром својим војиштани, ја л' му на беседи пријатељ пријатељу!