Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
која нема млека, ваља да „узајми воде у девет Стана и у девет Марија, па нека за девет јутара наште срце пије воде пријед исхода сунчанога“.⁸ Породиље које би хтеле да имају више млека пију воду у којој се налазе разне траве.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ВУКОТА Хитали смо да пријед дођемо, ма никако не могасмо брже: но Пециреп и стари Балета сакупили двадест тридест другах, па у Дугу с четом
Какву сабљу кажеш и Косово? Да л' на њему заједно не бјесмо, па ја рвâ и тада и сада? Ти издао пријед и послијед, обрљао образ пред свијетом, похулио вјеру прађедовску, заробио себе у туђина!
“ МНОЗИНА Мићуновић и збори и твори! Српкиња га јошт рађала није од Косова, а ни пријед њега. КНЕЗ ЈАНКО Јошт нијесам лијепо казао око шта се на станак покласмо. — Утркмисмо Вука с капетаном.
Пјан, рекосмо, па мисли да поје. Докле двије једна иза друге: цик! цик! опет, издушит не даше; и кликује човјек као пријед. Оно није без некакве муке! Уграбисмо пушке, потрчасмо.
СЕРДАР ЈАНКО Не држимо ове поклисаре, него да се брже отршају¹ да им паша штогод не двоуми. Нек зна пријед, па чини што може! ВУК МИЋУНОВИЋ Отпиши му како знаш, владико, и чувај му образ кâ он теби!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
дома наши, дома!“ али још јаче но пријед тако да се сви насмијаше. На те његове ријечи, отисну се из гомиле двоје момчади, једна дјевојка и невјеста једна, те
и љепота малијех месних руку, које канда су вазда у рукавицама почивале, а не жњеле и копале, тако бијаху господске. Пријед смо рекли, да је цура била стасита и танковјеста.
“ рече Петар, „ми смо, стрико, договорили се да те молимо е да зачнеш! Ела, овако те молим, потврди оно што пријед рече!“ Сва четир устадоше и скидоше капе. Сердар скочи викнувши: „А, Стане, крило моје, помози ми да ухватимо брава!
Истина је да ме отуда невоља поћерала а амо прихватила, али је ова, као што пријед рекох, витешка а она... нема јој другога имена.
Нико за то знао није, јер сложно кријаху своје трагове. Дјеци — као што пријед рекосмо — дома нијесу искали рачуна о времену.
У кући, на главним степеницама, бјеше привезан један мајмун — то пријед никада нијесу видјели. Простране одаје бјеху урешене старинским и новијем сликама и оружијем.
Богами!“ рече Спасоје, усхићен. „Чули га како рече: добро!“ „Ама соко, чоче!“ прихвати Озринић. „Рекао сам вам пријед па и сад, као да је међу нама никао, и то један од побољијех!“ „А да није соко не би ни улетио амо“, прихвати други.
Јока, опет, узмувала се, не зна шта ће пријед. Све јој се чини да је нешто још у нереду, премда је кућа уредна; што ћеш, таке су вриједне домаћице.
И Цуца је био на гумну. Ђаволасти ђакон, кад је видио згоду, наведе говор на оно о чем је, два дана пријед, Мираш Владици говорио.
“ рече сердар, показујући главом на одају, у којој је Јанко пријед рањен лежао и која сад бјеше празна. „Богме је вечера готова“ одговори Јока.
Зар ми стари, ками да нам је!“ рече Јока, као да бјеше она оно пријед све изговорила, па сад то наставила. Е, чујеш ти тога! Тако се већ бјеше занијела? Сердар је загрли и пољуби у чело.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
по заповијести твоје безбожне жене, него тражи у војсци црна коња без биљега, бијелу бедевију без биљега, ата врана пријед нејахана и ждребну кобилу, и од свакога узми по три длаке репне, изгори на огањ, па онијем прахом поспи ране својој
свакога узми по три длаке репне, изгори на огањ, па онијем прахом поспи ране својој шћери, те ће одмах бити као што је пријед била.” Кад се пробуди несретњи отац, вас забуњен нађе све како је снио и трчи трком дома.
пије, а другом му опет намазаше очи, те у они исти час стече вид очињи и разговор десет пута љепши и бољи него ли је пријед имао. По том га примише у своје друштво, и оженише га, те стече силно благо и има лијеп пород.
ћеш бити круне моје нашљедник, већ трчи натраг својој кући, и доведи ми шћер моју, а жену твоју, да је виђу још једном пријед него ли умрем, и доведи оца свога и матер своју и сву фамиљу своју, и продај све имање своје; твој отац биће мој брат,
Ћипико, Иво - Приповетке
Али он се не миче: стоји пред њом, висок је и погнут, а руке је на пријед бацио. Она увидје да треба нешто да рече: —Брзо ће зима, рано су почели студени вјетројави се најпослије, не