Матавуљ, Симо - УСКОК
? Ти мени!... Ти мени!... Ти мени!... Драго осјети колико је тежак и заслужен тај њежни пријекор, те му намах навријеше сузе и прислони њену главу на своје груди и започе: — Опрости, дијете моје, умири се; не питах
Милићевић, Вук - Беспуће
је остајао вазда исти и непроменљив као и његова одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је спазио у њезиним очима пријекор.
Он се испљуска хладном водом, али не могаше да растјера чаму и да заборави пријекор који се будио у њему. Он осјећаше сву студен овог неразумљивог, сањивог растанка; он разумједе зашто му она не рече
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ето какви сте ви, синови. Па де га сад роди и на својој сиси отхранида те убије, лопов. Као да је тај пријекор упућен и њему лично, Марко се одједном нађе побуђен да брани све синове овога свијета.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бјеше ли тај осмијех намјењен прошлости, златним сновима младости? Или је то био као пријекор судбини? Можда и једно и друго!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То јест, не често, али увијек кад наиђем на кога познатог у свијету. И, чудно, понеки пут то осјетим као пријекор, а понеки пут готово као комплимент. А ко би га знао од чега то зависи!