Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али Турчин љуто проговара: „Душо моја, Страхинова љубо, немој мене, но удри Страхина: нигда њему мила бити нећеш, пријекорна бити довијека, кориће те јутром и вечером ђе си била са мном под чадором; мене бити мила довијека, одвешћу те