Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!” Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Мишу пророче, обећавам ти, прије свега, да те нећу дирати, јер сад нам пријети иста опасност: страшни медвјед ждероња.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сад, је ли из своје главице, или по науку њечијем, дијете те једнако помиње! И пријети тобом, кад год му њеко нажао учини, вазда пријети: „Казаћу ја Јанку кад дође“.
И пријети тобом, кад год му њеко нажао учини, вазда пријети: „Казаћу ја Јанку кад дође“. А тетка му Милица највише га љути грдећи Јанка: „Јанко је овакав, онакав, лацманин,
“ На то Цуца омеча и стаде говорити како није сумао да ми пријети, јер он добро зна с ким има посла, него му је жао да се омрзну двије куће, као што су наше, које су се од старине
“ Сви браственици, осим Јанка, ударише у грохотан смијех. Стари Мргуд викну: — Виђи ђавола цуцког, пријети мегданом! Перо Пуров додаде: — Ваистину, чим је запријетио, право би било да је ми њему пошаљемо. — Тако је!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Стан му је чудан, много не вриједи, љетос га Ћоса отео меди. Сада му меца опасно пријети, спрема се, каже, да му се свети.
и рије, над малом барком галеб се вије, познаје бурне дане, види Мачак у пропаст лети, па, оштро виче: „Потоп ти пријети, врати се, капетане!“ Не слуша Мачак, већ кличе жарко: „Повратка нема, напријед, барко, рашири једро-крило!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Немојмо!“ поврну она жалостиво. „Карали би нас као да смо ми криви; знаш, мама, кад год се наједи, увијек пријети да ће нас дати грофу Павлу!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А та је повјерљивост, уједно, и знак да нас, бар засад, не убрајају међу оне којима слична незгода непосредно пријети. Не, није било то. Било је напротив то да је онај умро.
хоризонту грдна пријетећа сјенка његове властите апстракције, однекуд неизмјерно већа и драгоцјенија од њега самог, и пријети да га просто смлави. И тад настаје оно добро познато повуци-потегни између државе и народа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се цар ујутру пробуди, дођоше му гласоноше да је некакав велики шах дошао са великом војском над Стамбол и да му пријети погибија. Кад цар виђе да је то све истина, препаде се, те скупи велики собет, шта ће, како ли ће чинити.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад је морнар пошао, а она још гледа за њим и с мјеста се не миче, љути се и пријети јој; у срџби оно разроко десно око чисто сијева, и он виче на вас глас: — Ја сам ти сам сада господар...
Марка још нема, а невјера очиглеце пријети; наслућени хладни западњак наједном јако духне, море се најежи и јаче помодри, и силни шум затутњи из даљега у
Уто велико звоно зазвони одлучно, осорно, као глас страшнога бога што пријети и опомиње на покајање. —Исусе мој, милосрђе! — повика обоје језиво, са сузама на очима.
Ноћ је дубока, тамна и огњевита као пакао. Море, вјетар и грмљавина њоме владају, а велико звоно пријети, опомиње. Парон Зорзи, крајем, поред кућа, пење се уз тијесне улице.
— Чујеш ли звоно, Морача? Пријети, опомиње...Дај ми руку! — Што ће ти моја рука? — одврати навлаш презриво жена од њега. — Иди гдје си досада био!
Ћипико, Иво - Пауци
— Откад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила... Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути као да је нијема, и неће да га погледа.
— Сјећам се... Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— па по дјеци. Вија их штапом око живица и плотова и пријети: — Кожу ћу вам одрати, чим вас укебам! Јури пољар дјецу и с туђих воћака, из винограда, брани им да лове рибу (јер