Матавуљ, Симо - УСКОК
“ другом опружи тољаге, па их приљуби и рече: „Ево га и зауздах!“... Трећом их састави иза себе, и додаде: „Ево и кускуна!
Иво бјеше ожењен, али оставши млад удовац, као „мирски“ ђакон, приљуби се владици. Владика га је наговарао да се закалуђери, те да остане с њим довијека, али Иво није волио носити мантије.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Мај... мајко моја!... мајко !... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта ће ти рећи бабо? — Не брини! — Славе ти, прођи се! — Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- Краљева ћерка не располаже слободно са њим!“ Она не разумеде смисао његових речи, али се приљуби на његове груди, срећна због његове милоште и заштите.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
стиже под велики грм он се, нешто сигурнији испод ове светине града, прекрсти, ослушну још мало, па се опружи и приљуби десно уво земљи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она бјеше весела кад га видје с дјевојком, те пусти да ју узјаше, а уза се приљуби цуру, и одоше путем натраг до цара у кога бјеше златан коњ.
Ћипико, Иво - Приповетке
А да, заборавих те питати: јеси ли давно с њиме?... — Пусти то!... 'Ајдемо! Ноћ је, — и у ходу приљуби се боље уза њ. — 'Ајдемо! — претрже мисли Илија. — Студено је.
Ћипико, Иво - Пауци
— а глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвања једро, одјелито. — Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила. — А да, жеља те, као и мене!
Унутра је тмица; на први мах не види једно друго. Маша се приљуби боље уз Раду. — Видиш, — вели јој он овдје се може сакрити сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу: гледај
Па жао ми је .... и, ето, дођох по њу, да се поврати ... — Пођи, Цвијето!в вели Илија. Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је, вели: Не дај ме, рођена... изгубићеш ме!... — и зајеца.
Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде. Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ И страшна, мраморна жена рашири камене руке И притиште га силно. На усне његове младе Она ледене усне приљуби безумно, страсно, И душу његову испи.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
6 Прислони лице уз моје лице, и тада Сузе ће скупа се лити. И чврсто срце приљуби срцу, и тада два плама скупа ће бити.