Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ћуте обоје. А овамо гледају се кришом испод ока, а око уста им игра пркосан осмех. Она, у тесном јелечету, повезана шамијом, с несташним и пркос1 Филизити — кидати изданке на коренима дувана.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ко је тај што говори неистином? Да ли је и он једно Ја, налик на моје? Да ли је ваистину толико велик, пркосан, неразмрсив? Или је тај прави противник светог — једноставан, разборит, незамрсив?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Старац се пење, пада, сељаци вичу, смеју се, и подижу га на касу. Старац се усправи и учврсти, пркосан, важан, као споменик. — Иде војска! — маше селак трчећи према њима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
извирују да виде командире на коњима, гега он позади батаљона, искривљен препуном кантом, задуван, знојав, али ведар и пркосан.
у сунце, унедоглед, да широко, ето само то, да широко отворим очи, да искидам ланце, да се ослободим, да будем јак, пркосан, страшан другима, као звер страшан другима... И ту, понова бесним, устајем, јурим натраг кући.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И бранила их од Арнаута и спахија. А он пркосан, богат и помаман, хајдук и свештеник, заточник и крвник, од шале убојица и велики витез, увек на хату и с пушком преко
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сви се притајили, само је ветар фијукао. Застао сам збуњен због своје снаге и здравља. Можда им због тога изгледам пркосан. Али у њима као да су утрнули осећања и сазнање.