Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Е, ко би се надô такој моћној срећи! Та ја ево могу да пркосим свећи.“ Набујао пркос у слабом створуљку; Па све ближе к свећи, к мирноме горуљку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И да хоћу да идем, сад не могу. Нисам се љутио на њега, већ на самога себе. „Тако ми и треба!“ — мислио сам као да пркосим некоме. Необјашњива ми ова моја нова улога. Док сам био у њиховом друштву, понашао сам се уљудно.