Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ни речи више! Одлази! — Убиј ме!... — Ти ћеш поћи за Лазара... — Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. Милош се забезекну.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Још откада је умрла. — Како? где је умрла? Он једва окрену главу да ме погледа. И, исто онако напућено, пркосно, гледаше ме као да ме испитиваше. И после дугог гледања као да се реши да ми одговори. — Умре. Зими, у селу...
се увуче у газдин дућан, да седне спроћу газде на улаз, разбаца штапове, торбе и почне да се газди плази и презриво, пркосно да Му мумла: — Е, шта си ти?...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А за све време разговора она је са оном дрхтавом и страсном нежношћу која мути ум, стезала мишицу свога мужа и пркосно тврдила да ће бити само оно и онако како она буде хтела.
Африка
Ту су црнци увијени у простране бубуе, пошто је ту много помуслимањених племена, који онда своје традиције пркосно чувају.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А њена ћерка почела је, ускоро, да пиљи опет, пркосно, у капетана. Тако су се сатима возили мајор Јоан Божич и његова фамилија. И Павле са њима, до вароши Грана.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА (гушећи се од узбуђења и мржње која јој у том тренутку пламти из очију, плане одједном и дрекне): Доста! (Пркосно.) Сведочићу, сведочићу! (Она од узбуђења клоне у фотељу.) МАРИЋ (мирно и равнодушно): Верујем вам! (Новаковићу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све је поскупело! — казао је неко из реда. Нема тог поскупљења које ја не бих могла да одгладујем! — рекла је пркосно једна стара дама. Шесто грама млевеног! Он је још спавао.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
уз Караџића да је било »потајних јотиста« као што је у Нероново доба било потајних хришћана, — у то доба Радичевић је пркосно величао Караџића као духовног ослободиоца српског. У ствари због тога, са особитим похвалама пресрео га је још 1847.
»патриотске« историјске школе Панте Срећковића и нове, научне, и »неродољубиве« школе Илариона Руварца, он је одлучно, пркосно, био на страни старих.
има афектирања, стих му није добар, језик није сигуран, али неочекиване песничке и естетичке идеје казиване су смело и пркосно, и готово увек интересантно.
Милићевић, Вук - Беспуће
са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, да кида зубима, — па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно у живот.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Рекох му да је мој коњ узет из запреге и да није научио на препоне. — Е, сад ћеш га научити — вели пркосно командант, и добаци своме сеизу корбач да ми га дода. Од љутине размахнух корбачем.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно. Ако ће ме ко вређати — биће и без тога... Хајдемо. И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Између њих неко прође, преломи поглед, и Ђорђе више увређено но пркосно рече: „Имам и кога.“ — „А ја купих шећер да те частим слатком ракијом. За четвртог сина.
“ Трговац са фесом се осмехнуо, надмоћно га гледао и играо се бритвом на ланцу. Он је пркосно окренуо главу. Кад су касније изишли на улицу, отац је, као да се правда, рекао: „Ти знаш да ја имам пара да купим
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Међу дечацима крете опклада ко ће се први попети на орах и скинути мале роде. — Ја ћу! — рече дечак пркосно и за трен се успуза уз моћно дрво, за трен растури гнездо и у кошуљу потрпа мале роде, па поче силазити.
Тај смех трже га као ударац преко лица. — Па и покорићу те! — узвикну пркосно и свом снагом налете на стену први, трећи, па сто трећи пут...
Макар до краја света и века копала — наћи ћу је... — Лепотица рођена из Каменог јајета пркосно подиже главу и пође ка пустари.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
а испод њих плаво-зеленкасте очи, леденог погледа, снажан кукаст нос птице грабљивице, танке усне, јак подваљак, пркосно истурен из уског оковратника. „Аншанте!“, рече он учтиво, али хладно.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
каквог сам замишљао у глави, где махнито облеће око моје лампе, ударајући свом снагом о стакло и зучећи тако оштро и пркосно као да ми пржи и струже нешто у самој сржи мозга.
Онда локомотива писну. Митар Марамица погледа кроз прозор, потом около себе, затим опет кроз окно, онда пркосно опљуну руке па се завали.
са задовољством, и тако, само неколико дана иза тога, на најживљем месту заиста прекрасног села Липолиста, видела се и пркосно падала у очи фирма оне филијале, једна јасна и кратка, али надалеко позната и од великог кредита и поверења фирма:
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мало послије него су га унијели у собу, извукао је однекуд скривену цигарету и припалио је. Пркосно, изазовно. Није ни упитао да ли ми то можда смета. Наравно, то би била малограђанштина! Ситнобуржујске трице!
што држиш међу длановима као лопту и чиме си спреман да у сваком часу кад ти се учини да треба или кад те на то позову пркосно треснеш о зид. Ето! Један дан изгледао је неког јада питомији.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Бруцоши су имали једног крупног момка који је био познат као снажан рвач и зато су пркосно изазивали бивше бруцоше. Моје колеге су одржале састанак да одреде партнера овом бруцошком диву, али нико није изгледа
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ја га тад добро загледах. На темену остао само један сребрнасти прамен, пркосно уздигнут увис, као да сведочаше да овај старац има и вољу и крепост једнога Вукашина Мрњавчевића, иако је сад бедни
Краков, Станислав - КРИЛА
У тешкој батерији војници се забављали хромом родом, која је пркосно клепетала дугим кљуном. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — После?... Ама и нема никаквога после.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ту су црнци увијени у простране бубуе, пошто је ту много помуслимањених племена, који онда своје традиције пркосно чувају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Какво вино! Они се згледаше као да се чуде. — А, најзад, и да смо га добили!... Наше је — говорио је пркосно ветеринар. — А, је ли тако? — лупи Бора шаком по столу. Онда се диже. Очи су му биле влажне и закрвављене.
Оно здраво око јој сену, а између очију појави се бора. — Дакле, остаћете! — говорила је пркосно. — Не, не! — рекао сам одлучно, да бих прекратио даљи разговор. Она се наслони на зид и погледа тужно преда се.
Уосталом, она је нашла једнога Француза, у кога је лудо заљубљена. Јест, јест, заљубљена је! — говорио сам пркосно, као да терам инат самом себи. — Ама, то је можда случајно познанство... Немој да си смешан. Него ти си љубоморан.
Једва сам савладао себе и рекао хладно: — Дао сам часну реч. Погледала ме је уплакана, онда стегла руку и лупила ме пркосно по колену. — Дали сте њој, али не и мени. Ви ме не зовете. Добро. Доћи ћу сама... Доћи ћу, доћи ћу...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— А и јест ми млого додијô. — Е, то ћемо, пољаре, истом виђети! — смије му се пркосно, заједљиво Лујо. — Маните се, људи, празна разговора! На страну дјеца и жене! — викну кнез оштро, готово званично.
— Идем, идем — чинило се старцу да чује дјетињи глас. — 'Ајде, роде, 'ајде! — мрмљао је потмуло Реља, подмећући пркосно своја гола, раздрљена прса немилосрдном и неодољивом шибању планинских љутих вихора.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дадара Кад би се тај Доротеј макар крио, кад не би тако пркосно, на наше очи, пељао те ништаке. Не, он као да тера инат.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако је, дакле, изгледао Дубровник још 1601 године и гледао, заштићен својим зидовима и са копна, поносно и пркосно, на плави Јадран.
Леверијеов правилни чврсти нос, енергично моделисана, избријана доња вилица која се пркосно истурила преко уског овратника, испољавали су човека неограниченог самопоуздања, а његове хладне презриве усне као да
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА После кад вечерате, таг ће још да добијете, а саг нема. СЕЉАК (полази пркосно): Море, што опет ја тебе питујем. Идем си ја сам да си наточим. Шта ми ти ту: те ово, те оно.
(Сам у себи погађајући): Дакле, од када си ти у црнини, у тузи, ја зато никада нисам дошао. ТАШАНА (пркосно седа на миндерлук спроћу њега): Да! САРОШ (узрујан, корача, ломи прсте): Што се од тада није јело и пило?
СТАНА (пркосно): Ако сам сељачка, нисам погана, нити сам штогод опоганила! (Доноси послужење свима.) ХАЏИ РИСТА (презриво): Бит!
СЛУШКИЊА О, о! Па ти баш прави момак! Да нећеш на какав сабор, међу женске, у каква ора? МИТА (пркосно): И хоћу. Него да идеш горе и баба да ми да пара. СЛУШКИЊА Па што не потражиш од оца? МИТА Нећу он да ме зна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
један се једва придиже, док су остали седели заваљени у столицама, изгледа ми пркосно, као да нам се подсмевају што смо изгубили земљу. Онај један слушао је моја излагања, правећи се важан.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сам! У мирису Цвета осети се страх од смрти, али понос у њему био је јачи од страха. Цвет се пркосно усправи и рече Капљици нека иде. На трепавицама му је блистала роса. Можда суза? — Не оклевај! — рече Цвет кратко.
Рекао је то само једном, али глас људскоме уху поверен и од најбржег је коња бржи. Чу Златокоса младићеву изјаву, пркосно забаци главу и рече: — Ко је тај што може ветар за заузда? Ничија нисам!
При погледу на њих дечак постиђено саже главу али метлица пркосно рече: — Пусти их! Нека се смеју. Срца су им исто толико прљава као и улице. Зато и не могу да почисте ђубре!
Његова метлица изгледала је, заиста, јадно. Али, чистила је. Чистила! Дечак пркосно подиже браду, а метлица му шапну: — Не дај се! Не дај ме!
— А сада? — ускликну победоносно река. — И сада! — пркосно подиже главу последњи Белутак. — Увек! Узалуд је пенила река, вртела се, о камене га обале ударала — Белутак је
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Еве: и чакшире, и појас ми се см’кнује! Снага ми већем хаљинку не држи. (Случајно поклекне. Пркосно се исправља. Испружа ногу и лупа њоме.) Коско, зар већ остаре, те се већ тресеш?
Морам да те чувам. Не смем да идем... КОШТАНА (бесно): Чуваш ме? (Стреса се.) Бојиш се да не бежим? (Пркосно.) Нећу! Ево, нећу! (Седа.) Ето, чувај ме. Нећу ја ништа. Све хоћу! Где су? Нека ме воде!
све је готово! И срце, и очи, и снага, све за Асана, за село, Бању! (Пркосно клонуло.) Тамо ћу ја! (Кида се рукама.) Ох, тамо и очи да ископам, кожу да опарим, снагу да осушим.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
У руци је чврсто стезао кубуру, гледао кнеза пркосно и стао изазивачки поред самог Николетине, који је, онако раскорачен и широк, затварао тијесан пут према школи.
Моји код куће не би ме ни пустили без њега. — Их, их, како лаже! — прогунђа Стриц. Правећи се да га не чује Луња пркосно настави: — Моји веле да се цурице не смију дружити са штокаквим будалама. Сви праснуше у смијех.