Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Ја се одма кренем са кнеза-Теодосијем, повеземо топ, и онај дан про-. ђем касабу Уб, и у ноћи стигнем га у Љубинићу на конаку.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше право среској кући да туже Милуна. Милун подува мало, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Свуд су са крстом војске ходиле, Пратили с цркве звучни звонови; И с молитвом су вођи водили — Ора про нобис хуче долови. А осветник је жртву пратио! За мучеником иду хероји!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) По магијској логици, начело парс про тото, било који па и најмањи део кошуљице има исто дејство као и она цела. Зато се кошуљица раздели на онолико делова
²² А ако, пак, мајка жели да јој дете „види по ноћи исто као про дан“, онда би требало да га задоји млеком од кучке.
о томе вели: „Кад видиш какву стару жену а бојећи се да је вјештица, треба пошто прође бацит роге од десне руке па про прста пљунут и рећи: ’Кад се могла дохватит зубима за жиле испод колена, тадер ми и наудила’.
родила, сједе — узевши јаје и жлицу — с једне стране, а дијете преметне с друге стране кућнога прага; па га, онако про прага, стане дојити.
недељу, пре сунца, узму купину која је на обе стране гране у земљу урасла, ставе је на кућни праг, „па се полагашно про ње преведе дете“.
²² Дете се, исте сврхе ради, често води око куће. У Метохији, „ако дете не про’ода на време, ваља га у младу недељу трипут обрнут око куће у врећи од кострети“.
У Грбљу, рецимо, кажу: „Када дијете лежи а нехотице какво дјете или човек пређе преко њега, треба опет да се натраг (про њега) поврати; друкчије не би више расло.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су њи(х)ови стари били.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
на ражњу, обавезно балонче са вином, шунка, кобасице, печено пиле, крвавице, шваргле и колачи са јабукама, као, он из про винције, па, као, фол, заноси кад говори на провинцијски, а типични шеф оне типичне фамилије што се боље испроводила
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ То „нешто“ бјеше главом војени заповједник, који кад их с бедема угледа, наже се про перваза, па викну талијански (тј.
Ћелија бијаше пространа колико би три пута крочио про ње и, готово, празна, јер од покујства не бјеше до ниски кревет у нуглу, трпезица једна уз дувар (на њој крчаг за воду
Ја иђах најпрви, без оружја, у црвеној кошуљи...“ Петар га прекиде, туривши га у раме а очи упријевши про њега. И Мишан гледну. Пут истока, на савијутку ждријела помоли се гомила људи. Било их пјешака и коњика.
Одмах се из шуме помоли неки ванредно висок и сух, просјед човјек у властелинском одијелу онога доба. Про рамена висаше му дугачка шиба на кремен. Човјек се тај устави сучући шиљату брадицу, погледа дјецу па гнијездо.
Гроф бјеше најмио некога момчића из другога села, који се и про зиме с дјецом састајао око двора, те им уручивао књиге и писамца од стрика.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А она одговори: — Идем на воду, да воде и мене и тебе и ту што гледа про тебе. Онда она запита ону што носи просо: — Шта ти је у руци?
А она јој одговори: — Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе. Потом упита ону што има грабову гранчицу: шта јој је у њедрима, а она јој одговори: — Граб, да грабе и мене и
ону што има грабову гранчицу: шта јој је у њедрима, а она јој одговори: — Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец, него аждаја, па дочека царева сина те га про- | ждере. Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема.
” Цар зажели дознати да ли се заиста више зна кад се наново про- | живи, па заповеди да и њему одсеку главу, и да га 89 девојка живом водом проживи.
Сјутрадан ујутро она два ђетићка про | буде се, кад ли ономе што је изио срце 138 освануло под главом сто златнијех цекина, а они што је изио главу почне
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ту се про[х] одам за растрезвити се од морске несвестице. Недалеко под једном маслином учини ми се да видим један дугачак штап с
Обнадежде ме да толико могу имати. Между тим, за неки политически узрок реку ми да се пођем про[х]одати по Венецији и у петнаест дана да се вратим и да ће све бити готово.
Већ после тога сваки дан бивале су, како у њи[х] овом дому тако и код други[х] њихови[х] пријатеља, части и весеља и про[х]ођања по најлепши мести града и наоколо, куда сам и ја почти свуда морао [х]одити.
Остајем и про[чаја]. | Из свега овога видите, љубими друже мој, какови су непостижими пути небеснаго промисла! Онде гди сам се
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И ја то помало. А како ти то чиниш? Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу: А ти? А ја: ора про нобис, па у зобницу! И онда се, вели, побратимише.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
плаћати, а многи одоше да из дома донесу, и међу овим посљедњим ево ђе иде некакав одрпан сељак и носи врећу окрпљену про рамена и упита: — Што сте ме звали? — Богме, — рече кнез — да плаћаш владичине паре од ове године.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Готово све тако до железничке пруге и до старих села покрај ње. Где-где китице однегованих забрана, па рудине и про– планци, са којих се беле куће послератних насељеника, човек би рекао само оних који су из чежње а не по невољи ту
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Оста само име: доста да се роди Песма у лету сјај далеке зоре. Сањам те док певаш у скамењеној води Морем без молитве про непрелет горе. Одлете трагом издајничке среће, Од блеска срца руком склањам лице.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Више се, вели, овај зулум не мере трпљети. Про'ода се горе до млинâ, па се пред мрак врати: — Још, вели, није дошô земан за крст часни крвцу проливати, за 'Ристову
Ћипико, Иво - Пауци
Иво наново наточи и сит се напије. Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, про,ъетну ноћ. * Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе. Бијаше меке,осјетљиве природе.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
који је при погледу непријатеља први бацио оружије и почео бегати, цели свет уверењем тресући: Дулце ет децорум ест про патріа морі (Слатко је за отечество умрети).
буде, непрестано му с крајцарама око ушију звецкају, представљајући како је тешко новац добити; добро га с речма про цент, пер меѕо обучавају, узајмљују од њега неколико крајцара и после кратког времена то му исто с интересом враћају;
Борити се, то њиово није, и после дугог разговора и про ет цонтра дишпутирања закључе да на провидјеније — судбине оставе, даду донети ракије и сркутајући чекау да се јело
оставља свет по својој вољи управљати, боље пролази него онај који с елементима процес води, будући да и тако најдебље про іуріѕ ет іуѕтітіа ништа друго није разма надежда момка да га будушта супруга усрећи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потпоручник Драгиша љути се на Грке, и вели: — Ама бити Грк, то већ није нација, него уносна про-фесија. Тешка прашина обавила земљу, као да смо у некој пушници. Од некоје стране допире мирис печених семенки.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ни за нашу душу пристати за ким — ићи за ким, пратити кога: И пристô сам незван за сватови прифатити — прихватити про — преко прогарити — реч нејасна значења, можда: запалити проз — кроз проигуман — бивши игуман проишао — прошао
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечаци у пећини осјетише како се над њима стресе и задрхта земља. Ђоко Потрк скрушено про- шапута: — Само да која бомба не провали у саму пећину.