Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Кнеже Радоване, немојте га мучити, — примети учитељ, — гле како га зној пробија!... Сирото дете!... Ено паде!... Милисав је посрнуо, и да га није Лаза биров прихватио, би пао онесвешћен на земљу; и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мило попу што Бошко није ораскида, и договори се с њим да ујутру упитају девојку. Вуја слуша тај разговор, а пробија га зној крупан као грашке. Утом се помоли домаћица на врата кућна и рече да је вечера постављена.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Неће! — Хоће! — Неће!... Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. Станко се смешка, а Лазара зној пробија. – Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...
— Ти хоћеш да ме запалиш?! — То сам већ учинио!... Гледај!... Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сипи ситна киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака. Упадају кола до главчина и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
журно и нарочито важно, засузила од неког задовољства што држи у рукама последњу новост, гура се лактовима, очепљује и пробија, нервозна и промукла једна мршава новинарска маска, пијаних очију, па млатара рукама, утишава да би се чула и понавља
Африка
Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким прозорима и решеткама, са светлошћу која пробија из њих на све стране кроз танке зидове. Гомила црнаца која вуче пус-пус, опкољава нас и намеће своје услуге.
сасвим примитивне мехове, потпуно наги, насмејани, џиновски младићи, обасјани су од огња, усијаног гвожђа и сунца, што пробија кроз сламни кров, који скоро додирује тло.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Доња Морава или Изморник је од Прилепнице до Кончуљске клисуре, где се Морава пробија између огранака Црне горе и Карпине и код Бујановца избија у моравско-вардарску долину, којом пролази железничка пруга.
На југу, изнад жупског села Жупа Селце, срастају огранци Стогова и Јабланице и Дрим се пробија кроз дугачку клисуру, Дримско грло, и на југу заграђује дебарску жупу.
Излазећи из Изморника у велику моравско-вардарску котлину код Бујановца, Морава се пробија кроз Кончуљску клисуру, која је дугачка око 10 км а усечена у кристаластим шкриљцима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Била је потпуна тишина. Осећао је како му влага пробија до прстију, у тешким чизмама за јахање. Једним покретом плећа, уморним, али врло пријатним, збаци огртач, који му
Чинило му се да чује, како пробија слој земље, покров и мртваца. Жене, међутим, које су чучале крај једног жбуна, уплашивши се од његовог изненадног
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Доручак је на столу. На уобичајеном месту леже растворене новине. Седа коса увелико пробија кроз тамну боју. Опет се угојио и носи своја стара одела. Нико не спомиње ону девојку која је отишла ко зна куд?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Узвишено и спиритуално пробија се из свакидашњег и обичног и душе следе неки само њима знан пут. ИВ Богатство слика Ћопићеве сеоске приче даје
Милићевић, Вук - Беспуће
Он осјети сву страхоту те, тако казане ријечи; он је у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које пробија чело; чуо пад, видио крв, трзање, мучење и кратку агонију у локви крви која отјече финим, скерлетним млазовима.
ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ. И не смједе да оде. Међутим, познанство је било обично и случајно.
Кроз један кланац пробија се Уна. Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена на
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Охо, селе, вита стаса, Држ' се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
БОМБАШИ ПРЕД МУЗЕЈОМ Над градом који се тресе у тутњу битке, кроз перјанице дима већ се пробија руменило предвечерја. Чађаво сунце, преморено и равнодушно, чучи на мрком рубу планине.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Влага потока још више ме дирну. Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће. Кроз грање пробија месец те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких
Кандило пуцкара. Миришу опајани ћилими у соби и слама из асурâ. Са улице се разабиру већ гласови. Пробија модрина кроз прозоре и ломи се са светлошћу свеће у чираку. Облачиш ме. Али све је одело на мени велико.
Још издалека замирише тамјан. Изнад цркве се лелуја круг светлости од свећа и пробија се крстовима кроз тамни кров. Чује се тиха песма.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Које је то племе? Рогоз се пробија кроз снег, стојим на месту где ће долетети птице и почињем да разумевам Словене. СОЛУНСКА БРАЋА Као два
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А он сада мисли вероватно на своју жену и дете. Сунце се мучно пробија кроз облаке, као да жмири. У даљини се замрачује од тамних облака који се лагано прикрадају.
А поглед никако да се одвоји од обезглављеног трупа, одакле крв лагано отиче, људска крв, а поточић се пробија кроз прашину и ситно камење као црвена трака, коју људи кидају својим ногама.
“ Путеви су искварени и закрчени, па сваки час застајемо. Челна батерија се са муком пробија и таман она прође, а народ као бујица налети на пут и онда се наново гурамо... Звездана и мрачна ноћ.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зној ме пробија при помисли да ћу се, по навици, пред стројем, продерати немачки, викнути аустријску команду. У Мостару се насељавам у
Не знам зашто, мени пружа руку, љубазно. Зној ме пробија при помисли да сабљу и капу држим, по аустријском обичају, непрописно. Ваљда није видео, или је зажмурио.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Стоје сви. — Па шта је сад опет? — вичу они позади. — Да се пробија трњак! — викнуше опет они уз вођа. Ево пута иза трњака! Ево пута иза трњака! — вичу деца, па и многи луди из позадине.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Гладног не теши, већ нахрани. — Жедан коњ воду не пробира. — Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија. — Убоштво убија човештво. — Где нема ту ни ђаво не узима. — Где је танко ту се и кида.
— Иде пара на пару. — Динар је милиону басамак. — Где злато говори, уста ћуте. — Новац планине пробија. — Пара врти где бургија неће. — Гвоздена врата златна рука разбија. — Новцу се свугде клања.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Већ кријемо и очи, као да сакривамо љагу. Из ваздуха, из таме бачен, ево га како ниче И пробија крик и из нас. То чуј: пред хладним нечим Небо и земља живински криче, криче.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чврсте, крупне и топле дојке. Моје, увек би помислио. Сада се ничему више не радује. Издалека, мучно се пробија и кљуца — ничему, а вилица заигра као пред плач.
Ништа. Само се од ушне шкољке сипкају зрнца сувог креча. Кроз зид у његов мозак пробија се мукло стењање. Исто тако и крава, па се трже од грешне помисли и брзо закорачи у јабучар; у очима му крвав клобук,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Поред његових ногу, тај разломљен крчаг; са чесме, вода отиче у тајац. Сима зна шта му је чинити, пробија се кроз обруч, стрпљиво, даје знак и жандарми, брзо, везују низаме. Сима се нагиње над дечака а на лицу му је туга.
Реч је о углу са којег се, затрпана архаичним мраковима, Улица Змаја од Ноћаја пробија ка Калемегдану. У старој кући на рогљу, сада је фризер; у прастарој, посластичарница.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса! Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
учинило: као да се једно лице са нечим подозривим у понашању, у сивим чакширама и зеленим увијачима око ногу, подмукло пробија за њим кроз ону гомилу света, да га прати у стопу, па се труди да га ни за моменат не изгуби из вида.
Гута Митар као ни он не зна колико дуго ову страшну и необичну кашу, од које замало што се не удави и зној га свега пробија, кад га неко руком додирну по самоме рамену.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Најзад се кроз ову не само психичку и не само телесну, него кроз целовиту психосоматску муку пробија нова временска раван из дубине јунакињиног памћења: „А сећа се свега. Било је на три дана пред Ускрс. А она тада [ .
- лако би се дало показати како се с краја на крај Дневника о Чарнојевићу кроз непосредно дату раван приповедања пробија - негде јасније, негде пригушеније - још једна раван.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
из неке дубине, тутњив и проницљив, глас светитељски, онај који вас изненадно нагна да га слушате, јер је непосредан и пробија вас кроз душу као грмљавина. — Здраво–живо сте, синко? Никад ништа топлије и својскије не чух дотле.
Петровић, Растко - АФРИКА
Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким прозорима и решеткама, са светлошћу која пробија из њих на све стране кроз танке зидове. Гомила црнаца која вуче пус-пус, опкољава нас и намеће своје услуге.
сасвим примитивне мехове, потпуно наги, насмејани, џиновски младићи, обасјани су од огња, усијаног гвожђа и сунца, што пробија кроз сламни кров, који скоро додирује тло.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И, најзад, зар је баш потребно? Дах старинске фразеологије и заостатака старинског речника пробија се енергично све до Бранкова такмаца Павла Поповића Шапчанина, све до Бранка самог, у неким његовим недовршеним и тек
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Само се гдје-гдје кроз размакнуто грање пробија сунце, просипљући зажарену свјетлост у снопљастим млазевима по дивљачној, мљечикастој трави.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Жикиним превија у колено и полази лево, те пробија зид над вратима практикантске канцеларије. Десно од задњих врата, крај зида, стара дрвена клупа и на њој маса аката,
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
јечи, стење, И у муци тешкој прождире камење; На њу, грешну, сунце никада не сија, Само гром је, мразну, са хуком пробија, Пламенита муња опали јој лица, Да већма потавни, срамна проклетница!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Отргнућу те од земље. Појав’ се. Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра. Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро. Агни, Агни, као црвено гвожђе. Излази, излази, појави се. Ах!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
„Може бити и глогово, шта с тим какво је, важно је да је трње и да пробија људску кожу, да изазива бол.“ Помислио сам у том тренутку како је тај човек заправо луд.
Господе, пробдео да начиним нешто својом руком што би било достојно твога имена, а ево сада ми, уз месечину која се пробија кроз крошње старога храста, твоја крастача балави својом грозном слузавом трбушином лик твога распетог сина.
по дугачком уском густишу из кога су шибљачиле увис танке младице леске и клена и спазим како се с муком кроз њих пробија неки човек водећи ситно, мршаво кљусе. Изашли су на чистину. Млад човек. Двадесет и неку годину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Циљ овом бугарском наступању је свакако железничка пруга, која се пробија између два језера: Островског и Петерског. Пруга води право у нашу дубоку позадину и главну базу снабдевања, село
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
ВИ Рано јутарње сунце тек што је почело овдје-ондје да се пробија кроз густе букове крошње и да пали по шуми весела окца, кад се Лазар Мачак опрезно ушуња у Прокин гај.