Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају. Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу... Ја не бринем!... Победићемо! — И ја мислим!...
Африка
црвених мравињака, сасвим голи, без иједне одеће без колајни, гривни, гри–гриа, наги као животиње и лепи као оне, пробијају се ратници.
“ ИВ Покривени својом мађијом као сенком, Изгледају црни. Иду један за другим кроз високу гору Пробијају се кроз лијане. То је једина веза са бескрајним гранама Што жуборе до неба.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кроз коранске прописе и учења и кроз труло турско господство пробијају и осећају се оне живахне динарске црте. У области између Саве и Косова има доста предузимљивих мухамеданских трговаца,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
два тако различита града, сама, са погледом упртим кроз замагљени прозор купеа треће класе, кроз чија се тамна стакла пробијају само светла усамљених сеоских кућа и њене, тада младе очи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је био један од оних који »пробијају пут и шуме крче«. МИХАИЛО ВИТКОВИЋ Михаило Витковић родио се 1778. године у Јегри, у Угарској. 1801.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Чујете ли како се рђе под борбом пробијају, тако им и треба. — Богами, под борбом. Наши су то, еј, Грмечлије! — убаци неко с поносом. — Какви наши? Банда!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сузама трговини и штампи у самопослузи уништења права је навала Нестају уметничка дела повлачи се критика возови пробијају бране рекама не треба извор корење плази језик своме биљу нико не износи ђубре празне се последње флаше иконе по
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дунавом, последње источне светлости, истрошени сумрак дрхтури над асфалтом а од Васине и Кнез-Михаилове се, са муком, пробијају неприкосноване светлости заласка.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Младе клице мучно прорастају покров сагњилих откоса што на њима тиште, пробијају се на свјетлост, још блиједе, трептаве у сунцу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
а они би нам онда блеснули као што блесну бриљантне боје цветног врта када их осветле сунчеви зраци који се пробијају кроз облаке и разбијају тамне сенке које прикривају равнице облачног летњег дана.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Они се пробијају кад напрсне и коначно се разломи наша уобичајена, разложна и разумљива слика света. И најзад, да наведемо барем један
Краков, Станислав - КРИЛА
Вичу нешто. Мија чује куршуме како звижде, кидају дрво на огради, тупо пробијају меке зидове кућа, али не види никога да пада. Само се једна огромна леђа, нарасла од ранца, одигла од земље.
Петровић, Растко - АФРИКА
црвених мравињака, сасвим голи, без иједне одеће без колајни, гривни, гри–гриа, наги као животиње и лепи као оне, пробијају се ратници.
“ ИВ Покривени својом мађијом као сенком, Изгледају црни. Иду један за другим кроз високу гору Пробијају се кроз лијане. То је једина веза са бескрајним гранама Што жуборе до неба.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво пође у шетњу. Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови , из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А долина је мртва. Тло се сасушило, испуцало, и кроз пукотине се с муком пробијају жуте, увеле влати корова. Манастир изгледа жалосно. Зидови су напукли, малтер је опао на многим местима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је ли била она једна реч коју у моменту нужде увек нађу јаки људи, они што успостављају своје воље, али пробијају уједно и врата на неком ослобођењу које и оној другој страни годи. Јулица је полако почела такође шапутати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Други су вукли рањенике. Неки коњи су јурили без јахача. Топови у бесомучном налету руше ограде, обарају дрвета, пробијају се кроз врзине, преко јендека... — Свршено је — рече потпуковник Петар. Бежали смо низбрдо.
Пешаци клече једни поред других у плиткоме рову, а пушке положили на избачену земљу испред себе. Неки пробијају грудобран да направе пушкарницу Сви оживеше кад угледаше нас артиљерце.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Испод ливада влажних, и свежих црних кора, Ове руке оживе преображењем у звезде, И пробијају се кроз земљу у правцу далеких мора; Измеђ вулкана и неба руке умрлог језде.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У радовању стреми гора стрма, И воде њене, грмјелице пуне, Пробијају се из хриди и грма. Све кличе. Уз то кô да росне круне Класова златних додирују неђе Полако харфе невидљиве струне.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све се то креће на зборна мјеста, у војску, у рат. Дјечаци се једва пробијају кроз тај кркљанац журећи у школу. Над главама им непрекидна хука њемачке авијације.