Црњански, Милош - Сеобе 1
Пламен у коме се изгори, од жеље за једним даљим и лепшим и слађим жићем. Терезија. Мачем пробијене, беле, руком мушком нетакнуте груди! Па онда сјај. Свој народ треба да уведу у сјај. А сјај је у католицизму.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гле од кама ... Пушкарнице дивно пробијене, А учесто стаклени прозори — Видиш, брате, господски су двори. Ал' пред двором зеленика трава, А на трави шарена
Лалић, Иван В. - ПИСМО
празнине у наглом помаку, Прекорно згрчен; тако је и нађен, Крчаг из којег ветри мирис жеђи, још влажан испод пробијене глеђи; Он лежао је прерачунат, срушен, Бунар исцрпљен срком нагле суше.
Краков, Станислав - КРИЛА
Са црвене стене је још неко пуцао. Нешто тешко лупи о кукове. Пуче. Мија се сруши ничице на земљу. Из пробијене чутурице ракија се проли. Мазге, које су чупкале осушену траву по камењару, искидале телефонску жицу.
— Ух, како је страшно јаукнуо... Убица се сећа убијеног. Убијени је непријатељ, а убица јунак. Прорезани шињел и пробијене груди. — А, а... — био је јекнуо онај. Крик је био прост али страшан. — Убио сам, убио сам...
Војници су расекли и раздрли блузу са прсију. Указаше се маљаве груди по средини пробијене. Црна крв се лила по маљама и беломе месу. Лице се грчило од болова. — Ду—шане... убише... децу... децу моју...