Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа. Никад више од то доба нису заједно били.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
распростирала онај разоран бес живаца и дрхтавицу најстрашније грознице кад неизбежно наступа слом свега, она провала у коју се стропоштавају све ствари света. Звер што је режала, измичући из оних шака, кострешила се и урлала крвожедно.
Без родитеља, од којих је само мајку једва упамтила, Наталија је све своје детињство и дотадашњу младост провала поред ове жене, коју је звала мамом и која је у свом животу од створења истински волела само једно: своју рођену
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
силама помагале ту сеобу да би своју незаштићену јужну границу једним ратоборним народом обезбедили од турских упада и провала. 21. августа 1690. цар Леополд И одредио је положај српских пресељеника у својој држави.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Стварање се истањује и постаје нешто одречно. Зато је провала многих речи у свет: апокалипса, крај света. Јован Богослов је прогутао књигу да би сасвим сазнао њен садржај, и да не
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
њој је било брегова и долина, густих, хладовитих шума, зелених пропланака и ливада, дубоких гудура, каменитих ждрела и провала, много извора и потока, горских језера, сјајних и глатких као огледало. У хладу великог дрвећа одмарали се Адам и Ева.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Поваздан су шмрцали. Мајка их је из кухиње опомињала крештећим, стално раздраженим гласом, од чијих сам се провала инстинктивно јежио.
А онда, услијед те помисли, нагла провала мутне панике, смјеста закочена и савладана напредујућом омаглицом, коју сам, у тај посљедњи часак, осјетио као насиље.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
) неба у руци, као и претакање неба у море (провала кише?), то је у српској поезији морала бити потпуно нова врста песничких слика, вишезначних и зато што су
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Почивка) Овуда често Главаш пролази... Ал’ ако дође, па ме одбије, Куда ћу ја?... Ова провала Откуд је, можда, давно, некада У бесу своме земља пакосна Пљувала пламен своје мрзости, Можда ће бедном дати
(Гласно.) Мислим се нешто: ова провала Некад ми зине као гробница, А некад сине као ризница. Ил’ се у мраку њене утробе С костима белим љубе дукати?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
БАБАКАЈ Црн, растављен од пољана зрачних, Ту се Дунав о кланце разбија, Лаки чун се као перце нија Изнад стене и провала мрачних. Наваљене рукама титана, Древне горе почивају с миром; Мир је вечни оковао широм Споменике изумрлих дана.