Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Гладни меса, жедни крви, долетели на крилатим коњима без узда, погледајте како зија, како зева, пећ, пећина, провалија, ала, која би вас надушак прогутала, мрачни облаци, зинули на сва уста!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Јесте била лепа, гола, заносна – жена и по – али је те ноћи сањао да са њом иде, изнад провалија, на уском брвну. Морао је да је носи на врату, као неку овцу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Изнад дубоких провалија таме, поглед му се опет заустави у великим наслагама снега што се спуштао по урвинама у белим потоцима, пуним камења,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
горе ишета, Уз врлет се једну пети оде, Стиже тамо, па се заустави, Наслони се на ту шару пушку, Преко крша, преко провалија, Оде гледат мрко унапријед, Онда пружи ту десницу руку, Оком плану, ријеч проговори: „Тамо, браћо, за оном
Ал' кад украј неки провалија, Ал' се отуд оруже засија, Још загрми један из лужине: „Амо робље, амо, каурине!“ Побисмо се, стаде шара цика,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
нуди раскош и ропство и управља своја клешта право у лице испод оних понора што их човек сања отвара се још једна провалија сиви амбис знања кажем ти то пре но што падне киша иди па се трезни ти кажеш да си бегунац Београда али овде
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
даха, Као да сваког часа живот дајем, Прилазим теби пун побожног страха, Посрћем, клецам, докле ме привлаче, Ко провалија тамна и дубока, И док страсним преливима мраче, Твоја два црна неумитна ока...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
од мојих безбројних ја она Вечите скепсе злурадо упита, Мучећи душу к'о погребно звоно: - „Ти, чиј дух поврх провалија скита, „Реци шта тражиш с вечним смешним жаром На земљи, куд си случајношћу бачен?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Човјек. Горостасна трагична фигура на позадини агонично раскрвављеног хоризонта, на самом размеђу између двију провалија; провалије бесконачности и провалије смрти и мрака.
— И онда? — Што „и онда”? — Што је даље било? — Зинула је међу двоношцима провалија каква никад раније није постојала.
Не знам. Ништавило између два момента свијести, било бескрајно дуго или бескрајно кратко, сасвим је једнако. Једна провалија.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Изнад дубоких провалија таме, поглед му се опет заустави у великим наслагама снега, што се спуштао по урвинама, у белим потоцима, пуним
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Таласи се дижу, утолежу, Те бродара пеном запљускују, Све то јаче, све страшније дува; Пропаст зија, црна провалија. Апостол’ма пребледило лице, Задрхта им срце у грудима; Тад’ ће један Христу да прозбори: „Ми веслати више не
Краков, Станислав - КРИЛА
Пробијао је као оштрим одапетим стрелицама, и ударао широким камџијама. Ко је говорио о вртоглавици провалија? Био је господар ваздуха, а не један од оних који миле доле невидљиви.
Сада, ове су биле туђе. Аероплан је правио спирале. На небу су били светлосни лукови. а доле је зјапио понор провалија и шума. На апарату су тихо крцкале спојнице и везе. — Крц, крц... — то је било тихо наговештење, скоро претња.
Ћипико, Иво - Пауци
преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен
Али што му то сада пада на памет? Баш сада када је провалија пред њиме! —Пустих ли тефтера и вјересије! Пустих ли новаца!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пио је непосредно пред наш улазак. Тек ми сад постаје појмљива она несамерљива провалија између ово двоје несрећних супружника.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Преко овог живог моста од људских телеса превезени су топови. Али провалија је пред нама била толика да је ни до половине не бисмо испунили телима својим.
Али несрећа никад не долази сама. Пред нама се указа провалија. Из груди се проломи страшан крик. А са свих страна јуре Бугари.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама мудри и добри, прави ако сте, то сте и благородни, недвообразни, частни с ходом и ношењем се! ПРОВАЛИЈА ИЗМЕЂУ НАС Голема пропаст разсела се међу нама и вама!
ПРОВАЛИЈА ИЗМЕЂУ НАС Голема пропаст разсела се међу нама и вама! Пропаст — то је голема, широка и сасма дубока провалија где но проходљива ћуприја ни од којих великих мудараца ни вештих мајстора наместити се не може.
Забагљивати прсте мећу скрипац и врућ ватраљ на ноге навлачити. Дубока је врло и стрма провалија незнање књиге. Које волите; пуну чашу или одерану с леђа фашу! Слезена му гњије, а врло слатко једе и пије.