Употреба речи провалије у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

БУКВА Цело је небо у њу стало, Сенке јој као провалије; И све је поље за њу мало, И поток мрава из ње лије. Пролазе кроз њу сјајне вреже, И један црни рефрен злоћи;

НА РАСКРШЋУ Коњаник је прејурио мостове на води, шуме у помрчини, и провалије у планини. Јурио је да јави свом граду да иде непријатељ да га запали.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Била га је шчепала за руку и Исакович се зачуди, шта га снађе. Морао је да устане са траве. Из неке провалије његових успомена, Исакович се онда сети како га је, тако, звала, у пољу, под Варадином, и његова мртва жена, првих

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

мора моје крви Из моје плиме из моје осеке Напоље из мог ћутања на сувом Напоље рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се распрскава Напоље само

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Та пуста је воља у Србиња. Једна мала долина се вије Кроз камење и кроз провалије, Травом, цвећем, жбуњем окићена, За песмице дивно угођена, И за врулу и за те славује, Ал' се јако сасвим друго

Гладна тамо кроза провалије Једна зверка овамо се вије: Пара месна њу је домамила, На ручак је дивни поитила. Веће стиже, види ручка пуста,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Поред гробаља, цркава и џамија, то су обично штокакве јаруге, кланци, провалије и раскршћа гдје обноћ воли засјести докони ђаво, или какав његов рођак и помагач, па чудо начинити с касним

Лијепо ће ти тамо бити, обучен, обувен, сссс ... Хтио је сељак да каже и оно „сит“, али се зауставио на самој ивици провалије и ударио у страну. — И наоружан ћеш бити, јабуко моја, носићеш митраљез ко Краљевић Марко.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

не би ли мир у нествореном нашли, рока нам дај за припрему небеског пута да странпутицом у полусну не населимо провалије хадске, јер пре дугог премишљања у смрти и дугог делања пре ње, ни васкрс није светоме духу на славу.

Болноме болница треба иза тврдог зида ил у пећини у шуми било где иза где су и други болни и видар стоји на рубу провалије чува од пада на дно свог жића болноме треба да дојашу ноћу болничари да поглед на њега сврну и пошаљу извештај о стању

сече као кад неко себе рани преко длана и каже: ја се стропоштавам али за мене нема довољно низине бездна провалије ни крви нема да ми залије стопе рушевине беле јаке усред каменолома наредио сам Ред и та наредба траје свако да

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Била је то нека кота 278. Пред нама су били ћувици, неке провалије, а лево се дизао високи масив Дрен. Дан облачан. Смрче се раније.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тада су његове завејане, па ипак црне, цркве имале сенке толико велике пред вече као провалије. Данас, кад су ме научили да све знам, знам да је то само барокна архитектура сјајан, накинђурени, језуитски стил.

Како се брзо мрачи овде! Шест дана живим и ћутим у овом мраку. Око мене огромне сенке, које немају краја, и провалије, које немају дна. Све је од камена. Облаци никад да одмекшају, а из мора се диже огромно стење.

Ни један миран пут, ни једна долина, све саме провалије и ртови. Мрак свуд, неки провидан, жут мрак, који гуши. Иза једне ужасне стене, танковрхи као конопља, љуљају се

Попа, Васко - КОРА

вере се Уз вратоломне мрве Крунице дремежа Белу су кору пробиле У ЈАУКУ Високо је сукнуо пламен Из провалије у месу Под земљом Немоћни лепет крила И слепо гребање шапа На земљи ништа Под облацима Нејаке лампице шкрга И

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Горостасна трагична фигура на позадини агонично раскрвављеног хоризонта, на самом размеђу између двију провалија; провалије бесконачности и провалије смрти и мрака.

на позадини агонично раскрвављеног хоризонта, на самом размеђу између двију провалија; провалије бесконачности и провалије смрти и мрака.

И, као да нагонски слути близину опасности, онако као што коњ у ноћи слути близину провалије, пружа неочекивано тврдокоран отпор. — Зашто у другу собу? Нећу ја у другу собу! Мени је сасвим добро овдје!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије. Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.

Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци. Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: — Ено их! Пуцај! Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Такве су, на пример, оне чудесне прерођајне „провалије сна“ – уз то и „од бескраја обнажене“ – које се могу „пошумити“, као да су голети, „ужасним збиљама“ у којима се

се живи: Очи ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења – залуд за спас твој – од бескраја обнажене.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који у небу бдије. То питоме долине посташе провалије У овој песми у којој немам мира. Срце пуно мрака анђела свога бира Да бди над горким морем и намеру ми крије.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Исак Пилетић седи сам више неке провалије. Доцније Главашеви момци. ИСАК: У ропству живот? Је л’ живот то: Тирану дворит, њему служити, С јадом се својим

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Нека девојка пожелела да јој момак донесе некакав леп плав цвет више неке провалије. Момак пође, али се сруши у провалију и погине. Последње речи које је упутио девојци биле су: »Не заборави ме!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Артемије Најзад су разбојници напали и северни бедем. Неколико њих се пред зору успузало одоздо из провалије. Настало је кратко гушање. Погинуло је неколико наших, али су и нападачи били отиснути тамо одакле су и дошли.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ти по друмовима; Очи ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

О, ледена и опора вашега посла и сирове натуре, љута дима и дубоке провалије! Како се не сетисте кадгод ко вам је дао то добро што сте се имали?...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности