Употреба речи провалијом у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Пред празним јазом, лудом провалијом до које беше стигао, увидев да му је живот прошао и да га више поправити не може, као ни ниску судбину свих тих, који

Пред празним јазом, лудом провалијом, у којој виде живот свој и децу, женину смрт, братовљеву судбину, повратак својих војника, лелек и кукање што га

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Под тежином оловних облака и огромних граната, душа се скупила и занемела, као да смо над неком огромном провалијом на крају света. Задесио сам се у штабу пука, где су се са ађутантом водили разговори о утрошку муниције.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу .. оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Кроз неко грање видео сам морску пучину, а кроз неке железне решетке сав Брест. Нисам могао да се исправим; као над провалијом кад се клекне од вртоглавице, погнуо сам главу од овог силног гвожђа испод себе горостасног и огромног као брда, пред

То је краљ Гралон. Он гледа са триста стопа висине речицу, како тече, на коњу коме дрхте сапи, над провалијом, али који се никад више пропињати неће.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја бих рекао да су сенке; корачам, па ужаснут устукнем над њиховим мраком, као над црном провалијом пакла. Препадам се, страх ме да ћу се сурвати.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

У наоко безбрижном плесу над провалијом довољан је један несмотрен корак па да се читава ствар сурва у безвриједност, да се сублимно изуврати у гротескно, да

Ћипико, Иво - Пауци

— и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући. Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони. Што да ради?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

И ако се отиснем, па шта? Шаке ми више нису у грчу. Прибрано тражим погодну избочину, тело ми нехајно њише над провалијом и, боже, зар је то могуће, ја у ствари уживам што је смрт на мене разјапила своју грозну чељуст, а ја јој за длаку,

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Овуда је немогуће спустити се — рече Јованче и нехотице устукну пред провалијом. — Могло би се изићи тамо на страну, погледај само десно — скрену му пажњу Лазар Мачак.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности