Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Не зна, не зна! Питао сам га ја, па не зна... — Онда нека га припита. И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...
баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!... Кад ће нама, јадницима, сванути?... Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?... Господе!... Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
кола до лотре; негве, букагије пушћеница — распуштеница разрасхатлеисати се — слободно се провести забављајући се, провеселити се, осећајући се угодно расћустечен — супр. од ућустечен; в.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било спочетка. Ти мислиш да је велики гри провеселити се мало у ова доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!
Тога дана увече скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити. Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом. — Овај је почеја зарана!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
22. од 22. марта 1842. јавља следеће: „Хотећи се и ми у време наших месојеђа нашки провеселити, сложимо се, скупимо нужни трошак и добивши допуштење од магистрата овдашњег, устројимо српски бал.