Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Давао сам Стевану писмо (прошеније) да однесе до г. Стурзе да и он провиди, но Живковић није хтео, но ми је казао да му више праг не прелазим... и прочаја. 31. декембра у б сати одем код г.
Милићевић, Вук - Беспуће
дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.
Он пријеђе преко једног полутрулог дрвеног моста, пуног шупљина, кроз које се провиди блистава вода која благо шуми не реметећи кротку тишину свечаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Или је што ујагмио, или друго што на срцу има? Чудно је човек устројен, као стакло којим споља се све провиди што изнутра лежи.
) Аха, нова земља, нешто закопано! Какве крадене ствари, или може бити, друго што. Неће кварити, ако се то провиди. (Копа.) Човек је као кртица. Док је год жив, све једнако рије и копа, пак најпосле шта дочека? Да и њега закопаду!
Ћипико, Иво - Приповетке
Размишља: „И сутра освиће дан, ко зна да бог провиди за духан и крух!” Још дуго би се тјешио том надом и не би с мјеста кренуо, да није опазио да и на жупној цркви, махом,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љупко чамац броди, зефиром га волна таласа, Провиди с’ бистра вода искреном равно срцу. Мимо чамца лете смејућа се весела брда, Брегови грдни лете, дивно позорје оку.
Ћипико, Иво - Пауци
— А оно двоје старих? — измаче се Иву. — Остаће... Ако нам бог провиди, нећемо их запустит'. — Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. — Ко зна!
Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. — А ни вам боље било у свиту? — У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О, толико варница, Кроз полудели подмлађени млечни пут; Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива, Међ ноге ту прима послану жену Боз - и један месец жут, Огроман, истински први пут
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А опет провиди га по стајању и по погледу где му се блиста лице кано сунце. Мисли се, јер доиста није човек, ангел је божији.