Ћипико, Иво - Пауци
— настави сусјед и погледа на њ. Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. — Ваљало би провидит', — изусти једва чујно. — Провидит'! А окле? ... Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито.
Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. — Ваљало би провидит', — изусти једва чујно. — Провидит'! А окле? ... Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. — Јемају правищу!
разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит”, изговорене једва чујно, живо га такнуше. Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.