Црњански, Милош - Сеобе 2
Заборављена скоро више од годину дана, та слика његове младе, покојне, жене, појави се тако, у том провидном, плавом мраку затвора, и он је виде као да стоју ту, пред њим, у зиду.
Јахао је и по провидном мраку, као сенка. Одмицао је тако, у страху, и одморио се тек кад је, кроз урнебесни крекет жаба, видео да је стигао
Павле је у сну, сад, имао да гледа, како му жена игра, у свом лаком, провидном муслину, и да је памти као месечину. Још веће је било изненађење, кад та наглува, ћутљива, девојка поче, сад, да
Пре него што је, међутим, викнуо, или скочио, одшкринуше се, тихо, и врата у одаји у којој је спавао, а у вратима, у провидном муслину, са косом која јој се тресла, као нека црна, дивља, грива, указа се, полугола, госпожа Евдокија.
Она је, кад јој се приближио, стајала, бела и нема, у јесењој тишини. У провидном мраку, познао је торањ, над чесмом, при улазу, на друму, а познао и палисаде, које су се пеле, уз брдо, паралелно са
Исакович је срео и трећи, стари храст, чије су жиле биле тако огромне и дебеле, да су се виделе, јасно, и у мраку провидном. Исакович је намеравао да, у недолично, ноћно, доба, затражи, код шефа мисије, визиту.
Виде још једном Ану, упадљиво младу, и бледу, у том друштву, па се, затим, изгуби у гомилу. Идућег дана, увече, по провидном, летњем, мраку, Павле је успео, помоћу козачког капетана Укшумовича, да пронађе кућерак, у ком је Петар Исакович, у
Те чесме су шумеле и пљускале целу ноћ у провидном мраку. Миргород је, у септембру, мирисао, сав, на опалу липу, на шебој и жалфију.
И острво у Дњепру, куд су прелазили на пуцњаву, на средини реке, чинило је јесен, чудном, провидном, као у стаклу. Ред јабланова дочекивао је, на том острву, а дрвеће се пело, уз брдашце, као да врши неку, милитарну,
Пролазећи, те ноћи, на повратку кући, кроз пусте улице Подоља, у провидном мраку, Исакович би, кад би дигао главу, небу, чуо, у сећању, сребрни смех Теклин, као неки пљусак, у неком непресушном
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сакрити је требало све и ћутати, јер нико њима није могао помоћи. Возећи се по широкој равни, у провидном мраку, у ком остајаху све даље брда карловачка, трезнећи се најзад сасвим, од вечерњег хлада на водама и разном биљу,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ —- кад у кадар, ни пет ни шест, улази мачка из унутрашњости огрнута само завесом и то провидном. Боса, на часну реч! — Извините, молим вас — рече она — где је овде... оно ... оно... извесно место?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
поздравила, док је мој поглед одмах пао на њене груди, чији се немир при сваком и најмањем покрету, а под њеном скоро провидном блузом, живо осећао. Поздрављајући ме, она се насмешила, корак по корак пратећи стадо.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мала плавојка стајала је крај мора, и пропуштала сунчане зраке кроз себе. Под провидном туником њене власи сијале се као златно руно из Колхиде. Била је горда на своје две румене брадавице.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Пун срца, душе, некад гледао Последњу румен чеда стидљивог Каконо крадом косу злаћену У безграничју купа провидном... Па, вечно жељан тога призора, Крвавом бојом жели спитосат Зрцало сјајно неба звезданог... Ал’ даље! (Чита.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ни спустити поглед свој, премда стрепи да ћу проклети: Не повери узбуђења јед покрету провидном ни звуку. Зна да верујем у халуцинације, крвоток, ране и у јад, У једног себе истинитог и неразлучног, У дизања,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сама, у провидном велу Од сребрне магле, она стоји тако Блиједа и тужна. И док вјетар лако Праменове златне мрси јој по челу, Њезин
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле. Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.