Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се
А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време. И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максими
А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време. И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију
— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. — Једва једном!
— Да се реши! — продера се Мића. — Да се реши! — прихватише сви. — Дакле: или ја или Провир из кафане. Јер ово је скуп једномишљеника. — ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе.
Јер ово је скуп једномишљеника. — ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. — Тако — вели задовољно Срета.