Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
новембра у четвртак 1889. године. Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.
Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира. И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.
— Газда Ђорђе, председниче! Мићо! Провире! Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују! И Срета се трже кад виде кога је загрлио.
— запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо? А? — А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. — Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост. Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и