Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче! Мићо! Провире! Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га
— Да се реши! — прихватише сви. — Дакле: или ја или Провир из кафане. Јер ово је скуп једномишљеника. — ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. — Тако — вели задовољно Срета.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Више, све више пењао се Месец. Нежно, све нежније шумела је шкољка. А ујутро, сунце провире кроз прозор и виде како наслоњени једно на друго спавају дечак и шкољка.