Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Одиста? — Богами јест! Ја сам још пре сунца поранила. Видим нема коња за вајатом. Попнем се полако на чардак, провирим... Нема ни попа ни оног другог. Јамачно су отишли зором. — Што му драго — рече Бошко и насмеху се.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Гледам за њом — не знам шта да мислим. Онда се наново пришуњам на прстима до велике собе, па провирим кроз кључаоницу. Гледам. Сто насред собе. Око њега разбацане столице; две или три претурене.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Хајдемо тамо заједно. Ја морам пожурити. Таман ми да пођемо, кад се, тек, пред вратима чу пуцањ бича. Провирим напоље, кад ал' имам шта видети; један човек са неком тророгљастом, сјајном капом, а у шареном оделу, јаше једног