Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг. И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати. Сва кола са арњевима. — Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши.
То је Кошица. Ту ће стати добро одморити се. Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.
А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и посакривали у сандуке.
Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту. Чамча унесе „провијант” и једно половаче. Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша. Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао.
Б. Отседну у једној чивутској механи. Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају.
прінціпаліс) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина провијант (итал. провіанда) — храна, јело, животне намирнице прокатор (од лат.