Употреба речи провукла у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— развикао се газда Рака, па полете као смушен за Пајом. Кад тамо, а оно — два назимета неког Симе Иванића провукла се кроз плот, па ришкају око увратина. Сиромах Сима! Сад ће имати посла! А то је један поштен човек.

— одупре се Сима у инат. — Два назимета само што се провукла кроз плот, па хоћеш дваест врећа?... Е нећеш, бели! — Јест, два назимета!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Тако, ишчекујући шумове њених босих ногу кад прилази кревету, затекла га је зора што се једва провукла кроз мали решеткаст прозор, видела Николине очи приковане за таваницу, па се као од стида сакрила у његову густу и

Хлеб му треба. Већ до зоре огњиште ће му се загасити, јер је ноћ кроз оџак провукла хладан патрљак ноге и гази по ватри. — Вретено! Вепар! Изгореше!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Па неко кајање и самоосуђивање, што се кроз безазленост и доброту Тодорову провукла у ову кућу. Па страх од великог новца и поседа, од живота који сав има стојати у служби имању.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Умјесто Луње у разговор се утаче накостријешени Стриц: — Дошла је она да нас шпијунира, знам ја њу. Лијепо се провукла назорице за неким од вас, за неком будалом која се није обзирала да је неко не прати. — Је ли тако, Луњо?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности