Употреба речи прогалило у књижевним делима


Ћипико, Иво - Приповетке

Осле кишило је дању и ноћу, као да се небо прогалило. Вејавица, прсак и ветар измењиваху се на махове. Сунца ни за лек. Цела природа тешко је омртвила гњилоћом и каљежом.

Ћипико, Иво - Пауци

се рече: — Потриба је увик... И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности