Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А свеца који на длану носи град остависмо у мраку, на прагу! 4. Онај који нема ништа, бос прогнаник из пепела, из пепела своје жетве, из пепела своје земље, измучену И крваву, спушта главу на праг Београда!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Реци, стрико! — повлади кнез. — Нека опрости ови ђетић, али ако је од веље куће, он је у Црној Гори прогнаник, празнов, нејачица, сирак, без одбране и заплећа, те га свака рђа може надгорњати! Је ли тако? — Истина је!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И небо, земља и море, све се у магли скрива... И ветар, што с мора дŷше, уздише тихо с њим; А сêди прогнаник, занет, тибарске обале снива, И с њима горди Рим. Сунце се у магли гаси.