Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Све оне боре које су године и пакости људске у његово лице урезале говориле су у томе часу о благој и поштеној нарави прогнанога старца. — Све лепо да буде спремно, дете моје! А у торбу ћеш метнути и нешто мало јабука и крушака...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Са митрополитом Данас се јоште морам видети. Он један може ову бујицу, Што се кô силан вихор подиже Због прогнанога старца војводе, Своје ријечи силом чудесном Утишат часом и умирити... (Кнез Ђурђе одлази.