Теодосије - ЖИТИЈА
И одмах постаде невидљив. А старац, зачуђен Сјајем божијег анђела и изненадним прогнањем змије, у великој смерности у прси своје бијући се говораше: „Ко сам ја, у страстима поцрнели и у гресима трули и
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А овамо се тајно подиже И са Станишом нешто шурује, Баш кô да жали ону неверу Што си је данас по заслугама Прогнањем вечним мушки даровô. (Вујо перјаник улази.) Сад шта ће опет тај?... ВУЈО: Господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо?