Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Волем бити тиској риби ’рана Нег’ љубити три млада дротара!« То изрече, у Тису утече, Па отуда млада проговара: А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тачно је осетио да она зна. Тог дана они ручају у тишини, нико реч не проговара. И одједанпут, њему је јасно да га она неће издати својој мајци.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У оваквим и сличним стиховима Лукић проговара лирски надахнуто, са нежношћу песника у коме су се здружили старински лиричар и осетљиво дете.
Најјачи је, или бар најзанимљивији, онамо где из њега проговара истинско дете, заљубљено у улице, школске учионице, родитеље.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Диже главу он високо Па девојче спази тамо, Дивно чедо милооко Проговара: „Оди амо.“ „Секо, селе, дивна ли си, Око твоје красно ли је, Ал' за мене, душо, ниси, Кад за другом срце бије.
Ал' за благо Милун и не хаје, Већ он гледа Мустафино злато, Њу ми гледа, наглат се не може, Још потихо младој проговара: „Јао Фато, лијепа л' си, злато!
Уз врлет се попели хајдуци, Свак запао по за један камен, Дохватају оне танке пушке, Још понеки својој проговара: „Збогом, пушко, збогом, вјерна друго, Јоште мало па ко зна чија си, Но ма како, подрж' сада јоште, На растанку
Коси својој тио проговара: „Косо моја, негда дико моја, Докле драгог на свету бијаше! Њега неста, моје дике с њиме — Ајде, косо, ајд' и ти
За часак који, тако сваки с' нада — Па дегод глава указаће с' млада: Сад, сад ће бити — млоги проговара, Но прозор клети нигде с' не отвара. Чекање њино бијаше залуду, И само могу чудити се чуду.
„По лекара, по лекара!“ Слузи плао проговара. „Брже, брже, седлај сместа!“ — И из избе слуге неста. Из несвести сад с' пробуди. Тамо-амо оком с' чуди!
Још је тело скамењено, Још му око укочено, Још он главу, још обара, Ма већ тио проговара: „Она мртва, да, мртва је, Да је уби, истина је. Пуна беше греа мера, Заш ме даље он натера.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
боговска ступила; ал' жешће још у грудма вођевским просевкују кроз разбор им и суд Самсонова јуначка чудила. Проговара газански стари вођ: ,,Не остаје нам друга припомоћ, делила само, превара и ноћ, ком не досади мржња до сада, том љубав
” — Уведоше Делилу. Гори плам; у горуку жртвеног светила главарима се клања делила, Самсонових милина дивни стан. Проговара газански кнеже сам: „Разумеле су, ћерко, војводе да теби ноћу кришом доведе крвника нам Самсона! Ћерко, чуј!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
9. Сиње море и дубине твоје, Нико тебе препливат’ не море, Веће вила на коњу љељену. Коњиц вили ти’о проговара: “А ти вило, по Богу сестрице! Ђе су мору највише дубљине? Ђе су небу највише висине? Ђе ли, вило, најшире ширине?
Ђе ли, вило, најшире ширине? На ком пољу, највише бојиште? Ђе су, вило, најбољи јунаци?“ Вила коњу ти’о проговара: “Коњиц љељен, мој по Богу брате! Насред мора најдубље дубљине, Насред веба највише висине.
Чобанин се наслонио На гранчицу ораову; Туд’ пролази млада мома, Да поткине ту гранчицу; Проговара чобанине: “Девојчице, бело лице! Ко ти реза борну сукњу, у скутови разбориту, У појасу сабориту?
Теби, брале, срна и кошута И јеленче са златним розима, Мен’ девојче са златном косицом.“ Стариј’ братац млађем проговара: “Хајде, брале, мегдан да делимо, Тамо доле у широко поље На пушкама и оштрим ножима, Да видимо чија је девојка.
Први вели: “Болујеш ли, Хајро?“ Други вели: “Болов’о би’ за те!“ Трећи вели: “И умро би’ за те!“ Проговара лијепа дјевојка: “Нити болуј, нит’ умири за ме; Скини фермен, па лези уза ме!“ 181.
родила, Од рода се подломила, Нема нико да је бере, Него момче и девојче; Стидње момче, нег’ девојче, Испод стида проговара: “Дај, девојко, једно око.“ Она кучка милостива И на срцу жалостива, Пак му даде и обадва. 208.
“Што ме гледаш, са брега, девојко, Ожењен сам, узети те нећу, Окован сам, грлити не могу!“ Проговара са брега девојка: “Не гледам те да ме младу љубиш, Но се питам чим сокола раниш!
“ “Невоља је мени бледој: Драго ми је кесеџија, Ноћу ’оди, ноћу доди — Са мном јадном не говори. С буздованом проговара: ’Је л’ ми мајка вечерала’?
Здраво свати дошли до дјевојке, И здраво се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара Сјеница дјевојка: “Тихо јаш’те, господо сватови, Тихо јаш’те, тихо бесједите; Долетиће кобац аваница, Одвести ће
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Слушао сам Салајку како проговара у бећарцу и био сам играч у једном, новосадском, клубу (УТК). Изненада, тај клуб, играо је интернационалну утакмицу у
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
10 Платно жаба бијелила, На камену седила. Њој долази рак из воде, Па је својим брком боде; Проговара раче-баче: — Ој, бога ти, жабо-бабо, Дош’о сам ти кћер просити, А за мога рака брата.
Здраво свати дошли до дјевојке, И здрави се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара сјеница дјевојка: — „Тихо јаш’те, господо сватови, Тихо јаш’те, тихо бесједите; Долетит’ ће кобац аваница, Одвести
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: „Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад, овај час да је водим, јер ја не чекам, ни ти ћу више доћи
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
(То ј’ заглавље прво. Сад долази друго). ИИ Бог би знао од чега, ал’ се лав разболô. Госа проговара: „Па зар тако, лоло! Зар ја теби зато дајем трула меса, Да од тебе данас немам интереса!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо! Ал’ ми цвеће тијо проговара: „Не чуди се, то је у сну само! Зора ће нас брзо са ње стрести, Ал’ ће остат’ испод цвећа, биља, Лепше цвеће,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А сувише, ево ти се Ја заклињем вишњим богом, И причешћем самртнијем, и очиним благословом —” Проговара Сабља-момче: „Не куни се, Цвет-девојче, Заклећеш се, удаћеш се Па ћеш душу огрешити.
Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, А узима Цвет-девојче. Кад се сташе окретати, Проговара младо момче: „Чујеш мене, Цвет-девојче!
У њој срце силно бије, С чела капље зној ледени, Прекрсти се Цвет-девојче И очита молитвицу Па овако проговара: „Нит’ је право ни љубовно Да м’ овако сад уплаши Страшним саном Сабља-момче.
А кад дође до туцања, Узе јаје младо момче, Друго даше Цвет-девојци. Проговара младо момче: „Да с’ туцамо, Цвет-девојче!
Двоје младих загрљених У камен се претворило. Сабља-момче проговара: „Заклетве се твоје сети! Ко с’ у часу умирања Ком’ обрече под заклетвом, До другог је везан гроба.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Дневи своје замрачим, блесне видело Бога. 2 У тишину се облачим, тајном проговара твар. Пепео ветри ме веју, остане жар. 3 Бездоман, топли нудим кут. Беспутан, даљинама поведем на пут.
Ћипико, Иво - Пауци
Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара. Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: —Зар сте дошли на стражу? —На стражу?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда ово из мене проговара жуч. Страшна завист. Ја, ситан, чвргав, хром. Он, леп, силан, биковит. Ја плашљив. Он јуначан.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Како су се дохватили за чупаве своје косе! Па како ли изгребани један другог бурно носе! Проговара први песник: „Заслужујем боље место, Ја сам певô о слободи и страдао за њу често.
Пусти, дакле, мене првог, да заузмем боље место, Јер сам певô о слободи и страдао за њу често.“ Други песник проговара: „Заслуге су веће моје, Моје песме вечном правдом и милошћу срца поје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па он оде у поље леђанско. Када дође до добријех коња, он проводи својега кулаша, па кулашу своме проговара: „Чекај мене у седло, кулашу!
Готово га бјеше сустигао, ал' из цркве нешто проговара: „Бјеж' у цркву, Краљевићу Марко! Видиш ђе ћеш данас погинути, погинути од свог родитеља, а за правду бога истинога!
“ Ал' из цркве нешто проговара: „А чујеш ли, Вукашине краље! Ти нијеси посјекао Марка, већ посјече божјега анђела“. На Марка је врло жао краљу, те га
Кад то зачу Краљевићу Марко, он им онда другу проговара: „Чујете ли, до два побратима! А ви ход'те да их дијелимо: ил' волите на сама Богдана, ил' његових дванаест војвода?
изгибоше, Велимиру јунак свеза руке, савеза му и ноге и руке, па ено га пије рујно вино, а Велимир у травици лежи“. Проговара Вуча џенерале: „Не бој ми се, моја снахо драга! Сад ћеш виђет, док се старац крене!
А виђе га старац Југ Богдане, виђе зета јутру на уранку; плану Јуже како огањ живи, Страхинићу зету проговара: „О мој зете, бог ми с тобом био! Што си, зете, јутрос подранио? А у образ сјетно, невесело?
Ал' шурњаје тебе не дворише? Ал' махану тој тазбини нађе? Кажи, зете, шта је и како је?“ Плану бане, па му проговара: „Прођ' се, тасте, стари Југ-Богдане!
Кад то зачу стари Југ Богдане, плану Јуже како огањ живи, Страхин-бану зету проговара: „Страхин-бане, ти мој зете мили, биђех јутрос да памети немаш.
Кад га биђе Страхинићу бане, те му селам турски називаше, пијан дервиш оком разгледаше, па му мучну ријеч проговара: „Да си здраво, дели-Страхин-бане од малене Бањске крај Косова!
А Турчин му ријеч проговара: „Чујеш ли ме, дели-Страхин-бане! Тврђа ми је Вјера од камена: да ћеш саде ђога наљутити, да ћеш саде сабљу
Како виђе и оком разгледа, Турчина је дланом ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му проговара: „Господаре, силан Влах-Алија, ну се дигни, главу не дигао!
Страхинова проговара љуба: „Господаре, силан Влах-Алија, та л' не видиш? испале ти очи! Оно није цареви делија, — мој господар Страхинићу