Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЛУТЊЕ Тај замор без сна и без помоћи, Без жеље за пир и за ловоре: У ове моје горке поноћи Све слутње дођу да проговоре.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
То вам је на аманет, па сад гледајте! Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају. Поћута поп и одмори се, па онда, устежући се, настави: — А моје дијете...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
овај ужас и мрак паклени, у ову хучну вреву и животну игру доле; треба ли живо пустити оним инстинктима и страстима да проговоре сопственим својим огњеним језицима, и тако сав овај неодређени немир што убија, угушити активном снагом, оном потребом
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ови се крену те дођу сунчевој матери. Не назову јој ни помоз-бог, него одма проговоре јој: — Послала нас месечева мати да нам кажеш чија је девојка — па и њој кажу све како је било и како се препираше.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Мушки после извесне паузе пале цигарете, а женске радознало разгледају намештај и све око себе, проговоре шапатом међу собом или само размењују погледе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Такве су нарочито зарицалице, песмице грубе садржине, којима се деца условно заричу да не проговоре — и разбрајалице. Разбрајалице, или како их народ зове „бројанице“, су кратке песмице, засноване више на ритму и
Кад орô летети заборави. Кад пође сунце натраг. Кад пси буду људи, онда ћеш и ти бити човек. Кад рибе проговоре. Кад се зубима за затиљак уједе. Кад се отопи лањски снег. Кад се роди на западу сунце. На куково лето.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господар Јован стиже у подне: тако се размимоилазе. Имали би, заиста, о чему да проговоре. Јован би да пита свог имењака, млађег готово читаво столеће, да ли је и њему ишла она језа уз кичму кад су га
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ноћас се добро промисли... Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. — Води га!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Како то, оца му, не помислиш мало: ови чиновници падоше с ногу радећи, право је да се одморе и да као људи проговоре реч-две. МИЛАДИН: Па, ја... ЖИКА: Шта, па ти? Чекај, брате!
Ћипико, Иво - Пауци
Он се умијеша међу њу и потражи Марију. У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи. Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...