Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Отац га, сиромах, узе, загледа се у њега, посматраше га, преврташе у сувим рукама, па некако невесело проговори: „Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело, као и лице што сам га јуче у огледалу видео...
мало као замислио, а кад је видео стакло с ракијом на столу, он још нешто додаде на хартију плајвазом, па чисто љутито проговори: „Дер керл хат фил ксофн!“ Чича Марко је разумевао нешто немачки, па му одговори: „Господине, Обрад не пије!...
Тек кад је изишао на сокак, онда се осврте, погледа још једанпут у кућу нашу, па онда претећим гласом нешто проговори и оде...
Ја сам сирота девојка, без оца и мајке“. Он ме посматраше мало подуже, па онда ми, оборивши очи доле, тихо проговори: „Ти ћеш зато опет бити најлепша девојка у колу“. „Не могу, Алекса, ја не могу!
После ме помилова по образима, па ми умиљато, чисто тепајући, проговори: „Грлице, ала си лепа!...“ Осећала сам како му рука на моме рамену дркће...
После неколико дана дође опет чича Марко. Најпре је нешто с тетком шапутао, а после гласно проговори: „Хајдемо, Маро, до мађистрата, да примимо оно мало брашна — већ колико нам даду, Маро!...“ И они одоше.
Кадикад се тргне, погледа у звезде, гледа у ноћ, па онда тек онако неразговетно проговори: — Још није време!.. Можда нису ни поспали? Ха! Ха!... Стојна зацело није заспала!...
Јадно моје дете! Али кмет, у коме је званична дужност свако осећање угушила, опорим гласом проговори: — Милисаве, признај! — Шта,... — питаше младић зачуђено.
Разумеш ли ме сад?... Учитељ није знао шта ће од чуда да проговори... — Зар он?... — То беше све што је уча од чуда и препасти умео проговорити. — Сутра ујутру отићи ћемо његовој кући.
зарђало гвожђе, док му се и судија није приближио и, зачуђено погледајући у његово жалостиво лице, меким гласом не проговори: — Шта стојиш, синко? Ево те твоји избавиоци чекају! Ти си слободан! Он тешко уздахну: — Слободан!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А знаш да се удала шћер оног твог комшије? — Ту Мојсило хоћаше да нешто проговори не би ли разговор окренуо на нешто друго, јер му не беше толико по вољи што познаник поче то да подире.
— А кад сте ви из Пожеге? — Одавно, господине Бранко — окуражи се сад мало Пупавац и проговори, али још се види на њему забуна. Познаник његов оде у други крај да хвата »даму за игру«. — Извол'те овамо!
Тако једном-два. Најпосле, вели, зажмури па, шта било да било, кидише и пусти зверку из гвожђа. Она му, вели, проговори: »Моли се богу што си ме пустио, а не би ти на добро било.« И нестаде је.
Бошко гледа забезекнуто час у попа час у Вују. Утом се помоли домаћица на друга врата, па видевши Вују — трже се и проговори забезекнуто: — Намештено је! — Е, хајде да се спава! — рече Бошко више онако себи, па изиђе напоље.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!
Ево Сурепа, нека прича! — рече он. А смех се захори да с шума проламала. Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... И опет га окупише молити. — Добро, да причам! — рече он.
Људи! — викао је Заврзан одушевљено. — И ја умем гађати!... И сви ми умемо гађати, али онако... Говори, Сурепе! Та, проговори, онемео!... — Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. Заврзан ухвати Станка за раме. — Слушај!
— Па што онај није казао? — Онај не казује. Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. — Дева! — викну поп. — Јест, он! Он је све чуо!... — Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.
Ђаво један!... Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!... А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... Али га Станко није слушао. Друго је њега тиштало.
— То имаш право! — Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. Чупић се мало замисли. По кратком ћутању проговори: — Имам ја пуно поузданих људи. — Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Докле болно шуми изнад тамних вода Тиха песма сфера у дубини свода, И под вртовима док умире плима. А кад проговори, у тој ноћи, где се Буде само слутње, тај глас њезин има Невесели мирис вечерње ципресе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ништа не једе и не пије. Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаком заносу. — Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана.
У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио. Кад видје да му и оно мало, што овда-онда проговори, нико не разумије, он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодно оде. Једанпут иде он полако поред ковачнице.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— О, молим, молим, то није било ни нужно... Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути. Дакле... — Дакле, чујте! — рече Габриела и поклони се г.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Само лежи и спава. Више мртав него жив. Наза лута, проси, донесе му а он ни да се окрене на њу, а камо ли осмехне, проговори. Само пошто се наједе, раскречи се посред колибе да онако го, слободан, лежи, спава. Колико пута доносила му одело.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он је хтео да она никад никог не погледа, никад ни с ким не проговори, нигде не изађе и да се, никоме не допадне а она то није могла.
Африка
Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби. Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље. Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Прави лепотан“, помисли Гарсули. У том тренутку, кад је Гарсули већ мислио да је све свршено, тај Исакович проговори, на немачком, одлично.
А кад Трифун није одговорио ни на то, она цикну: „Проговори – занемео, дабогда!“ А кад чу шта рече, заплака и отрча, нагло.
Исакович се онда трже и проговори, па поче да прича, како су Серби, на Косову, царство изгубили, како је цар Лазар погинуо, али Милош распорио Мурата и
сенатора Стритцеског – бахатог, надменог човека – како неће ни са својим слугом, који је исто тако остарио, да проговори коју реч.
Са својом фамилијом провео је само неколико тренутака и могао да проговори само неколико речи. Као у неком сну. Ану је, тако, срео, уз стару госпожу Шевич, у Миргороду, у Команди, на неким,
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Но, хвала лепо! АНТА: А ако проговори? СПАСОЈЕ: Нећу му одговорити. РИНА: Ја ћу окренути главу; ја не желим да га видим.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рашида их је посматрала нетремице, аја сам ћутао, јер то је био једини начин да она проговори нормално. Није проговорила, али убрзо то ми није ни сметало. Моја савест, разговарала је са мном.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Гушио се од напора да проговори нешто што би је довело до постеље. Осећао је већ како му прилази. Брат, тај брат који му се већ три недеље чинио само
Да се не боји. Но баш кад је хтео да проговори, она се пресамити преко столице, вриснувши грозно. Тресла је рукама, бледа у лицу као креч, разрогачених очију и
Нико не проговори ни речи. Било је дванаест великих чамаца са веслачима и Беренклау одмах скочи у први. Чим се чамци напунише, кретоше
Тако је, склапајући очи да их опет отвори, губећи слух да после опет чује и најтишу реч, муцајући да после опет проговори тихо, али сасвим разговетно, почела да се мучи и мучила се до ноћи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Вук у Српском рјечнику (1852) пише: „Кад дијете не може одмах (на вријеме) да проговори, онда жене закухају колачић чекалом, па му даду те изједе (да би почело онако брзо говорити као што чекало одскаче од
“ Зато се и каже у народу за онога ко брзо прича: „Говори као чекало.“ Момчило Тешић такође пише да ако дете неће да проговори, онда га „хране колачем који је замешен чекеталом на воденичном камену и испечен у воденици“.
² У Црној Гори саветује се следеће: „Које дијете не може да брзо проговори, нека му мајка украде од сиромаха што проси мало крува и да му да изједе.
У шабачком крају „које дете не проговори на време“, пише Милићевић, „ваља га запојити водом из клепетуше (меденице)“. У околини Пожеге, у случају да дете не
У околини Пожеге, у случају да дете не проговори кад му је за то време, напоје га више пута „водом из воловске бронзе (меденице) или овчарског звона“.
⁵ У лесковачкој Морави „кад дете не проговори ни после годину, рано се иде у цркву па је мати детиња отвори. Кључевима дотакне дете у уста, па их премије и оном
На Косову „кад дете не може да проговори, онда га однесу у воденицу и тутну му три пута чело о чекале, које истресе жито из мучњака у воденични камен, говорећи
⁸) Срби из Сентомаша верују, ако дете не проговори до друге или треће године, да треба да га слепац удари гудалом, па ће убрзо проговорити.
¹¹ Када дете не може да проговори, у лесковачкој Морави чине следеће: „Сви у кући умију руке па том водом умесе хлебчић.
говори, носе га на Бадњи дан увече око куће овако: метну дијете и пјевца заједно у кесу, па вичу: ’пропјевај пјевче, проговори нијемче!’ то чине три пут“.
да не би ћутало као риба, а у Црној Гори не дају му јаје, „јер ће доцније проговорити“. Док још не проговори, детету се не сме рећи: „Мучи!“ да не би тешко проговорило или чак остало немо, сматрају у Лици.
„Кад дете омудра, неће се дуго наканити да прохода“, каже народ. А уколико „рано проговори, верује се да ће закаснити са ходањем“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– »Онда се Плава вила – читао је лежећи покрај девојчице — окрете Пинокију , па диже блистави чаробни штапић и проговори...« – »Пробуди се, лутко мала, живот сам ти даровала« – запевуши девојчица. Није чуо кад је жена искључила грамофон.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пијеро, цептећи сав и дишући као мијех, рече Ивановићу: — Молим те, Марко, проговори им ти, у тебе је јачи глас! Ивановић викну иза браника: — Црногорци! За... — Какви Црногорци!
Ћоро одговори: — Човјек из свијета као и ти! Тада проговори први пут, а на чудо свјема, рече то озбиљно и суморно; па, као да га баш то подбоде шта га сви гледаху у чуду,
почивалиште, спустише мртваца и рањеника, па у журби покупише торбе и струке; посјечене главе Марко смјести у торбе. Проговори Маркиша: — Погоди мој несрећни сан!... Вођ рече весело: — Четири главе за двоја носила! Е баш се враћамо с образом!
Ради како знаш, али не пренагли, не огријеши душу! — О, бог с нама! — рече кнез. — А што мени снаха ријечи о томе не проговори, него ено баш навалила да дам Милицу у Приморје!? — То и ја не разумијем!
Он настави: — Ни ја нијесам, али сви други јесу. Крстиња диже главу и у чуду гледаше мужа. Најзад проговори: — Па и кад би то било, зар је то разлог што хоћеш домазета!?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
— Само ми једну реч више проговори, или коме кажи, пак ће се запрашити соба од тебе. (Одлази.) ТЕТКА: Јако се наљутио. МАТИ: Мани га збогом, не смем
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
трезвена љубав према бићима и појавама, једна врста љубављу оплемењене ироније, која је код њега најљупкија кад проговори о деци.
Милићевић, Вук - Беспуће
да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, према свему
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
шару пушку, Преко крша, преко провалија, Оде гледат мрко унапријед, Онда пружи ту десницу руку, Оком плану, ријеч проговори: „Тамо, браћо, за оном планином Гнијездо је понајжешће гује, Тамо живи стари Мустаф—ага Што нам браће пуно
Угледа је хајдук, загледа се, Дуго прође, ријечи не нађе, Ма најзаде вако проговори: „Јао, Фато, хајде са мном, злато, Прими вјеру ту Христову дивну, Буди мени вјерена љубовца.
дохвати шешану, Па удари Милуна хајдука, Удари га у лијеву руку, Сакрха му руку у рамену, Вас задрхта Милун, проговори: „Јао Фато, прихвати ми пушку, Лијева ме изневјери рука, Помози ми пушку напунити.
“ — И она мучи и угуши муку Те пусти њему ону белу руку, Са врата скиде неке амајлије, Те проговори ове речи тије: „А оно узми бар то од менека, Ја ово чува само за тебека; Старина један, што у нас бијаше, Менека
А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома црноока Тује рубље прала. Али сада сакривена Проговори сека: „Ој стазице, ој милена Донес' га менека!“ „Чуда божја!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Најављују га туга и несаница, а на крају све то проговори кроз пјесму. Однекле с појила, кроз сив сутонски пепео, провуче се невесела арија: Маријано, коње да продамо, да
— Ако га ја не бих сад нашао, пљуните ми у брк. И како тада проговори и показа продорне зелене очи, Марко више не ућута нит поникну погледом.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
« — Ал' мануше бела крила, проговори моја вила: »Куда језди? —- Нашој звезди!« — Реч се ори по простори, по звезданом ведром вису, звуци били — па и ницy.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У двору се поплашише и стану од страха дрктати. Наје данпут неко проговори: — Отворите, царевићи, врата! На то вели најстарији син царев: — Не отворајте!
ђевојку у чело мећу очи да уједе; онда он притрчи па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Да бог дâ да се овај мој ножић не да ником извадити без моје руке“, па онда похита да се натраг врати.
Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: — Ходи унутра код мене, заклињем те богом живијем!
Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе. Одмах му поставе вечеру, но он како дође, проговори својој жени: — Овдје има чоечја кост. Жена говори: — Нема, чоече!
Потом се коњ стресе и претвори се у човјека, из човјека изиђе голуб и проговори: — Хвала ти, Грбо, е си ме избавио! — и човјек паде мртав.
Свет је гомилама ишао да осуђена у затвору види. Роб на беломе лебу свету проговори: — Да зна цар Петар кошто не зна, те да мене из затвора овога пусти, и живот ми поклони, ја би њему његову кћер нашао
— Драге воље, живи десет година кад волиш! — рече бог. Човјек се опет прокашља н приступи: — Господе, — проговори — дај мени тих двадесет година које пас отура! — Дајем ти их, онаке каке су! — рече бог.
грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмеља, па му проговори: — Моли се богу што сам заспала, а да сам будна била не би ти добио ни тих опанака.
к њему у собу те га посијеци; али се немој шалити да ишто почнеш с њим говорити, јер ако га пустиш само једну ријеч да проговори, превариће те. Цар с голом сабљом у рукама отвори врата и пође к Премудром Соломуну да му осијече главу.
Подај човјеку који ти ово писмо преда путникове дукате“. — Али, свети човјече, — проговори ханџија — како могу писати такве лажи?
Кад се подобро наједу и напију, онда слијепац проговори: — Вала богу и честитоме цару, који нас је нахранио бијелога хљеба и напојио црвенога вина!
Сад ћу те ногом у задњицу! Уз то сиромах повиче: — Удри га у мој одговор, ја ћу га платити. Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Ама ја видо отоич, где се он искриви. Мал’ не паде. ЉУБА: Кад је то било? СТАНИЈА: Кад ми оно проговори. ВЕЛИМИР (смешећи се треје чело); Ја-ја! ЉУБА: Е, то се он теби поклонио. СТАНИЈА: Какав је то поклон наеро?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
им крв по вољи: Одисеју, овна кољи — у грозници чело гори, То на моја уста збори Елпенор у ноћној мори — Дане, зором проговори! Асфоделе, суноврати Које црни ветар клати, Боле не знати но знати Ко ли ће вас сутра брати. (10.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
У чему је био штос? Личио је на оног глумца Питер О' Тула, али сасвим без везе! Мислим, све док не отвори уста и не проговори!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Чујеш ли звоно? Он накрену главу на једну страну. Отворених уста бленуо је у тамну ноћ. Онда се окрете мени и проговори равнодушним гласом: — А, ко му га зна! — и слегну раменима. Завалио сам главу на леђну торбу, ослушкујући непрестано.
Али сам осећао како савлађује свој бол. Кријући поглед од мене, добовао је нервозно прстима по столу. Најзад проговори: — Шта ћеш... није он сам. Цео народ иде... Не вреди плакати, опет ће доћи.
Командир нас је гледао мрачно и строго. Онда срдито, кроз стиснуте зубе, савлађујући љутину, проговори. — Чули сте... и више да се то није поновило! То је ваша дужност била. Јесте ли разумели? — Господине капетане...
— Сад и никад више! — проговори страшним гласом. — Јесте ли разумели? — Вође одељења су ћутале. — Да се ово није поновило, иначе ћу тебе, Траило
Дуго би тако Александар слушао и миловао њене груди, да она дубоко не уздахну и покуша да се дигне. -Е, добро — проговори најзад Александар, бришући зној — знам шта ти је... Него, боли ли те трбух?
Све је то као сан. Наједном се промоли једна покисла глава, погледа нас унезверено, и тек проговори: — Погибе потпоручник Радојко! — Шта?!... Како?!... Није могуће!... — повикасмо углас и скочисмо.
Скидосмо шајкаче. — Друже... Бог да ти душу прости — проговори тихо капетан Данило. Затим се окрете војницима: — Како се ово деси? — Чула се тамо ларма — проговори један.
Затим се окрете војницима: — Како се ово деси? — Чула се тамо ларма — проговори један. — А господин потпоручник беше овде и помаче циглу да види. Тек пуче, он паде... и само затрепта очима. Ете...
— Ти си се одужио отаџбини... Хвала ти хтеде још нешто рећи, али му заигра доња усна, он трепну неколико пута и брзо проговори: — Срећан ти пут! — Журно се окрете и оде на осматрачницу. Враћали смо се један за другим, обузети мучним осећањем.
Он најзад преклопи хартију, превуче прстима да истера ивицу, погледа туробно у кишовиту јесењу ноћ и једва проговори: — Господо, наредите да се запреже. — Зар опет!... Куда сад!... Па докле ћемо?
Прошли смо ћутећи... када зађосмо у мрак, нико ни речи не проговори. Смрт малога, невинога детета и бол ојађене мајке потресли су више скамењене душе војника него оне гомиле мртвих
— Црње и горе ми ништа не можеш рећи, него ово, да се вратим натраг. Душан слегну раменима, и кроз смех проговори: — Душо моја, ком се жалиш? — Па јест! — махну командир главом. Затражи фењер, извади блок и седе на једну ограду.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују«. Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи: — Ово је општинско зло... знате — ћата.
Она се намршти и грубо проговори: — Што бежиш? Нећу те појести. — Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.
Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић. Још с половине дворишга он проговори: — Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »младâ«, к’о што је и у школи био...
Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући. Кад се мало прибра, Веља опет проговори : — Отпустиће је, дабогме!... Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...
То не може бити, верујте ми. — Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнув се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца.
Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало. — Дошао је акт... сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом. — Шта...
То ће и бити! Али зашто ?«... — Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полициским тоном, па онда, као са своје стране, настави: Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом
али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке: — Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.
— Баш вам хвала! Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи. — Молим вас, не треба речи да трошите.
Да дођем, а?... Али нећу, ако ме ви не зовете... Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.
»И што не пуца... шта чека ваздан!«... Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.
уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А ја лего, да поспавам, Проговори бела вила: “Устај горе, млад војвода, Отуд иде чудно чудо, Чудно чудо невиђено, Страота је погледати, А камо ли
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А када је престала песма њихова, проговори Господ. Реч је његова била као гром и говор његов као пролетња грмљавина; земљу је подузимала језа од страха и
Господ проговори: — Анђели моји, дело моје још није готово. Њему још нешто недостаје па да буде савршено... Хоћу, данас, да створим
— Или те је моје силно благо тако задивило да си од чуда занемио? Говори! — Ја то злато не смем примити — проговори најзад старац. Цар га гледаше зачуђено. — Па добро, ја га и не дајем теби, него ти поклањам да подигнеш храм Божји.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— узех се клети. Шеф се запањи од чуда. Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори. Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена.
дакле, разговор, вика, псовка, кукњава, плач, лавеж па чак је и један магарац два-трипут њакнуо, али вођа ни речи да прогоВори, као да га се цела та маса и врева ништа не тиче. Прави мудрац!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дахнусмо душом, кад чусмо човечји глас. Као да нам је само то требало да проговори, те да нас увери да је он човек, па да одмах ублажимо своју раздраженост.
Почећу овако: После Аркадија«... — Који је најзнатнији владалац из Луксембуршке династије? — проговори професор и управи очи на њега.
Кад баш много навалимо с питањима, он, да би се одбранио, проговори: — Вâлимо господа Бога, децо, зар тамо свет иде да се проводи и да гледа како ће живети? — Јок.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Јесте! СИМА: Хтео сам, знаш, да га замолим за нешто. Баш... ако хоћеш, роцпођо, молим ти се, проговори му и ти. Реци му, кумим га богом, нека ме не гони толико! И да је зашто, него ни за што!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али мати не да госту ни да проговори. И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; стога само одозго виче: — Магдо,
— Дај ми шал! Идем до куће, нешто сам заборавила. | Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Нико не проговори, нити се маче, но све очи запеле за њ. Пламен је весело играо усред те снуждене чељади, те је мужевно а жалосно лице
У тај час Петар и Мишан дотрчаше, задихани, румени. „Диж’те! Ето их!“ проговори једва Петар. Не чекајући даљег обавјештења сви потекоше једним правцем али размакнути, као да ће се утркивати.
Послије онијех сердаревијех ријечи нико не проговори. Он исти гледаше замишљено у огањ, држећи одигнуту напуњену лулу, коју заборави приждити.
„Спи!“ рече Стана. „Е онда вечерајмо, па ћемо!“ понови опет видар. Вечера је мало трајала, нити ико ријечи проговори. Ивани се јад око срца савио и једва сузбијаше сузе, јер јој све то напомињаше Милуна.
Видећи је плачну и расплетену више себе, а од сна узбуђен, сердар не мога за неколико да проговори, но је гледаше укоченим погледом. „Што ти је Стане?“ запита најзад.
Кад се сви изредише и пошто звоно преста, Владика проговори: „Бајице! Земља је зинула да попије крв једнога вашег брата!
Ђакон, скинувши капицу, примаче се к старцу, накашља се једном-два, да сврати пажњу на се па проговори: „Да заложимо...“, па исправи: „Да заложите што Господару!“ Владика њему, смијући се: „Говори јасно, ђаконе!
бришући сузе прстима, прегнута, примаче се, па дохвативши скут од аљине владичине, учеста љубити је, а не мога да проговори, да заиште благослов, као што је обичај.
“ рече сердар скинувши капу. Сви се прекрстише по неколико пута, па онда посједаше. „Ма што ти, Цуца, не проговори ђавоље, ноћас, као да ти се језик слијепио?“ задједе га сердар, пошто неколико заложише.
“ „Пејо! Пејо!“ кликоваше она тихо кроз плач, „отклони срамоту од нас!“ „Ама што ћу ја, де?“ попусти он. „Проговори с њим! Будите на чисто! Нека се окане, јер прилике није!“ „Да му ја то речем, у кући мојој, о крсном ми имену!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Јер то роб, чија је то звезда, побегне из тамнице, па ће се обазнати и ухватиће га, ако се проговори о бежању његове звезде.
Окнари навале да ту ствар извуку напоље, али им она проговори: „Море, људи, маните ме се! Доста сам вам дао сребра и злата, шта хоћете више од мене?
Окнари, видећи тако скупоцену ствар, а не знајући ко је она и шта је, навале опет да је изнесу напоље. Опет им цар проговори: „Море, људи, маните ме се! Доста сам вам дао и сребра и злата, шта хоћете више од мене?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Царица, као свака мати, скочи брже боље, и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: „Ту си, побратиме!“ — „Ту сам“. „Е добро!
побратиме, шта ћеш ти овђе? Нијесам ли ја теби казао, да ти више не идеш за мном?“ — „Е! мој побратиме! (проговори царев зет) не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим, да те питам, шта ћемо сад?
Кад тако прође двадесет година онда змија дође и проговори матери: „Ја сам она твоја змијица што си ме родила па сам од тебе у траву побегла; сад сам, мајко, дошла к теби да ми
Та змија за двадесет и две године није од себе пустила никаква гласа, а кад јој се наврше двадесет и две године, она проговори и рече оцу и матери: „Сад хоћу да ме жените.
грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: „Моли се Богу што сам заспала, а да сам будна била, не би ти добио ни тих опанака.
Он се стане крстити и чудити шта би то било! У тај мах његова мати испод валова проговори: „Сине! тамо на ономе свету ја сам ти у мукама: свака сирота што је уздахнула кад сам је с врата отерала — онај
” У то једна од оне три јегуље проговори И рече му: „Немој тако, јадан чоече, проклињати; ти не знаш шта си ухватио; ти си ухватио за се велику срећу, него
” После | тога девојка се врати кући маји својој, а маја је једва дочека и рашири руке пред њу, а кад она проговори, стане прскати и балити, да се мати упропасти шта јој је.
Царица, као свака мати, скочи брже боље и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: „Ту си побратиме?” — „Ту сам.” — „Е добро!
побратиме, шта ћеш ти овђе? Нијесам ли ја теби казао, да ти више не идеш за мном?” — „Е! мој побратиме!” | проговори царев зет, „не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим да те питам шта ћемо сад?
њему у собу те га посијеци; али се немој шалити да и што почнеш с њим говорити, јер ако га пустиш само једну ријеч да проговори, превариће те.” Цар с голом сабљом у рукама отвори врата, и пође к Премудроме Соломуну да му осијече главу.
” Па их пропусти. Кад изиђу горе пред краља, онда они богати чоек проговори: „Помози Бог, наш свијетли краљу!” А краљ му помоћ прихвати: „Бог вам добро дао, ђецо!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ти одабра сина Кушмељева да учи књигу, па да с врименом буде редовник! Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа да видимо твој избор. Липо! Али ћеш чути истину, па чини како знаш.
Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша. Тек након њеколико залогаја проговори Осињача: — Боже мој, шта ради сад наш Ивица? дави ли се и он пуром као ми! Је ли киснуло данас моје злато?
— О, боже... боже! — проговори једва једвице мати. — Шта сам ти згрешила, чудни боже, да ме вако каштигаш!!? Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис..
— А витеже! — вичу му другови. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... — Носи те враг бештијо! — проговори Наћвар — који једва дође к себи од чуда. — Нагрди ми коња, бештијо!... Уведи га, Шкељо, и истари добро!... — Је ли ја?
— За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш! — Ма, дакле, ти си ришћанин? — проговори најзад Брне. У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити. Фра-Тетка окрете талијански.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
По дугом ћутању капље растопљен восак. — Дан је за озбиљне разговоре. Боле сутра — проговори Ђорђе, одједном уплашен оним што ће Вукашин рећи. Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим.
— гурну га, Мијат удари главом о зид, а Никола клону и застења. Касније, Мијат плачљиво проговори: — Бог ме је таквог саздао, Никола. Ако се они не врате, ти знаш да сам ја жив сахрањен.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нису ни приметили кад су крај њих слетели вилини лептири. — Хвала за све! — проговори онај златни људским гласом једном дечаку. Овај се трже. То није било, нити ће бити! Мора да му се придремало?
Дечак у ужасу затвори очи. »То ти је крај, будало!« помисли и сав претрну кад жабац Троглавац проговори људским гласом, али тако громовито да се цело небо тресло: — Дај воде! Дечак се од страха окамени.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Чим би на постављено питање покушао да одговори, Вишњић би морао и да проговори. Испричао би младом човеку оно што га мучи још од Равња: да има међа трпљења на којој сагори реч а да до те међе пут
Онда се, по трећи пут, опоменуо: откуд му смелост да верује како је баш његово да проговори? Почео је опет да пева, својим сељанима, свуда по Срему. И по Банату.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Све ће добро да се сврши“, проговори напослетку Милон. „Богови ће бити милостиви према нама, грешнима. Ми смо, као што си малочас рекао, пси шугави, па се
Кад при том пронађоше највећу у целој гомили, Милон је шчепа за шкрге, клече пред номофилакса и проговори свечаним гласом: „Теби мудри и силни заштитниче закона и твојем заузимању за нас код бога мора, имамо да
Он прикупи сву своју снагу и проговори дрхтавим, али у толико свечанијим гласом: „У име закона наше републике, и у смислу одлуке Великога Сената Абдере,
Ту, поред њих, жуборио је поточић, а у крошњама дрвећа цвркутаху птице. После дужег ћутања проговори Демокритос. „Моји ме абдерићани не разумеју; увек ћу им остати несхватљив.
Краљ се разгњеви. Али кад погледа у њене искрене и преклињуће очи, обузе га сажаљење и из њега проговори очинско осећање. Он загрли своје лепо дете и рече тужним гласом: „Имаш срца, слатко дете моје?
Кад дође ред на јагњеће печење, нареди ујак да се са пећи скине крчаг, напуњен вином, и да се чаше напуне. Онда проговори: „Данашњи празник који је све чланове наше породице, расуте овде и онде, окупио око ове трпезе да га прославимо у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али ја нисам сигуран: да ли је одиста имала намеру да нешто проговори или јој се зевало. Што се тиче човека, по кратким и искиданим покретима учињеним у току последњих речи које [су] се на
— Честитам, о честитам! — узвикну студент као да је јако тронут. — Жено! — проговори трговац, сав црвен и после подужег и мучног уздржавања као страхујући да увреда која ће пасти не буде и сувише тешка.
И тада Јаћим погледа у жену, затим погледа у тањир, а затим проговори: „Слушај, вели, жено, све знам, знам све. И ништа немо да ми говориш. Боле ме и ноге и руке, да отпадну.
Хтео је да те види и да поразговара. Он проговори са руком на срцу: — Живео! И нека му Алах да што жели. Слушао сам много доброга о Србима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Шутња. Учинило ми се да жупник намјерице затеже с пружањем своје хришћанске утјехе. Није било куд, дјед је морао да проговори први. Настојао је да му глас звучи сигурно, но звучао је крупно и шупље. — ...
) Стари као да се скањивао тражећи одакле да ми приђе а да ме не повриједи. Најзад проговори, али промијењеним, сасвим озбиљним гласом. — Да, није сад важно ово о чему смо говорили.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Видео је да се попа још решава, па стаде да чека. У том кнез проговори: — Ево Милошева Срете. Шта велите људи? — Нек му је срећно!
И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: — Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару,
Ваљад' познајете господина Миту? Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. — Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете.
Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг. Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: — Можете сад говорити што ви је драго... Знам ја чије је то масло...
Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и
— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. »Хвала Богу!« — помисли Ђурица. Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од
На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. — А, ево нам трећега!
Тако му и проговори, оним обичним гласом: — А гле!... Ђурица!... Шта ћеш ту, бре? Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу
прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: — Измакни се малко натраг. Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде.
Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: — Ја се не шалим; ти знаш мене. Говори, хоћу ли да цуцам? — Пуцај!... Казао сам једном. Станка поче да нишани...
Седи доле! — и замахну ножем. У кући се разлеже страховито врискање. Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: — Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.
— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ... Стид ме је, вала, од самога себе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако почне дизати камен, да види шта има под њиме; али чим га одиже, а смрт испод камена проговори: — А, мој Петре, одавно ја већ на тебе чекам овде под овим каменом.
Та змија за двадесет и две године није од себе пустила никаква гласа, а кад јој се наврше двадесет и две године, она проговори и рече оцу и матери: — Сад хоћу да ме жените.
У двору се поплашише и стану од страха дрктати. Наједанпут неко проговори: — Отворите, царевићи, врата! На то вели најстарији син царев: — Не отворајте!
Онда он притрчи, па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Да бог да да се овај мој ножић не да ником извадити без моје руке!” па онда похита да се натраг врати.
Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: — Ходи унутра код мене, заклињем те богом живијем.
Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе. Одмах му поставе вечеру, но он, како дође, проговори својој жени: — Овђе има чоечја кост. Жена говори: — Нема, чоече!
У то једна од оне три јегуље проговори и рече му: — Немој тако, јадан чоече, проклињати; ти не знаш шта си ухватио; ти си ухватио за се велику срећу, него
Даћеш ми десет дуката, па ћеш ову сву воду попити одједанпут, па ћеш видјети баба. — Ево на! — проговори везировић, те му даде десет дуката, а примаче ћасу устима: куц, куц, цвркну јој у дно дна. Нема ту више.
— А гђе ти је та ћеса? — Ево је! — проговори он, те је извади и њој додаде. Чим се царева кћи докопа ћесе, удари синле и ишћера га напоље.
Царица, као свака мати, скочи брже-боље и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: — Ту си, побратиме? — Ту сам.
Нијесам ли ја теби казао да ти више не идеш за мном? — Е, мој побратиме, — проговори царев зет — не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим да те питам шта ћемо сад.
Онда му Грбо рече: — Буди што те мајка родила! Потом се коњ стресе и претвори у човјека, из човјека излеће голуб и проговори: — Хвала ти, Грбо, е си ме избавио, — и човјек паде мртав.
Ћипико, Иво - Приповетке
И хтједе да своју мисао људима изрече, но погледавши на мрца, застидје се и не проговори. Међутим, чељад се опрема да се поврати, а завлаче, јер никоме није мило остати код мрца: рађе би се повратили својим
Кад свиташе, с првога виса угледавши у заливу залутало море, чисто застрављен застаде и од чуда не могаше да проговори. Колико сила воде, па како мирно лежи и плави се! И колико боја, шара...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
кад се од њега одвоји, кад тако рећи из његове сенке изађе у различноме степену индивидуализован приповедач и проговори у своје име.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад кроз њега Проговори класична крв, а лице поцрвени као турчинак... У Друштву беше и Спаса Чемерикић. Спремио се да са Димишем Мишетевићем
— дрско одговори трговац, као човек који види да је све свршено. Смрт га неће мимоићи, па барем да проговори као онај с коца, или испод џелатове сабље... — Дакле и каурин да се маша за пушку?
— Добро вече свима! — бодро поп проговори на арнаутском да би кући учинио част. — Добро си дошао! — узврати му домаћин и насмејано, али лукаво и намештено,
— А зар нећемо свратити код проте? – проговори ми најзад ћутљиви пратилац. — Ено његове куће! — Којега проте, побогу? — Код проте Дејана Поповића. — Шта?..
Али му спазио израз мртвих очију. Чудо. Тај израз је био толико мек и примирен као да тај некадањи силник хоћаше да проговори како је све бесмислица: и његово некадање силништво и протино јунаштво и осве– та, и Лазар и Мурат, и цика пушака, и
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Понављам: неки ће свемир поново да нас створи макар слепог лица и мрачног срца док сунце не проговори над претњом црног и отровног неког сока.
и зид проговори. ОДБРАНА ЗЕМЉЕ У срцу љубав јача од смрти У глави мисао већа од главе И то је одбрана земље Страшни су ратници под
Ко ће преживети Плод, ако га буде, Сићушан испод дрвета, ког луде Покушаше трести у зоре све блеђе. Ту врста тла проговори са гране Заведена од сунца у непојамне дане, Када знам шта ми окружава вид, Ал не знам сунце што га испуњава На уласку
РОЂЕНДАН Више ми нису потребне речи, треба ми време; Време је да сунце каже колико је сати; Време је да цвет проговори, а уста занеме; Ко лоше живи зар може јасно запевати!
Петровић, Растко - АФРИКА
Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби. Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље. Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али и он сам у оној муци увиђа да ће га чути Бугари, па затворио очи, стиснуо зубе, и болно јечи. Проговори тек: „Убите ме, браћо... Јаој, мајко!“ Бојовић се довуче до мене и полако проговори. — Видиш онај ћувик лево.
Проговори тек: „Убите ме, браћо... Јаој, мајко!“ Бојовић се довуче до мене и полако проговори. — Видиш онај ћувик лево. Чим падне мрак, иди са својим водом да га поседнеш, јер нам отуда могу заћи за леђа.
Потпуковник Петар погледа мрачно преда се. Између његових очију појавише се дубоке боре. Он климну главом и тихо проговори: — Озбиљна опомена и нама и њима. Треба се једном замислити. Није шала. Четири године траје.
Онда скупи очне капке и главу завуче у рамена. — Лакше! — проговори болним гласом. Ја сам му придржавао главу и миловао га по коси. Са напором сам задржавао сузе.
Ја сам му придржавао главу и миловао га по коси. Са напором сам задржавао сузе. Груја снажно уздахну и проговори: — Где је она торба?... Подај господину потпоручнику.
— питао сам командира. Он ме проницљиво погледа и поче да глади један брк. После кратког ћутања проговори: — Посматрао сам своје војнике, па сам исто питање постављао самом себи...
Фи-у! Неко је силазио. Накашљао сам се да бих му ставио до знања да некога има унутра. — А, ви сте ту? — проговори Драган. — Зашто у мраку? Рекох му да не знам где се налази светиљка. Он кресну жижицу и из једног угла извуче фењер.
Чуо се само шум са таванице од миша, који је гризао греду. Из даљине је допирао потмули пуцањ топова. — Другови! — проговори командир.
— Командир је заћутао. Војници су стајали непомично. — Реците слободно! — Господине капетане — проговори један. — Трајко је јутрос имао грозницу. — Ето, тако, кажите. Где је Трајко?
— Трајко је јутрос имао грозницу. — Ето, тако, кажите. Где је Трајко? — Није ми ништа, господине капетане — проговори један омален, готово дечак, коме су тек избиле науснице. — Немој, немој, Трајко.
Командир заћута. Онда се накашља. Лице његово као да се згрчи, а очи блеснуше. Прелете погледом преко војника и проговори одлучним гласом: — Другови, у име Бога! — Она петорица који су одређени да нападну објавнице, нека изиђу!... Ви знате.
Мачка се протегли и скочи му на крило. Он је погледа, потом превуче руком преко њених леђа, климну главом и тихо проговори: — Е, мој, „Баћко“ — тако су звали мачка — нема више нашег доброг друга Драгана.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нађеш ли ју код прозора, поклон витким стасом Учини јој, — проговори к њојзи тихим гласом, Тихим гласом, да не чују ни камене стене (Ах, бојим се и сав стрепим!) ове тајне њене.
” Погледа га Цвет-девојче, Па се тихо поднасмеја, А јошт тише проговори: „Може бити да с’ ниједно Од обадва не разбије. Кажи, боже, шта је право, Која ли је воља твоја.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: — Тетине, тетине!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Најзад, неимар удари брадвом, наопако насађеном, у оморику, из ње потече крв, и проговори глас да ће ћуприја остати и тога дана и до века (ГЗМ, 6, 368, народна песма). Али о.
Ћипико, Иво - Пауци
Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном оклијева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе. Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже
Али, док проговори, Раду прође и дивљење и језа; глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговјетан и на махове га издаје; у
Куд се дјела нашта љубав и вјера, Раде, проговори!.... — Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба! Код куће дјеца ме гладна чекају.
— Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. —По седамдесет је надница, — дочека Јуре. —Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. —Не плаћам више!
А ко вам је отац? Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. Иво се на те ријечи смути и више не проговори. Баци се у море и доплива крају. Жупник бијаше већ отишао.
Погнувши се, уљезе унутра. Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију. Нико не проговори ни ријечи. Сви очекиваху напето што ће надоћи... Наједном почеше косо падати крупне капље. С капљицама осу и суградица.
Сестра га прати, и обојима к'о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше. Брат, први проговори: — 'Ајдемо! А Иво иде све с њима. Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен. Он не проговори ни ријечи.
Брат, први проговори: — 'Ајдемо! А Иво иде све с њима. Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен. Он не проговори ни ријечи. Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.
— рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући. Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи. Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи
Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори. Нашао се у неприлици. Напокон рече: — Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...
— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити... До који дан поћ' ће све... — Све?! — бесвјесно понови Иво.
Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну. Пошто настаде мир, проговори: — Будимо људи! Нека све гре по реду. Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лауш га је дочекао као разљућена оса. Сиктао је, богорадио и мумлао, једва чекајући да калуђер нешто проговори да би још жешће осуо. Овај је ћутао.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Бен-Касиму се тада вечерња утвора јави И проговори старцу, кроз облак прозрачно плави: „Господ, који те гони, кроз речи говори моје.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И мени сад мило да живим. Пре: идем чаршијом и нико да ме ослови, нико са мном реч да проговори. А сада: сваки, поред ма ког дућана да прођем, зове: »Где си, Стано, како си, шта радиш?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Чекајте, да ја још оно моје довршим. Возимо се, возимо, а она ретко да реч проговори. Дрема, види се да је увек уморна. Али ће сутра опет поранити.
старија хористкиња католичке цркве, која се жупником много одушевљавала, казала је једном: „Наш господин жупник, кад проговори у мраку, као да се светло ужегло.
Видесте ли мог Србу после матуре? То је високо, то је здраво, то је лепо као гора! Кад проговори, кад запева, тице заћуте и слушају га... Видим, увијате врат, велите: није то главно и најважније. И није.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
мајка ми је добила лупање срца, а најмлађа тетка убола се виљушком у језик те читаве три недеље затим није могла да проговори.
Тамо, кад млади софта не зна коју суру напамет, учени имам погледа у небо и проговори: „Нека те Алах умудри да научиш!“ А професор латинског језика, кад те ухвати да не знаш Цицерона од речи до речи, са
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сви смо се прилепили за земљу. Једино је остао потпуковник Петар и гризао доњу усну. — Ах, страшно! — проговори Лука, па се обрати потпуковнику Петру: — Ја мислим, није препоручљиво да се правите Краљевић Марко.
— Ух, богаму! — проговори неко. — Нареди да се потпоручник Војин донесе одмах овде! Од треска једне гранате прибисмо се несвесно један уз
Погледа нас и тужно проговори: — Господо, данас смо доживели ново Косово поље... ЗАРОБЉЕНИ Иако непријатеља нисмо честито видели, осетили смо
После једно сто метара, командир проговори: — Јест, Немци су... А ти хоћеш да опалиш? Лепо бисмо се провелн. Сада смо ишли мало слободније.
— Помоз бог, јунаци! — Бог ти помогао! Краљ се замисли један тренутак, онда се усправи, погледа около себе, па проговори: — Јунаци, браћо... Тешка времена су настала за нашу земљу.
— Живео, живео, живео! — одјекује кроз дубраве из хиљаде снажних грла. Изиђосмо изван пешачке каре и Краљ проговори: — А сад, хајдмо у пешачки ров.
— Па добро! — рекао је невољно Краљ и пођосмо на осматрачницу дивизиона. После мале паузе проговори Краљ: — Како бих срећан био, када би се овако старали и о војницима... Тешко ми је што народ толико гине.
Тада застаде неодлучан... Рука му је дрхтала, као да оклева. Онда проговори: — Колико сте имали шећера? — О томе води рачуна ти, а нећу ја...
Командиру навреше сузе на очи. Зубима обухвати усну. Као да би хтео да загуши уздах бола. А потом сасвим тихо проговори: — Пао је као јунак. Заћутасмо... Друмом је промицала бескрајна колона бескућника.
Заустависмо коње, са којих је одилазила пара. — Свршено је, господине потпоручниче — проговори Груја. Вране и гаврани загракташе над нашим главама... Са десне стране била је једна кућица.
Врата се баш тада нагло отворише и уђе један коњички капетан. И не представљајући се никоме, проговори надменим гласом: — Господо, ова је школа узета за штаб армије. Молим вас, удаљите се.
— Страшно! — проговори неко. Остали су ћутали. Сви су они имали осећане потиштености, као да иду да присуствују погубљену неког свога
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Требало је још само да сликар наслика зенице, па да Царица на платну прогледа, проговори и оживи за сва времена. Али, у истом том часу сликар крикну и баци четкицу у страну. Прекасно!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад га виђе нејаки Урошу, лако скочи са свил'на душека, лако скочи, паке проговори: „Благо мене, ето мога кума, ето кума, Краљевића Марка! Он ће казат на коме је царство.
Па ми и ти штогођ проговори, јера хоћу задужбину градит“. Скочи Милош од земље на ноге, скиде с главе самур и челенке, па је часно кнеза
што нагони тебе у језеро? Зашто л' ћеш се удат за језеро? Каква ти је голема невоља?“ Проговори Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! Што ме питаш кад помоћ не можеш?
Но иштети Иван на походу: иде мудро, проговори лудо, рече дужду, нову пријатељу: „Пријатељу, дужде од Млетака, чекај мене с хиљаду сватова, — од хиљаде мање бити
сватови, ел је Максим крвничко колено, — могу њему жао учинити, може неком главу укинути; нема кмета да кметује томе. Проговори војвода Милошу: „О Иване, наша поглавице, што дозивљеш и браћу сазивљеш?
Максим врана коња поврнуо, ослушкује шта ће бесједити, а ђевојка грдно проговори: „О Максиме, немала те мајка! Мајка нема до тебе једнога, а по данас ни тебе не било!
“ А Јован му онда проговори: „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Камо очи? њима не гледао! Овакве се ране не видају: лијева је нога саломљена, саломљена
Отидоше гори Романији. Кад су били близу Романије, рикну јелен, а рикну кошута, проговори тридест Сарајлија: „Господару, робе драгокупе, ето рикну јелен и кошута“.
Тада рече Котарац Јоване: „О Тадија, нашој чети главо, зашто пусти браве одерано?“ Проговори Сењанин Тадија: „Видите ли, моја браћо драга, какова је мука на хајвану?
Ђе свезаше три добра јунака, три јунака тридесет Турака, и без ране и без мртве главе!“ Проговори Сењанин Тадија: „Не чуд’те се, Сењанке ђевојке, то се срела срећа и несрећа, моја срећа, њихова несрећа, моја срећа
Личког та имају двије куле блага: једна моја, а друга његова; ако буде мријети по реду, хоће нама обје останути“. Проговори Јанковић Стојане: „А не лудуј, Хајкуна ђевојко! Бога ми се не бих потурчио, да ми даду Лику и Удбињу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Аха па ти, братац немушти, нећеш ни да одговориш! — злурадо би завречао учитељ. Чек, чек, онда ће овај прут да проговори.
— Ако се не врати? Као да јој одговара на то њезино тајно питање, Мачак одједном проговори: — Вратиће се опет наши дјечаци, треба у то вјеровати.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него још, још бар штогод ми проговори кано по завичају к матери даруј ми неко слово, који си сам, Бога Оца слово! Испусти ми коју реч благоутробија
И онде је видео неопалиму купину и из оне купине проговори му Бог кроз ангела, учини му чудотворну ону тачку и посла га да има ш њоме извести од фараонова ропства израиљски
оде к њему, счуљио се доле, умиљато превраћа очи гледећи к њему, дигао шапу те му указује, што исто не може да проговори. Очима се моли. Виде пустињак што му је — истрже из ноге трску и зави, те је излечи.
Оно дијете лепо, чисто, ка матор човек проговори и свима онде око њега што бијаху, то исказа да се не препадају јер проси и моли Богородица Христа Бога да то не учини
И таки пак дијете замуче; више не проговори До времена му говорљива. То се је здесило било у Француској горе земљи, у граду именом Кремону.
И она му плачући проговори те му рече: — Ја имам свога мужа, трговца, ама је до конца спао у сиромаштво. Прометао се је и трговао које својим,
« И како дочу ту реч мученик, склони главу доле с плачем и задуго више ништа не проговори. И свому слуги мученику Лупу глас свога намерења што би к њима он изрекао, прилику му указује да он за њега то изрекне.
И слуга такођер једва проговори ове речи к њима мешто Димитрија: »Ако бих ја то, браћо, пре знао, толико вашега овде доласка бесрамство и бригу, то ја
« И после тога и сам Димитрије једва од жалости мало проговори к њима те рече: »Истином ли право тако се је изволило и таква ли би о том вола господу и владики всачаских, те оваки
и пак долазећи сви у глас и у незнан блебећући, ни један их књижник да што о Богу се и о души сети и из писма што проговори. Ако ли би се ко нашао коју реч духовну рећи, сви замрште на њега одвраћајући им уши своје...
Иди уготовљеној светој ми цркви, к мојој из воље ми милој полати, к частној невести! Отиди насамо к њојзи, те у уши проговори тој словесној сеници, зготови ми са слушањем јој од тебе беседу, мој улазак у њу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— који укућани ништа нису разумели и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили,
— После краће починке, размишљајући како да отпочне, проговори женица: — Мори, зашто ме не нитујеш, бата-Мане, од кога си је, ете, абер и поздравље? — Па тој си је твоје знање.