Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А овако, ето, као што ме видиш, жив сам!...“ Нато је сасвим жалостиво ућутао; пили смо ракије, али нисмо ништа проговорили.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Та, је ли могућно да га очи варају?... И опет стаде гледати. Прикрадао се све ближе и ближе... Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!... Али не виде никога!... — Ама то је лаж!... — шаптао је он.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Ви брат мој, здес!“ Исаковичи су, већ у јануару, били проговорили, неколико речи, руски, па је око тога било много смеха, међу њима.
То вече, кад одоше да спавају, нису више ни проговорили. Међутим, то се, идућег вечера, опет, понови. Варвара, сирота, покушала је да јетрву одобровољи, и да Ђурђа похвали,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Са сигурношћу и убеђеношћу која им у озбиљним пословима тако често недостаје, одрасли су још једном проговорили у име деце, забринути због устајале, превазиђене тематике дечје поезије.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кувао је сам себи кофијановић и пио је потпуно расејано, као да му није ни до чега. Никад нисмо проговорили више од десетак речи из једног цуга. Обично је то било нагважђање о поскупљењу новина или о томе како ми иде учење.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
За ручком не би реч проговорили. Из Паланке би пошли тако да у сутон стигну у Прерово. Чим би изишли из механске авлије, он би дизгине пружио Вукашину
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Да је какав писац био поред вас да посматра: како се камен повраћао у душу, нем како сте проговорили, мртав како сте оживели. Гнушај ме се, ако ти је мило, побратиме.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако то трајало три године да ни ријечце проговорили нису. Кад прошло три године, запазе дјеца на своме оцу да му лијево око плаче а десно титра.
Тако и било. Што рекоше, то и учинише. Најстарији син ухвати згоду те ће упитати оца: — Оче, дуго нисмо проговорили, сад је дошло доба да морамо говорити. Кажи ми, бих ли смио, као твој најстарији син, да те за нешто упитам?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
За све време које смо заједно провели у манастиру Вратимље нисмо проговорили један с другим ни две речи. Кад смо год могли, трудили смо се да се не нађемо на истом месту у исто време.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ал' то је била нека врста писмене љубави, јер ми никад нисмо ни речи проговорили, већ смо, после првих измењених осмеха, једно другом писали, непрестано писали.