Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹ У нашем народу детету које на време није проговорило, најчешће замесе колач чекеталом и дају му да га поједе. Вук у Српском рјечнику (1852) пише: „Кад дијете не може одмах
⁹ У врањском Поморављу дете би, у овом случају, полагано ударили дрвеном кашиком (ложицом) по глави, да би проговорило.¹⁰ У Скопској Црној Гори врачара малим хируршким захватом — подсецајем испод језика — разрешава проблем проговарања.
Једна особа с тим џаком зађе три пута око куће.“¹² У Црној Гори и у неким другим крајевима, да би дете проговорило, такође се носи око куће, а при томе се изговори одређена магијска формула: „Кад дијете не може да за доста почен
Кад дете напуни пола године, одреше овај чвор, па ће, мисле, дете убрзо проговорити.¹⁵ Да би дете проговорило, у врањском Поморављу, пошто га запоје водом из звона, заљуљају га на љуљашци закаченој на вратима собе.
Док још не проговори, детету се не сме рећи: „Мучи!“ да не би тешко проговорило или чак остало немо, сматрају у Лици.¹⁹ Не ваља, такође, пред дететом које још није проговорило изговорити „жаба“, јер
“ да не би тешко проговорило или чак остало немо, сматрају у Лици.¹⁹ Не ваља, такође, пред дететом које још није проговорило изговорити „жаба“, јер би могло остати немо, верују на Груди.
и сасвим мало дете, а када му се приписују анђеоски атрибути, тада се има у виду одраслије, крштено дете, које је већ проговорило, проходало и уведено у ред људских, ритуално чистих бића.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ја имам своју наду. је онај осмејак. Само кад сам жив, све ћу друго лако“ — тако је заиста нешто проговорило у ојађеној овој души.