Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ко гођ стане у царевој војски, ко гођ стане с нама говорити, стане турски, окрене мановски. ја с Турцима могу проговорит, могу турски, и могу мановски, и арапски језик разумијем, и накрпат ситно арнаутски.
разбираш, бане, за Турчина силна Влах-Алију, он је бијел чадор разапео на Голечу, високој планини; тек ти хоћу, бане, проговорит: јаши ђога, бјежи из Косова, ел ћеш, бане, погинути лудо.
Ал’ ти хоћу ријеч проговорит: од бога је велика гријота, а од људи зазор и срамота, ђевојачку срећу затомити и у њену роду узаптити.
Од шта си се данас препануо? Ако су га красте иштетиле, ако бидну главни пријатељи, за то ријеч проговорит неће: свак се боји муке и невоље.
ђецу око себе, гледа ђецу, паке проговара: „Браћо моја, кићени сватови, и ви, браћо, све војводе младе, ја бих стио проговорит ријеч, кад бисте ме, браћо, послушали: ми хоћемо преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, а водимо мила сина