Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— дохвати ме неко за руку. — Где ћеш тамо?... Ја сам, наредник Живковић. — Крећи левим путем — проговорих најзад промуклим гласом. — Ко је на челу? — Командант... Стање је сада ипак мало подношљивије те запалих цигарету.
Погледах га у очи не бих ли разумео смисао његових речи. Једва савлађујући се усиљено равнодушним гласом проговорих: Не разумем... Хвала богу, здрав сам. — Заћутао сам. Предосећајући несрећу, плашио сам се да га питам даље. Оно јес..
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Докле ћу да касам за њим као лудак!... Код њега су спискови, може да учини ако хоће...« — Господине — проговорих одлучно, али веома благо — немојте да ме упропастите, молим вас... да се вратимо часком, па да ми поправите оцену.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Нико жалит не смије никога, а камоли да му што поможе. Када виђех витешку невољу, забоље ме срце, проговорих: „Што, погани, од људи чините? Што јуначки људе не смакнете, што им такве муке ударате?