Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Стојна обори очи доле, а модре усне само се мицаху, не могући ништа за своје оправдање проговрити... Признала је да му је она ту дуванкесу поклонила, да је са Ђошом ашиковала, и да је Ђоша из мрзости према Гружанину