Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»стара мњенија и обикновенија«, »старе плесњиве и зарђате обичаје«, и хвали једног српског епископа у Банату што је прогонио обичај коледа.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је. И тај призор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, јављала се у њему злобно и пакосно та слика; само мјесто радника видио је себе.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
што га пустисте, толико њега, што је сваки час необрађен што веку остаје, прогонит знао нештедимице, ма гонећ час, прогонио и век. — Пробудите га! — — Стани! нипошто!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
— НИКОЛА! Једнога сељанина врло почне прогонити брат, којему је име било Никола, и не само што га је сваки | дан прогонио, био и глађу морио, него и сву очевину проћордисао, док га најпослије нагна невоља да одбјегне од брата го и бос, т.ј.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јакшић XXXИX НА ЛИПАРУ И ВЕЧЕ Јесте ли ми род, сирочићи мали? Ил' су и вас можда јади отровали; Или вас је слабе прогонио свет; Па дођосте само, да кад људе знамо, Да се и ми мало боље упознамо, У двопеву тужном певајући сет?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Омршао је, сасвим пропао. Прогонио га је вјечито гадан укус у устима. А то је, не зна се зашто, сматрао особито значајним симптомом.
Да сам којом срећом или којом несрећом писац, зацијело бих прогонио сабласти упорношћу ловца на главе, не хајући да ли сам тиме прешао границе забрана умјетности.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1862. НА ЛИПАРУ Јесте ли ми род, сирочићи мали? Ил’ су и вас, можда, јади отровали? Или вас је, слабе, прогонио свет — Па дођосте само да, кад људе знамо, Да се и ми мало боље упознамо, У двопеву тужном певајући сет?...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ми је причао, испада да је он то урадио због тога што више није могао да подноси злостављање тога кепеца који га је прогонио само зато што је он, Јакос, био темељна људина, здрав и јак као бик, што је волео да попије и курве да гања.