Употреба речи прогоњен у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

њ падне рефлектор), повија се и превија и заноси, и главиња у изломљеним кретњама и клонулим скоковима по позорници, прогоњен у стопу од Смрти.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Пределе раздвоји Одјек те речи. Часови су стали И нали укроћени над понором. Да ли Стварност се привиђа ил шум прогоњен доји Одбегла свест мутним излазом у н и г д е?

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Па да се не би залуд мучио Грабећ господство моје и власт — Из отачаства ћеш бити прогоњен! И ево сваког опуномоћавам: Да ко те нађе, види ма где У границама нашег оташтва, Слободно да те онде мушкета!...

(Кнез Ђурђе одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА (сама): Радош прогоњен. То бледо чело вечне озбиље — Сад нек’ по странству мрском лутајућ Разбија кости тврде лубање, Премишљајући црне

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1886. ГОСПОЂИЦИ Н* По воли своје судбе клете, Прогоњен страшном буром зла, А мислећ на вас, мило дете, Из даљине вам пишем ја.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Кад год сам ушао у тај храм науке, ја сам се осетио као прогоњен бегунац, који се спасао међ зидине манастира, кроз које његови прогониоци не смеју да кроче.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

стреси са себе; гарез, срђење за леђа баци, зло заборави, обеђен не тужи, у сиромаштву благодари, омразен милуј, прогоњен трпи, обружан лепо разговоран буди, ко на те хули ти га хвали, грех умоли и распни се с Христом, јерно Христов се

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности