Употреба речи прогрушане у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане. Већ је мраз лист опрљио. Не хити му се више женити. Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Аћим је, гонећи чопоре свиња полуранки, почео да гази шуме ка Београду и Дунаву, прогрушане шуме, жуте и рујаве, тихе и с ветром, кад кисну и звони роса. Па онда: шума, месец и једна птица.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Запажао сам како се у узбуђеном говору једноме треска чупегак никотином прогрушане брадице, или како се други већ три пута несвјесно машио за марамицом у џепу да се усекнуо, и како је сваки пут,

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ДРУГИ ТУРЧИН: Тако ми браде Пророкове, овако нијесам доживио!... Баш као она кара-боја којом наша ханума прогрушане витице бојадише. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па онај вјетар! Човјек би рекао да се дебели бедеми на граду урвају...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности