Употреба речи прогунђа у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Чедићеш се Ти никакав, док те одадерем овом мотиком! — осече се Марица. — О, о, богами, она се не шали! — прогунђа газда Рака, па одмаче од плота. — Е, збогом, Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главом, учини »хм! хм!

И од тада се увек клонио женскиња. Чим сретне, било жену било девојку, тек само прогунђа нешто, па заобиђе подаље а покломпи се као водом поливен.

! — продера се Симица још оштрије. Јулка тек учини: »О, бог с нама — луда човека!« па притвори врата и нешто још прогунђа... Они замакоше за воћњак и нестаде их у помрчини. Сава и Никола поћуташе још мало, док се све утаја. — Дед сад!

Устај, море, дижи се!« Он се само окрене на другу страну, прогунђа: »Не дирај се!« па зашиче опет. Зва она, зва, аја, неће да устане! Повуче га најпосле за ногу.

Хоћемо ли тражити воденичара или градити другу воденицу? — Ух, опет та проклета воденица? — прогунђа неко. — Да градимо другу! — вели чича Мирко. — Јок, да тражимо воденичара! — рече Срдан. — Да чувамо сами!

Брзо устаде, попипа се по леђима и онако бунован прогунђа: — Ух, ала сам жестоко љоснуо! И леже опет у кревет да спава.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Љути се он, болан, кад види да свећа гори. Чуо сам једанпут, кад дође доцне кући, где прогунђа: — Шта ће та свећа у ово доба? — Па да се видиш свући, Митре, — каже моја мати.

Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад прође, прогунђа као за се: „Још само ово!” И онда чисто бежи из собе.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Тек понекад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а затим се смирио, легао је и продужио спавање »лењштина једна, што бадава једе хлеб«

— Ти којешта говориш... — Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би. — Иди, не пробудио се — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако гогори!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Није хтео фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа. — Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу. Љуба оде кући. Фрајла Савка остане дешперана, али наскоро се за једног нотароша уда.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Аха, овдје су се сакрила она двојица! — злурадо прогунђа он и полако, на прстима, стаде да се шуња све дубље у мрачну пећину.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Седећи на каучу, потпуно одевена она је, очигледно, чекала оца. Рекох јој да сам учио са једним другом. Она прогунђа да је то свакако истина: ја сам заиста један од оних који уче до поноћи. - Можда си и учио! - рече на крају.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Бата старац тамо-амо за неким невидљивим послом, незадовољно шмркуће, а кад се стриц Ниџо појави на вратима, он само прогунђа никог не гледајући: — Добиће неко вилама иза рогу, па ће га проћи воља за Маријаном.

— Саблазнио те твој светитељ заштитник, а? — насмија се сликар. — Ех, заштитник! — прогунђа озлојеђен Сава. Вала ми се био на главу попео.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом: — Ти ли си? — Ја, ја. Ништа, тето! — умирила је она ашчику и изишла.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Прену се Пијевац, истегну врат, прогунђа гласно: „Стао ми сат!“ — па клепну крилом и кукурикну, у само уво Мачково викну: „О, кукуррику, зоррице Зорри!

Све се у мору сунчаном купа. Ту је и торба и на њој рупа. „Ил била јава или сам сниво' — прогунђа Ћоса уз осмјех мио — брашно сам дао, није ми криво, видим, и мишић гост ми је био. Умало торба страдала није.

“ — То Морепловац прогунђа мрк и чупну брк. „Хајдемо, браћо — Рудар ће меко — спремимо малој уздарје неко. Пођимо журно.

Ту птица рајска на грани спава шарена репа ко дуга права. „Ех, то је поклон за малу лијеп!“ — прогунђа Ловац и зграби реп.

Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска, лисицу сања!“ Мачак се снено по врату гребе: „Јавља се гусак, сањао тебе!

И како иду, од прве стопе, нестају брзо, просто се топе. Зачућен газда прогунђа нато: „Истопи магла гусака јато!“ Касније газда у гневу љутом, по густој магли шибао прутом: „Ни од кога ја се

Ратнички поклич војводе мачка уплаши само једнога миша. У рупу стругну, прогунђа строго: „Видидер мачка, блесав је много!“ У чуду блеје Жућа и мачак, низ пусто поље жито се зиба. Никога нигде.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Шта је то сад? — прогунђа па се пипну руком по глави и виде да на њој нема косе, већ, место косе, осети под прстима перје. — Какво је то чудо?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Сутра ћу изгубити, ако је тако, и ово друго око!... — прогунђа љутито она жена. — А јаој нога! — продера се чича, ослобођен том примедбом женином.

— Хууу!... Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта.

Изедоше ме којекакве будале!” Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: „Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Прелепа је, је ли и моја таква? — Твоја је грозна, и грозно је бити риба, глупа риба у глупом мору! — прогунђа Плачко. Свет морског дна био му је одвратан. Гадио му се морски краставац, мрзео је рибе, јежеве, самога себе.

— Зажелео бих да те никада нисам срео! прогунђа дечак љутито, а Светлосног брега и старице нестаде као да их никада није ни било.

Ћипико, Иво - Приповетке

— Поштено би било да ни Павле не брани своје, — надода други. . — Не браним ја! — прогунђа у неприлици Павле. И прелом просу се смех и жамор као у роју пчела у кошници.

И данас, кад је у пољу Цвета понела ручак, кришом рече нешто Павлу, а Павле учини се невешт и нешто прогунђа, што, додуше, он није чуо, али га је у сумњу бацило, и сувезнички се погледи, код радње, тога дана већ не сукобише.

Тамо се даље! Цвета кроза сан нешто прогунђа и помаче се, али кад је он, легавши до ње, снажно рине од себе, раздремавши се, рече му љутито: —Који ти је ђаво

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ђенерал прогунђа нешто, мајор припаса сабљу, обрну коња, ободе га и брзо це изгуби у шуми. То је било око 9 часова изјутра, а око

Ћипико, Иво - Пауци

— вели Васо. — Биће човјек забораван, и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар. Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се: — Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...

а жао ми те! 'Ајде—де, узећу га ја, кад си баш најашио. —Добар је, болан, господар, — опази Васо. —Као душа, — прогунђа Војкан. —Оставимо разговора, — вели газда, већ да ти платим!

Петар оклијева и нешто прогунђа кроз зубе. —Што си забринут? Што је? —А што ћу ја вама? —Ништа! ... Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте

И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме: —Продај, господару! Среће ти, продај!

Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота. —Не мари, — прогунђа Војкан, — пиши како знаш ... —Порубано повешћу собом ... —Таман! ... И право је .... По закону!

Момак затражено стави на вагу и каза цијену. Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа. — Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.

Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и, запаливши, гледајући у ватру, вели: —Прошло је подне! —Прошло ... — прогунђа Раде, и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући. —Пошао бих кући! —Како те воља!

Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака. Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а

—Муч'!... — окоси се на њ Марко. — Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Је л' разумете? — Ја не разумем! — прогунђа Живко, из којега има сва светлост да потече. И баш та околност што му онај који светлост треба да позајми другима не

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ево ти још једна заушница. Стриц се још једном презриво искези на свој лик у прозорчићу и прогунђа: — Паприка! Ништа паметније нијеси могао да измислиш.

— Хм, овде ти још недостаје само поп с брадом и Мађар са штапом, па би све било у реду! зачуђено прогунђа Стриц. Поврх оне двије вреће на магарчев самар наслагаше, натоварише, објесише, натронташе и привезаше још ваздан

Мачку се није враћало самом кроз шуму, па поче да га страши: — А зар не мислиш на вука? — Нек на њ мисли магарац — прогунђа уморни Стриц. — Изрека вели: ујео вук магарца, а не: ујео вук Стрица!

Шта је сад то? Зачуђени Стриц загледа се у свог магарца и прогунђа: — Што зуриш у мене, будало?! Пао, па пао, што се то тебе тиче!

— Па шта ћеш онда радити? — Сакриваћу се сваки дан у шуми, док ме вук не поједе — тужно прогунђа дјечарац. Сад се и Стриц растужи. — Ништа се ти не бој, не дамо ми тебе. Има нас овдје... Их!

— Ол рајт! — сложи се Ник Ћулибрк. — И мени је тата причао једну такву причу. — Па да се закунемо — прогунђа Стриц и престаде да штрпка своју курузу. — Хоћемо ли одмах? — Хоћемо, али не овдје — рече Јованче.

— Шта је? — шану Мачак иза његових леђа. — Некаква јама, шта ли је — прогунђа Јованче у недоумици, па се нагну напријед и поче да шара лампом по нечем испод својих ногу. — Пази га, вода, језерце.

Јованче од изненађења једва поврати дар говора. — Еј, откуд сад ти? — Свуда се та нађе — прогунђа Мачак. Луња се опрезно извуче из ходника у дворану, обриса лице и мирно објасни: — Бјежала сам из школе овамо у Гај,

Погледај, ето ти списка. Нема их већ данима ни да привире у разред. Ваљушко узе списак и прогунђа: — Још данас ћу свима да запријетим глобом. Хеј крчмару, је ли ту пољар Лијан?

као... — Мене прескочи, и то ваљање — прогунђа кнез — него нам онда реци јеси ли бар у околном орашју или кестенару видио какве мале неваљалце да се пентрају по

— Да је овај шашавко био мало паметнији, па да изгуби бар неки дукат — прогунђа старац. — А баш за ову парицу није му се исплатило да залази у оволику коприву.

Пипну се је ли остао читав и рука му додирну хладан грлић боце. — Охо, и ти се следила од страха, сиротице моја! — прогунђа он с пуно њежности, па диже главу и таман да ће натегнути из боце, кад се иза пласта указа некаква огромна чупава и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности