Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Гледај, ало! Нагледај се, ало! Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на шта си зинула, каква би те ала прогутала! Појешће ти коње до потковица! Појешће ти језик, срце, крила, канџе, перје, и остало сало!
на крилатим коњима без узда, погледајте како зија, како зева, пећ, пећина, провалија, ала, која би вас надушак прогутала, мрачни облаци, зинули на сва уста! Задижем пртену сукњу изнад главе: ево овом те алом терам, ало!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« На што му је гђица Јула рекла »Фала!« узела нафору и одмах је прогутала, и поцрвенела до ушију. Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, такозваној гостинској соби.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
НА КРАЈУ Кост ја кост ти 3ашто си ме прогутала Не видим се више Шта је теби Прогутала си ти мене Не видим ни ја себе Где сам ја сад Сад се више не зна Ни ко је
НА КРАЈУ Кост ја кост ти 3ашто си ме прогутала Не видим се више Шта је теби Прогутала си ти мене Не видим ни ја себе Где сам ја сад Сад се више не зна Ни ко је где ни ко је ко Све је ружан сан
су змију Змија је увис шикнула Побегли су далеко Гледали су издалека Змија се око видика обвила Ко јаје га прогутала Вратили се на место игре Нигде змије ни траве ни парчади белутка Нигде ничег далеко у кругу Згледали се осмехнули И
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У сећању мојем нигде светла зрачка; Оца ми је, јаој, прогутала мачка, Једноставно је несрећна животињица која би, да може, управо тако оплакивала своју муку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СЕКУЛИЋ: Може, не кажем да не може. Ал' зато ја имам у канцеларији фиоку што гута акта. Прогутала је та једанпут две и по киле аката једне истраге, са саслушањима четрдесет и два сведока и са три стручна мишљења.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ „Бриге су ти као вода: дођу и прођу. Човек ти је као река. Кроз њега мора све да протекне.“ „Да сам земља, прогутала бих неке. Да ме не газе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нема броја, ни имена, У Висини звездам' свима, Камо л' броја и спомена У земљици гробовима! Милионе прогутала ј' тама, Црна тама многих тисућлећа, Нико их се више и не сећа... - На погдеком увек гори свећа!
И ценећ' значење својих светих мука, Без лире, без гласа, исповести твоје, Зашто ниси срце прогутала своје, Као Белерофон, гордо, без јаука! Ј.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
руку за флашу с коњаком, да јој је ову флашу муњевитом брзином додао тако рећи потуривши је под нос, да је она сместа прогутала неколико добрих, врло снажних гутљаја, којима, по мом мишљењу, једино има и да захвали што још одмах, после оних
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
поистоветила се с њом). Из прве рођењем излазимо у свет, да би нас друга, мрачна мајка, на крају прогутала. Улазак у ову другу песник је изричито назвао повратком оној првој („То је само повратак к њој“).
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Док ми мача изоштримо Против општих âлâ, Наша мала, ближа ала Нас је прогутала. Ој, Милошу, Стар-Новаче, Имате л’ унука?... Ал’ ја не знам што ми данас Тако дршће рука...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Обузело ме је неко жалосно расположење. Та пучина пред којом стојим прогутала је хиљадама наших војника... — Е, ти хоћеш да нас расплачеш, а ми једва чекали да једном стигнеш на Крф! — вели Лука.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Где год је био, оженио би се на брзину, направио жени једно-двоје деце, а онда би просто нестао као да га је прогутала црна земља. Неодољиво су га вукли непознати, још невиђени крајеви.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
до овог слоја атмосфере Земљине све и кад не би била обавијена својим непродорним облацима, јер би га сува водена пара прогутала.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Као она играчица под шатром, тамо код нас: кад треба има руке, кад не треба, увуче их у тело, као да их је прогутала... Вели: „Човека сте створили.” Али где је тај човек?...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Сад си мој! — узвикну Хоботница. — Откад сам трећег мужа прогутала не прија ми удовички живот! Чу ли ико Белутково опирање!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А тек како је било Зони и онима што долажаху! Шта је савета и карања прогутала за ту годину, — то само она зна! Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину