Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али он на ликове гледа као сведок са стране, као оштро, продорно, али увек и „туђе“ око. И не узима видљивог учешћа ни у једноме делу радње.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Цело моје биће претворило се у страшно, продорно око. Фиу! Фиу! Ах, само да их видим. Гр-у! Још их нема... Ду-ду-ду-ду!... Неко трчи пољаном.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А онда на главу маслачка, као слатка киша, паде ноћ. Како је продорно мирисала ливада у ноћи! Снено трептале звезде! Као џиновски свитац црним понорима неба лутао Месец!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Овдје, кажу, живи дрекавац! И он је често, за кишовитих прољетњих ноћи, слушао из Прокина гаја отегнуто и продорно кричање непознатог становника мрачне ноћне шуме. Овдје он, дакле, живи. — Дрекавац!