Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И у сав онај мрачни строј мојих инстиката, осећања и страсти ја не могу ни да продрем, него, у место тога, осећам само неко јадно мозговно врење, док се у души све нешто згужвало и испреметало.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нашто мисао, кад није дубока Као вечност што је! Нашто, кад није оштра као копље, Ни јасна к'о сунце, Да њоме продрем у знамење своје! Нашто, када је на јаде нам дата! Мати вечног страха; Кад не допире од покрова даље!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Читао је тада једно писмо и на лицу видео сам му осмех. Као да је задовољан самим собом. Ма колико се старао да продрем у његову душу, изгледао ми је ипак несхватљив. Покушао сам да замислим себе у његовом положају... Привлачим се...
Гледао сам чежњиво у замрачене прозоре, као да бих хтео својим погледом да продрем негде тамо, да нађем њу, своју Арлету, топлу, мирисаву... Тома је звонио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А ја сам је увек замишљао голу. Сви моји покушаји да својим погледом продрем кроз њен дебели плашт остали су безуспешни. Њено тело нисам сагледао. Али сам кроз огртач осетио њену топлоту.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Неће то бити случајно. Једне чак ноћи, под температуром 38 са 6, покушао сам да продрем у ту тајну, да видим: не интригира ли ко против мог живота, не протестује ли когод што ја још живим?