Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Како ће свеца сликати крај појате, на кориту, еј? — Иди па види ако мени не вјерујеш — мамурно прожвака старчић. Дјед се неодлучно узврпољи стојећи у мјесту: ко ће ићи привиривати у један тако посвећени посао као што је
— Да не буде неки вучји светац? — прожвака забринут самарџија и укоси очи према софри. Он је једино зазирао од вучјих светаца и у њихове дане није се нипошто
— Ни дијете ми на миру не оставише — прожвака дјед, старачки потиштен и немоћан, па спорим кораком одбаврља у свој собичак.
ви сте нешто сасвим . . . — Она друга страна, а? — прожвака Јово мрдајући носом. — Шта му ја знам, али тек што се замислим, а срце ми се некако навије па — хајд, хајд!